Fragmenti dnevnika u "Zabranjenim lekovima"

Na Salonu knjiga smo naišli na prezentaciju knjige "Zabranjeni lekovi" Vukašina Vojvodića. Sa isečcima iz sopstvenog života, Vojvodić opisuje svakodnevno razmišljanje jedne mlade osobe.

Iako na prvi pogled knjiga "Zabranjeni lekovi" u formi izgleda kao antologija pesama, radi se o kratkim stihovima u prozi. Vojvodić vas uvodi u svoj svet razmišljanja – o svakodnevnoj rutini, o tome šta on uopšte radi, da li je to dobro, ima li smisla, o pop kulturi, o svom pisanju i odnosu okruženja i njega samog.

Na mnogo načina fragmenti autorovog života navode vas da se zapitate o određenom apektu u sopstvenom životu. Iako piše iz svog ugla, o pisanju, rečima i smislu svega što radi, njegove misli lako su prenosive na naše.

"Inspiracija mi je muzika, kultura, ulica, odnos između ljudi. Mešam i stvarnost i snove i želje i sećanja. Pesme su, neke mračnije, neke vedrije – ako je mračnija onda ima svetli momenat, a ako je vedrija onda ima mračnu crtu. Kako da ih nazovem, alternativno, socijalno, sa ljubavnim momentima. Slobodan stil", opisao je autor Vukašin Vojvodić svoju knjigu "Zabranjeni lekovi".

Kritičari kažu da su skoro minimalistički stihovi u prozi, uvek datirani, poput odlomaka iz dnevnika koji se pišu i koje ćemo verovatno čitati jednog dana, a možda i pre "ukoliko lepota sveta ne pobegne iz savremenog cirkusa". Knjigu je izdala Biblioteka Kov.

J. Ž.