Nizak budžet, studenti, jedan stan - nagrada u Karlovim Varima

Zamislite da studirate kameru i vaš profesor, koji je veoma cenjen režiser, pozove vas da radite zajedno na filmu! Ali pozove celu klasu od 12 studenata, da rade u njegovom stanu, sa glumcima koji su njegova rodbina - uzbudljivu priču na veoma smiren način i to sa samo 5.000 dolara. Upravo to se desilo Akošu Kovaču, studentu režije iz Budimpešte, jednom od direktora fotografije u filmu Sabolča Hajdua "Ernelini kod Farkašovih" (eng. "It's not the time of my life"), koji je osvojio glavnu nagradu na jednom od najstarijih filmskih festivala sveta, u Karlovim Varima u Češkoj.

Film govori o dvema porodicama koje igrom slučaja moraju da žive zajedno. Ester, njen muž Farkaš i petogodišnji sin Bruno u sred noći dobijaju iznenadnu posetu. Esterina sestra Emela sa svojom porodicom vraća se iz Škotske nakon godinu dana u kojoj, suprotno očekivanjima, nisu uspeli da se skrase.

Prvi gledalac filma je, kako kaže jedan od studenata Akoš Kovač, upravo pozicija snimatelja i direktora fotografije, a kada ih ima 12, onda to može da bude problem, što se u njihovom slučaju nije desilo!

"Nikad nisam snimao film u tako mirnom setu. Snimali smo u stanu Sabolča Hajdua, sa njegovom porodicom i oni su bili tako fini, a Sabolč je bio veoma miran i precizan i to je veoma važno. Na velikim filmovima i kada radite reklame, svi konstantno viču pa smo u grču, bojimo se da ćemo nešto zabrljati. Ovde nije bilo tako, a takođe je zanimljivo da Hajdu nije imao kontrolni monitor, odnosno nije video scene, mnogo puta nije imao pojma šta se dešava iza kamere", kaže Kovač za O radio.

Hajdu je odlučio da glumci ne budu profesionalci, već ljudi iz njegovog života, što je doprinelo specifičnosti ovog filmskog seta.

"Naučio sam da je dobar scenario sve. Takođe, morate da imate nekoga, ne nužno režisera, ko će da bude 'on top of the hill', i da odatle vidi ceo film, kaže ekipi da je tamo gore sjajno i da treba tome da streme. Ta osoba treba da viče, ugađa i šta god samo da se popnete na tu planinu. Kada ste gore, onda možete da osetite nešto što smo i mi osetili tokom snimanja ovog filma", dodaje Akoš.

On kaže da je pri snimanju filma uglavnom važno imati hijerarhiju, što se u ovom slučaju nije desilo. Akoš i njegove kolege su iz dana u dan menjali uloge, pa su ponekad bili tehničari, radili rasvetu, ketering, bili vozači, direktori fotografije i slično.

"Radili smo mnogo stvari i pošto smo iz iste klase na fakultetu, nismo imali šefa, jer smo prijatelji godinama i znamo ko je za šta sposoban. Bili smo jednaki i tako smo mogli da vidimo nečiji talenat ili njegov nedostatak, a onda i da radimo na tome".

Kako biste uspeli, odnosno radili na projektima koji vam se sviđaju, Akoš kaže da je potrebno imati sreće, ali i mnogo truda.

"Najvažnija stvar je da, koliki god da je kliše, morate da verujete u sebe. Morate i da imate talenat za nešto, jer ako imate talenat onda možete i da radite na tome, ali morate mnogo da se pomučite, jer drugačije nećete uspeti. Treba da razgovarate sa ljudima, poznajete ih, sagledate prirodu prirode, prirodu ljudi i povezanost među ljudima, jer to je ono što umetnost dovodi na novi nivo", zaključuje Kovač.

Film "Ernelini kod Farkaševih" možete da pogledate danas u 16.30 sati u bioskopu Aleksandar Lifka i u 18.30h na Otvorenom univerzitetu.

J. Ž.