Mladi se sve teže bore sa stresom

Nemogućnost osamostaljivanja, nedostatak novca i perspektive, školovanje, ljubavni i porodični problemi pogađaju mlade u tolikoj meri da u ranoj fazi života prolaze kroz veoma stresne momente. Stres koji najviše pogađa omladinu stručnjaci su nazvali "krizom dvadesetih godina" i manifestuje se na razne načine, bilo psihičke ili fizičke. 

Stresne situacije kojima su mladi okruženi blokiraju normalno funkcionisanje i to je često okidač za mnoge bolesti. Doktor Dimitrije Panfilov kaže da usled preteranih psihičkih napora dolazi do telesnih bolesti.

"Nekada je popularan bio čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, dok je danas popularnija 'čuka' , odnosno, sada se veoma stresne situacije manifestuju kao infarkt miokarda koji može da bude delimičan, ali na žalost i definitivan. Čovek bi u životu trebalo da se bavi mentalnom higijenom kako bi izbegao stres. Naši mladi ljudi moraju da odmere svoje ambicije, da ih usklade sa mogućnostima i da se raduju onome što su postigli", upozorava Panfilov, dok mladi Novosađani kažu da im stres uzrokuju problemi tokom studiranja, pronalaženje posla, kao i obične svakodnevne situacije.

"Studiranje je stresno jer ne mogu zbog ispita da se okrenem ka traženju posla i to mi stoji nad glavom".

"Dok sam studirala sa stresom sam se borila tako što sam povremeno davala sebi oduška. Da to nisam radila bila bih kontraproduktivna".

"Meni je najstresnija količina obaveza koje imamo i konstantna potreba da se takmičimo, što sa sobom što sa drugim ljudima, ne bi li uspeli da se dokažemo kao dobri studenti i kao zainteresovani za to što radimo. Konstantno smo pod pritiskom za bolje ocene, položaj među studentima jer nas ima mnogo". 

Prema istraživanjima, među psihičkim simptomima stresa najizraženiji su manjak koncentracije, povlačenje u sebe, nesanica, strah, unitrašnji nemir i agresivnost, a mladi Novosađani se na različite načine nose sa tim:

"Uglavnom alkohol i zabave".

"Odvratim misli od svega što mi je važno i što mi predstavlja obavezu i pustim mozak na pašu".

"Cigarete, cigarete, kafa, cigarete, devojke... Stres je svakodnevnica ali se protiv njega borim na sve moguće načine".

"Slušam muziku koju volim, gledam seriju i spavam".

"U poslednje vreme sve se teže borim protiv stresa, verovatno zato što sam sve više njime okružena. Uglavnom se trudim da nađem neki zen, pročitam neku motivacionu knjigu čisto da me malo podigne iz mračnih misli. Kada sam baš pod stresom praktikujem da odem u teretanu, da proradi endorfin pa podignem raspoloženje".

Joga je jedan od primera kako svoje telo i duh možete da dovedete u balans. Kako nam je objasnio joga instruktor u centru "Joga za savremenog čoveka", Tibor Tot, ona donosi mnoge benefite.

"Joga se preporučuje apsolutno svima. Ako poznajete ljude koji se bave jogom možete da primetite da su oni smireniji, kao da su malo usporeni. Ali to nije usporenost već ravnoteža. Ljudi koji vežbaju jogu se lakše nose sa situacijama koje ih izbacuju iz ravnoteže. Svima je potrebno da budu više usklađeni sa sobom, ali i sa okruženjem. Možda se neko dobro nosi sa svojim unutrašnjim svetom, ali kad izađe u spoljašnji prosto se ne snalazi dovoljno dobro", rekao je naš sagovornik.

Još jedan od načina na koji možete da se izborite ili ublažite stres je masaža. Maserka Sanja Grandić kaže da je u tom smislu najbolja relaks masaža, jer ona služi tome da se ljudi u potpunosti opuste.

"Često se dešava da klijenti koji dođu u prvih petnaest, dvadeset minuta uopšte ne mogu da se opuste i relaksiraju zato što su prepuni stresa. Kako masaža odmiče tačno se vidi kako se opuštaju i kako im pomaže da zaborave na bukvalno sve brige i probleme i da tih sat vremena ostave samo za sebe", rekla nam je Sanja.

Sanja i Tibor kažu da na masažu i jogu dolaze svi, bez obzira na profesiju, godine i količinu stresa.

"Najviše mi na masažu dolaze trudnice, majke koje imaju malu decu, ljudi koji rade u IT sektoru, ekonomisti, ali naravno, nema striktnog pravila, svi dolaze na masažu. Trudnice su često pod stresom, pogotovo ako im je prvo dete i onda mnogo brinu".

"U odnosu na profesiju se zaista ne raspoznaje koji profil ljudi najčešće dolazi. To su najrazličitije profesije kao i starosne dobi. Mladi ljudi imaju problema sa učenjem, nedostatkom koncentracije, dok se na starije odražava putem fizičkog zdravlja, pa zapravo to doprinosi stresu. Nije bitno koji je faktor ili agens, prosto svi osećamo da smo rastrzani i da se ne osećamo kao kod kuće u svom telu".

Ukoliko ste pod stresom, a niste u finansijskoj sutuaciji da sebi priuštite jogu, masažu ili teretanu postoje i drugi načini relaksacije i izlaženja na kraj sa stresom. Uutrašnji mir možete lako da pronađete i ukoliko se odlučite na heklanje, štrikanje, bojanke za odrasle ili šetnju u prirodi.

Tonski prilog poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović