Kultura / Knjiga
Lakše izdati državu nego knjigu
"Lakše je izdati državu nego knjigu", jedna je od urbanih krilatica koja lepo opisuje stanje izdavaštva kod nas. Izdati prvu knjigu u Srbiji nije ni malo lak zadatak, naročito ako si mlad i nepoznat pisac. Potrebno je mnogo strpljenja, taktike, ali pre svega novca. Kao i u traženju posla gde svi traže najmanje tri godine iskustva, a čovek nema gde da ih stekne.
Đorđe Majstorović je pre četiri godine završio pisanje prvog romana i kaže da je to bilo neuporedivo lakše nego naći mesto gde će biti izdat.
"Malo je teže proći na konkursima, jer ih nema mnogo, a konkurencija je velika. Sa izdavačima je druga priča. Do jačih je teško doći. Kada su manji u pitanju tu je priča drugačija. Ako hoćete, možete izdati knjigu kod njih, što će vas koštati između 500 i 1000 evra zavisno od tiraža, ali vam oni ne garantuju ni distribuciju knjige, ni bilo kakvu promociju, uglavnom je sve na vama, tako da ja to nisam hteo da radim."
Za razliku od Đorđa, Danijel Apro je pristao na izdavačke uslove i platio izdavanje prvog romana, da bi kroz samo dve nedelje dobio ponudu da izda i drugi.
"Autorima koji još nemaju objavljenu knjigu najčešće ostaje da sami izdaju knjigu. Standardna priča, sakupiš neku lovu, pozajmiš od prijatelja ostatak, pa onda kada se knjige prodaju, neke pare se vrate pa i zaradiš. Moj roman 'Telepapatija' proglašen je najboljim proznim delom izdavačke kuće 'Nova poetika', što znači da će oni mnogo ozbiljnije stati iza moje sledeće knjige, a to znači da sam u mnogo boljoj poziciji nego što sam bio ranije", kaže Apro.
Izdavačima je prvi roman nepoznatog autora veliki rizik i najčešće ne žele da se bave time. Petar Nikolić iz "Otvorene knjige" kaže da su troškovi izdavanja preveliki da bi se preuzimao rizik, ali da je spreman na to ako naiđe na vanserijskog pisca.
"Prva stvar je to što su kod nas ljudi generalno skeptični prema domaćim autorima, naročito ako im imena nisu poznata. Finansije su prvi razlog u razmišljanju i planiranju izdavačke politike i pravljenju izdavačkog plana. Finansije su skučene kod svih izdavača, pa je to svakako prvi razlog za neizdavanje mladih pisaca", kaže Nikolić.
U Srbiji postoji svega nekoliko konkursa, među kojima su najvažniji kragujevački "Prvenac" i "Prva knjiga" Matice srpske, kao i izdanja somborske Biblioteke. To je međutim, nedovoljno da se pokrije spisateljska ponuda. Đorđe Majstorović kaže da ne odustaje od izdavanja prve knjige, ali da to više sigurno neće biti prvi roman koji nje napisao.
"Prošlo je dosta vremena od kako sam završio prvu knjigu. Udaljio sam se od rukopisa i više ga ne šaljem. Nisam više siguran da ću njega više slati već ću slati nešto novo, poput zbirke priča", kaže Majstorović.
Pad kvaliteta izdavaštva, surova komercijalna pravila igre udaljavaju mlade pisce od izdavanja prve knjige. Međutim, savremena tehnologija im omogućuje da za mali novac izdaju elektronsku knjigu koja će se naći u nekoj od domaćih baza e-bookova. Ali, to je sasvim drugačija priča kojom ćemo se posebno baviti.
Tonski prilog poslušajte ovde:
P.K.