Zavisnost koja nas čini starijim i utiče na zdravlje

Srbija je, prema nekim izvorima, prva u svetu po broju popušenih cigareta godišnje, dok je drugi izvori smeštaji među prvih 20 država sveta u toj neslavnoj disciplini. Kako god, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, broj pušača se u odnosu na prethodna istraživanja povećao, pa prema poslednjim merenjima oko 35 odsto građana u našoj zemlji puši.

Ne postoji nijedan organ koji duvanski dim ne pogađa. Do sada su rađene kampanje u kojima smo mogli da vidimo razliku između pušačkih i nepušačkih pluća, ali  da li ste znali da pušenje utiče i na kožu, kosu, bubrege, srce i druge organe? Na Festivalu nauke u Beogradu ceo štand Farmaceutskog fakulteta bio je posvećen pušenju i odvikavanju od njega.

Tamo smo mogli da vidimo šta jedna cigareta ostavlja na našim plućima – crnu mrlju prečnika pet milimetara! Saradnik na Farmaceutskom fakultetu Marko Krstić rekao nam je da stanovnici Srbiji puše više od 2.900 cigareta godišnje.

"Veliki deo postavke posvećen je koži, upravo zato što ti slobodni kiseonični radikali koji se stvaraju u duvanskom dimu dovode do udubljenja bora, koža izgleda starije, dobija onu neprijatnu žutu prebojenost i onda pušači izgledaju deset do 15 godina starije od nepušača", objasnio nam je Krstić.

Dodao je i da su bubrezi takođe jako pogođeni, zatim srce i pluća, zato što usled stvaranja kiseoničnih radikala krvni sudovi koji dovode krv do srca ili bubrega, oslabljuju prokrvljenost i izbacivanje urina.

Student tog fakulteta Nikola Bošković pokazao je kako izgleda lice pušača. Koža mnogo brže stari i postoje tri puta veće šanse da dobijete bore rano, posebno u oblasti kod očiju i usta. Čak se često javljaju i bubuljice.

"Svi obično znaju efekte duvanskog dima na pluća, ali mnogi nisu videli kako izgleda uticaj na fetus, odnosno, na žene koje puše u toku trudnoće, pošto je glavni efekat nikotina sužavanje krvnih sudova", ispričao nam je Nikola i dalje objasnio da žene koje su pušile u toku trudnoće, rađaju decu sa dosta manjom kilažom.

Pušenje ima uticaja i na kosu, pa ona ima manji volumen, lomljiva je i često ne možete da je pustite da poraste i bude dugačka. Takođe vam se stvaraju mrlje na zubima, a pušenje može da ošteti i čulo ukusa.

Zašto onda pored svih negativnih uticaja na naše telo i dalje želimo da zapalimo cigaretu? Pitali smo psihološkinju Mariju Stublinčević.

"Postoje vremenski intervali kada nam cigare najviše odgovaraju, recimo ujutro uz kafu, nakon jela, uveče kada izađemo, to su sve neki trenuci kada se ukombinuje fizička osnova prijatnosti supstance sa nekim događajem ili osećanjem, kada želimo da se opustimo i doživimo taj zen momenat", rekla je Marija.

Ona povezala zavisnost sa fenomenom uslovljavanja, kada cigaretu povežemo sa pozitivnim osećanjem i bez fizičke potrebe za cigaretom mi je uzimamo kako bismo se osećali tako.

Iako smo među prvima u svetu po broju stanovnika koji puše, istraživanja ipak pokazuju da većina razmišlja da ostavi pušenje ili je to već pokušalo, ali bezuspešno. Pitali smo stručnjake na Festivalu nauke koji su najbolji načini da prekinete tu naviku za koju znate da je štetna, ali vam predstavlja uživanje.

Farmaceuti preporučuju tri načina za odvikavanje od pušenja. S obzirom na to da naglim prestankom pušenja nikotin prestaje da postoji u telu koje se već naviklo na tu supstancu. To predstavlja stres, pa postoje tablete sa nikotinom koje treba da pijete u određenim intervalima. Takođe, zanimljiv "lek" su lizalice sa nikotinom, ali najefikasniji način su flasteri, objašnjava nam Ana Murganić sa Farmaceutskog fakulteta.

"Ti flasteri imaju podlogu u koju je ugrađen nikotin. Imaju kao neku mrežicu preko koje je tačno formulisano na koji vremenski period će da se oslobodi kolika količina nikotina, tako da osoba koja stvarno želi da prekine sa pušenjem neće imati nikakve probleme niti bilo kakve posledice predoziranja od flastera", ispričala je za Ana O radio.

Prema statističkim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, zabrana pušenja na javnim mestima nije smanjila procenat pušača u Srbiji, međutim, kako nam objašnjava Marko Krstić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, desila se relokacija mesta na kojima se puši.

"Što se tiče smanjenja, odnosno da li se manje puši, odgovor je da. Ako je zabrana, onda prosto ne smete. Neko je pušio 20 cigara u kancelariji, sad ne može više toliko, ali kada pričamo o ljudskom zdravlju ne možemo još videti efekat jer sve te epidemološke studije traju dosta dugo. Ovaj period nije dovoljan da kažemo da je došlo do smanjenja smrtnosti od karcinoma pluća ili problema sa srcem", ispričao nam je sagovornik.

Ukoliko ste razmišljali da ostavite pušenje možete potražiti plan i program za odvikavanje od pušenja možete pronaći ovde.

Jasna Žugić

Lea Kotlica