Prevencija i informisanost ključni u borbi protiv upotrebe droga

Nakon tragičnih posledica konzumiranja droga i smrti srednjoškolaca na beogradskim splavovima, borba protiv upotrebe droga postala je jedna od najvažnijih društvenih tema. Problem dodatno komplikuju mediji, koji šire paniku, demonizuju određene klubove i subkulture, a država insistira na pojačanju represivnih mera. Omladinska organizacija Re Generacija pristupa ovom problemu drugačije i zastupa mišljenje da su prevencija i informisanost ključni. Njihov glavni cilj je kreiranje što bezbednijih festivalskih i klupskih prostora i smanjenje štete, kroz edukaciju i prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, kaže za Oradio koordinatorka Irena Molnar.

Ilustracija: pexels.com

Kakvo je vaše mišljenje o načinu na koji se država bori protiv narkomanije?

Ne bih to zvala narkomanijom, zato što je to stigmatizujući naziv, ja to zovem problem droga. U ovom trenutku Srbija zapravo radi ono što jedino može. Ne mogu da kažem da je to najbolje, jer svakako nije, sistem nije ni dovoljno napredan ni dovoljno zreo da bi mogao da preduzme neke veće korake od toga da rade prevenciju u školama, da rade prevenciju sa roditeljima, da prosto rade na smanjenju potražnje i ponude droga. Naravno da smo u toj društvenoj situaciji da se sa drogama u najvećoj meri borimo represivnim merama i to je ono što nam, možda, kreira još veći problem.

Koliko represivne mere rešavaju problem droga, a koliko ga, na neki način, podstiču?

Statistika je pokazala, kao i situacija u poslednjih 50 godina koliko zapravo traje rat protiv droga, da se čitav svet represivnim merama bori protiv ovog problema. Da li se nešto promenilo? Nije. Imamo veći broj droga, veći broj psihoaktivnih supstanci, veći broj smrtnih slučajeva, mnogo goru zdravstvenu situaciju i mnogo lošiji položaj mladih u svemu tome. Proteklih nekoliko godina pojavile su se nove psihoaktivne supstance koje su dizajnirane tako da izbegnu zakonske i represivne mere. To je kreiralo novi set problema, supstance se tom brzinom razvijaju da mi prosto ne možemo da stignemo da ih ispratimo i borimo se protiv njih. Do sada je postojalo desetak ili dvadesetak "tradicionalnih" psihoaktivnih supstanci sa kojima smo znali kako da se borimo.

Irena Molnar

S obzirom na to da ova tema kod nas i dalje predstavlja tabu, koliko vam je teško da sprovedete određene mere u skladu sa zakonskim i finansijskim mogućnosima?

Već nekih sedam godina nevladina organizacija Re Generacija bavi se javnim zagovaranjem za promenu politika, pa i promenu zakona, ali i za implementiranje programa smanjenja štete. Krivični zakon otežava tu situaciju, prosto zato što se servisi osobama koje koriste droge ili imaju problema sa konzumiranjem droga, mogu interpretirati kao omogućavanje. U svakom slučaju, država Srbija i ceo sektor rade na izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama. U poslednje vreme smo imali slučajeve da su mladi ljudi zbog prekomernih doza i rekreativnih upotreba psihoaktivnih supstanci izgubili zivote i mislim da negde svima postaje jasno da taj zakonski nivo treba da se izbalansira sa onim što je potrebno da se radi na terenu. Da mi kao civilni sektor i neko ko zapravo sprovodi te programe, ne bi bili u problemu.

U nekim državama postoje različiti programi za testiranje droga, da li mislite da je tako nešto moguće kod nas?

Neki oblici testiranja droga su jako razvijeni. Postoji gasna kromatografija, najsavršeniji aparat, Srbija ga je imala, ali je vratila Evropskoj uniji jer kod nas niko nije znao to da koristi. Da li mislim da je to moguće u Srbiji? Još ne, sigurno, zato što mi nemamo zakonske okvire koji će dozvoliti, jer to automatski može da se interpretira kao omogućavanje korisćenja psihoaktivnih supstanci. Mislim da nam je jako potrebno da imamo taj ili bilo kakav sistem smanjenja štete, bilo kakav tim, čak i da nam osoblje u hitnoj pomoći i bolnicama bude mnogo više obrazovano na temu psihoaktivnih supstanci, nego što je trenutno. Nadamo se da će bar neki oblik testiranja biti omogućen.

Ilustracija: drogriporter.hu

Kada kažete da festivali i klubovi ne obezbeđuju adekvatne programe smanjenja štete, na šta tačno mislite?

Prva i osnovna stvar koja ne postoji u Srbiji, kada su festivali u pitanju, jeste odnos prema publici. Kao neko ko izlazi na žurke i festivale već 20 godina, nisam stekla utisak da organizatori i svi ostali uopšte misle na bezbednost i zdravlje svoje publike, od koje, generalno, žive. Mislim na to da nema pijaće vode ili vode kojom bi mogle da se operu ruke na žurci ili na festivalu, to je van svake pameti! Prostori koji nemaju nikakvu ventilaciju, ne postoji izlaz u slučaju opasnosti, sve te stvari o kojima ne razmišljamo u svakodnevnom životu, u trenutku kada se desi neka krizna situacija mogu da budu problem i da izazovu problem.

Gde se pravi najveća greška kada se mladima priča o drogama?

Najveća greška je u tome što pretpostavljamo da uvek znamo više od njih. Država koristi programe u nadi da zna više od tinejdžera u srednjim školama, sama ta pretpostavka je popuno pogrešna jer su njima informacije uvek dostupne. Mislim da je rešenje samo iskren razgovor, bez bilo kakvog tabua i ustručavanja. Kada pričamo o psihoaktivnim supstancama, isto tako treba da budemo otvorenog duha i da saslušamo šta mladi o tome imaju da nam kažu. Zato što u većini slučajeva od njih možemo mnogo da naučimo.

Tina Zurovac