Sportovi na vodi vežbaju i logiku

Da li vam je poznata situacija: ležite na plaži i vidite nekog kako vesla, jedri u čamcu ili na dasci i pomislite 'al' je njemu dobro, hoću i ja'? Da li ste se oprobali u nekom od tih sportova na vodi? Ako niste, a želite da zaplovite rekom, jezerom ili morem, saznajte kakva je priprema rekreativcima potrebna za to sjajno iskustvo.

Jedan od osnivača Jedriličarskog kluba Palić, bivši takmičar u jedrenju na dasci i aktivni jedriličar na brodovima, Edvard Kirbus, kaže da tehnička znanja potrebna za rekreativno jedrenje nisu komplikovana, a koliko će vam tačno pripreme biti potrebno pre nego dignete jedra, stvar je individualnih sposobnosti.

"Obuka za jedrenje u čamcu za odrasle u našem klubu je individualna, jer se retko desi da se u isto vreme pojavi više zainteresovanih. Jedrimo u malo većem brodu i pokazujemo učeniku šta treba da radi. Učestvujemo u jedrenju zajedno sa njim nekoliko sati, a onda ga puštamo da sam radi. Pet, šest sati obuke u toku jedne nedelje dovoljno je da savladate osnovne veštine", objašnjava Edvard.

Što se tiče obuke za jedrenje na dasci, i za nju je potrebno izdvojiti bar pet, šest sati. Edvard ističe da će se brže snaći oni koji imaju dobre reflekse ravnoteže. Naime, balans se ostvaruje preko nogu, a bitna je i snaga ruku za držanje jedra u određenoj poziciji, kao i za njegovo izvlačenje iz vode u nekim momentima.

 Foto: pexels.com

"Naravno, sve se može savladati adekvatnom vežbom i treningom. Najvažnije je da odredimo dasku prema vašoj težini i visini, kao i veličinu jedra. Takođe je bitno da uslovi za jedrenje budu prilagođeni vašem znanju i iskustvu, jer učenik nikad ne sme da uči da jedri na vetru i talasima. Čamci podnose mnogo veće vetrove, pa se može učiti i na jačem vetru. Za dasku je drugačije, radi se prvo priprema na obali, sa zahvatima koje je potrebno znati da bi se daska stavila u pripravnost za jedrenje u željenim pravcima", kaže Edvard i dodaje da je jedrenje u čamcu popularnije nego jedrenje na dasci, barem u poslednje dve godine.

On kaže da čovek uz jedrenje vežba logiku i sposobnost određivanja svojih akcija i reakcija na uslove koji su mu dati. "To je moždani stimulans koji čoveku poboljšava logiku i za neke druge, konkretnije stvari u životu, jer on je sam na vodi, sam odlučuje šta treba da radi na osnovu onoga što je naučio i u odnosu na prirodne uslove u kojima se nalazi. A najlepše je to što je na vazduhu, u kontaktu sa dva prirodna elementa, sa vodom i sa vetrom."

Za razliku od jedrenja na dasci, veslanje se lakše uči u grupi, u većim čamcima, objašnjava trener veslanja za rekreativce iz kluba "Danubius 1885" Jelena Zelenović. Kaže da nije potrebna nikakva prethodna fizička priprema, a ukoliko ste se nekad ranije bavili sportom, to može biti prednost, jer ćete možda brže savladati ono što treba.

"Kreće se od nule, od prvih zaveslaja i pokreta. Svako će napredovati svojim tempom, zavisno od mogućnosti, ali iz iskustva mogu da kažem da je mesec, dva dovoljno da naučite osnove da biste mogli da veslate Dunavom u četvercu ili dublu. Najvažnije je da se posvetite i dolazite redovno na treninge, koji se kod nas održavaju tri puta nedeljno rano ujutru. Smatram da je minimum mesec dana potrebno da se uhvati osnovni veslački pokret, ali je ipak sve individualna stvar."

Grupe nisu veće od deset, najviše petnaest ljudi. Kod nas rekreativno veslanje, nažalost, nije toliko popularno, kao što je na primer u Americi ili u Švajcarskoj, kaže Jelena.

Ako želite da uživate u grupnom sportu na vodi koji ne zahteva nikakvu prethodnu obuku, a prilično je zabavan, rafting je uvek dobra opcija. Iako ga ubrajaju među ekstremne sportove, za koji postoje ozbiljna takmičenja, rafting je u našem regionu pre svega vid rekreacije, i to prilično bezbedan, tvrdi Goran Popović Bruno, koji se time bavi već 20 godina.

"Moje mišljenje, koje sam stekao u dugogodišnjoj praksi, jeste da na raftingu nije važno da li si plivač ili ne, koliko je važno imati adekvatnu opremu i iskusnog skipera koji vodi čamac, kao i da se poštuju osnovna pravila u čamcu, radi bezbednosti."

Kaže da na teritoriji bivše Jugoslavije nema mnogo reka za rafting, ali da su sve one dovoljno divlje i pružaju dobar spust. "U Srbiji su najbolje Ibar i Lim. Češće idem na Ibar, jer je čistiji i ima dovoljan vodostaj i leti."

Goran savetuje da, kao rekreativci, izbegavamo rafting u proleće, jer su reke sigurnije tokom letnjih meseci, od juna do septembra, a iskusan skiper svakako će napraviti dobar izbor deonica za vašu ekipu.

J. G.