Kultura / Film
Usamljeni heroji u borbi protiv dobra i zla privlačni i danas
Divlji zapad, akcija, borba dobra i zla - sve su to sastojci dobrog vesterna. Žanr koji je obeležio jedno doba Holivuda danas više nije toliko aktuelan, iako je postavio osnove onoga što gledamo i danas. Ipak, vesterni i dalje imaju verne fanove koji tvrde da su ovi filmovi vanvremenski.
Obračun kod OK korala (Foto: YouTube / Paramount Pictures)
Vestern je definitivno jedan od žanrova koji su oblikovali moderni filmski jezik. Prvi, tada nemi filmovi, čija se radnja odvijala na Divljem zapadu snimljieni su na prelazu između 19. i 20. veka, a možda najznačajniji film iz te epohe je "Velika pljačka voza" iz 1903. godine.
Iako traje nešto više od deset minuta, već tu imamo sve - negativce, pljačku, poteru i veliki finalni obračun dobra i zla. Upravo to je, kako kaže mladi reditelj Marko Marjanović Marinčić esencija filmske umetnsti.
"Klasični vesterni su na početku postavljeni kao borba dobra i zla. Samo moralne i etičke vrednosti su bile bitne. Vestern počiva na egzodusu ljudi koji su došli u Ameriku, na neko novo mesto, gde svako taj egzodus doživljava kao ličnu sudbinu. Oni su novu civilizaciju gradili vredostima koje su im bile bitne i taj individualizam kasnije prožima celu filmsku industriju“, kaže on.
OBRATI PAŽNJU
Ovaj filmski žanr je svoje "zlatno doba" imao sredinom prošlog veka. Tokom pedesetih godina snimljeno je više vesterna nego svih ostalih žanrova zajedno. Osim Amerike, iz koje potiču, priče o kaubojima su bile popularne u širom Evrope, naročito na jugu starog kontinenta. Mile Ašanin pripada onoj generaciji koja je odrastala u vreme kada su vesterni bili na vrhuncu popularnosti. Kako kaže i danas se rado vraća ovom žanru.
"Privlačile su me akcija i brzina, kao i broba između Indijanaca i kauboja, gde smo uvek navijali za Indijance. Bili su to lepi i zabavni filmovi. I danas ih gledam na kablovskoj - kao dete sam ih gledao ozbiljno, sada iz razonode. Ubijem vreme nečim što nije komplikovano. Sve što je jednostavno to je uspešno i dobro, i ne muči ti ni mozak ni dušu", priča on.
Vesterni su bili sastavni deo odrastanja u Jugoslaviji, ali postoje i oni nešto mlađi, potput Stefana Rajića, koji i danas vole da pogledaju zanimljivu priču sa Divljeg zapada.
"Vestern, pre svega, ima dominanto mušku figuru, glavnog lika koji se bori protiv celog sveta, izlazi na megdan zlikovcima. To je autentično američki žanr, za koji neki kažu da je istrošen. Zanimljivo je, u svakoj deceniji smo imali po jedan dobar vestern - Đango, Silverado, Tumbston...", podseća on.
Potoje i specijalizovani kablovski kanali, koji čitav dan puštaju ovakve filmove, od onih najpopularnijih pa sve do naslova koji nikada nisu privukli veću pažnju. Mnogima na prostorima bivše Jugoslavije prva ascocijacija su špageti vesterni, reditelja Serđa Leonea, poznatog po trilogiji "Dolari" koja je proslavila Klinta Istvuda.
"Špageti vesterni spadaju u vrstu poznih vesterna, a neki ih čak smatraju i anti-vesternima. Kod Serđa Leonea svi ti likovi se vode interesom. Tu nema dileme šta je moralno ili ne. To odvaja špageti vesterne od pravih, gde imamo pogled na civilizaciju i moralna načela. Njih je više prodao stil nego sama sadržina - da to ne izgleda tako i nema tu muziku, ne znam da li bi bilo uspešno", ocenjuje Marko Marjanović Marinčić.
Svaki pravi ljubitelj filmova mora da ima i omiljeni vestern. Ovaj žanr je preživeo decenije i još uvek ima ono nešto što privaliči različite generacije. Iako danas nema usamljenih junaka, koji prolazeći kroz nepregledna prostranstva američkog zapada, rešavaju borbe dobra i zla, ostali su nam oni na velikom platnu. Tu ih uvek možemo pronaći!
Prilog o vesternima poslušaj u novom izdanju emisije "Pop up":
M. Lazić
