Filmski nastavci: Original ostaje original

Producenti se oduvek vode jednom jednostavnom i prostom logikom - ukoliko je neka priča zanimljiva publici i donosi prihod, ona treba da se nastavi. Sa jedne strane imamo franšize sa nekoliko desetina nastavaka koje još uvek privlače pažnju, poput Bonda, ali i one serijale koji su otišli predaleko i svi želimo da ih zaboravimo.

Foto: Pixabay

Kako kaže filmski kritičar Đorđe Bajić, nastavci su ono što producenti vole, jer je to prečica do uspeha, koja nekada ipak može da krene po zlu.

"Dešavalo se da, nakon vrlo uspešnog prvog dela, nastavak iz ovog ili onog razloga propadne na blagajnama i da bude sahranjen kod kritičara ili korisnika IMDB-a. Svako ko ulazi u priču o nastavku treba pažljivo da uskladi sve - formulu treba ponoviti, ali i doneti nešto novo, obogatiti ono što je već poznato. Ljudi neće da gledaju isti film dva puta", kaže naš sagovornik.

Ovaj recept se najbolje vidi u dugoročnim horor serijalima poput "Noći veštica". Ovakvi filmovi obično iz nastavka u nastavak postaju sve brutalniji, do trenutka kada postanu apsurdni. Majkl Majers, glavni protagonista ovog serijala, u odnosu na prvi film koji je izašao 1978. godine, postao je prava mašina za ubijanje.

"Noć veštica" 1978. i 2021. godine (Foto: Promo)

U našoj kinematografiji je situacija ipak malo drugačija. Filmski serijali se mogu izbrojati na prste. Radi se, uglavnom, o komedijama koje su punile bioskopske sale osamdsesetih, ali čini se da na pomolu imamo i prvu domaću akcionu frašizu - "Južni vetar".

"Srpska kinematografija ikada nije bila bogata nastavcima. Imamo, na primer, čuveni serijal 'Tesna koža', koji je bio zaista uspešan. Nastavci kod nas nisu toliko česti, mislim da je to šteta ali i da se to polako menja. Najreprezentativniji primer franšize kod nas je zapravo 'Južni vetar'. Film je postigao veliki komercijalni uspeh i iz njega su se izrodili serija i filmski serijal. To je taktika koja ni u svetu nije česta", objašnjava Bajić.

Kako kaže naš sagovornik, producentima je u ovakvim slučajevima puno lakše da skupe novac za nastavak nekog uspešnog filma, nego da rade nešto novo. Sličnom logikom se vode i televizijski stvaraoci. Sve je više serija koje dobijaju spin ofove, pred nastavke ili se vraćaju na male ekrane posle višegodišnje pauze.

"Nostalgija je jako bitan element u celoj priči. Kad govorimo o nekim kultnim i popularnim serijama, kao što su 'Puna kuća', 'Frejžer', 'Prijatelji' ili 'Vil i Grejs', sve te serije će dobiti neku vrstu rivajvla, gde se posle pauze od par godina rade nove sezone. U Americi je sada trend da se originalna glumačka i kreativna ekipa okupe kada god je to moguće, ali to nije uvek uspevalo. Serija 'Vil i Grejs' se, na primer, jako dobro držala i rivajvl je bio dosta dobar", tvrdi naš sagovornik.

Prva i poslednja sezona "Vil i Grejs" (Foto: Promo / NBC)

Kako se i kod nas snima više serija nego ikada, na ekrane su se vratili i neki dobro poznati likovi. Gledali smo nove "Kamiondžije", pre nešto više od decenije imali smo verziju "Pozorišta u kući" za 21. vek, ali čini se da je sve to daleko od originala.

"Originalni glumci su bili toliko upečatljivi da su ih ljudi zavoleli i sada, kada dođe neko novi, ma koliko dobar bio, jednostavno teško može da parira. Imamo i seriju 'Otvorena vrata', koja je posle velike pauze dobila nastavak sa istim likovima i to je, recimo, bilo zanimljivo. U većini slučajeva original ostaje original. Te prve sezone ili prvi film uvek ostaju nešto što je teško dosegnuti, ali zašto ne pokušati", zaključuje Bajić.

Nastavak Otvorenih vrata iz 2013. godine (Foto: YouTube/MonteRoyalPictures)

Ima i onih filmova koji, uprkos kultnom statusu i činjenici da su bili uspešni na blagajnama, nikada nisu dobili "drugi deo". Kreatori mjuzika "The Rocky Horror Picture Show" čak tri puta su pokušali da snime drugi deo - prvi put se scenario nije svideo glavnom glumcu i reditelju, drugi put filmski studio nije imao sluha za ideju, dok je treći put scenario ostao nezavršen. 

M. L.