Društvo
Zašto su "nove mere" najguglaniji pojam u prethodnoj godini?
Kraj 2021. godine nam je doneo i listu najguglanijih pojmova za tu godinu. U Srbiji najpretraživaniji pojam je "nove mere", a odmah za njim je i "prijava za 30 evra". U top deset su se još našli i Đorđe Balašević, Novak Đoković, ali i Krizni štab, igra Popcat i serija Crna svadba.
Zanimljivo je kako se pretraga promenila u odnosu na prethodnu, 2020. godinu kada je na prvom mestu bila Google Clasroom, dok je drugo mesto pripalo generalnom pojmu "koronavirus". Sociološkinja Nataša Ivaneža kaže da pretraga u 2021. godini ovako izgleda pre svega zato što su se mere često menjale.
"Svi smo morali konstantno da guglamo do kada smemo da izlazimo, da li smemo da idemo iz kuće, do kada i gde smemo da sedimo, da li da nosimo sertifikate ili ne. Istovremeno, posle dve godine, svi smo jako željni toga da se vratimo na neku 'staru normalnost', šta god ona bila. Potajno se možda i nadamo da ćemo guglati korona mere i da će nam neko napisati: nema ničega, sve ok. Mislim da je to što smo toliko gugali te mere odraz toga koliko nam je bilo bitno da se nađemo van kuće, da sedimo zajedno sa prijateljima, da se osećamo slobodni", kaže Nataša i dodaje da je konstantni utisak bio da se nešto menja u merama, a da se suštinski ništa nije promenilo.
ŠTA SMO I ZAŠTO GUGLALI 2021. GODINE?
ŠTA SMO U 2016. NAJVIŠE GUGLALI?
Novinar i analitičar Stefan Kosanović kaže da mediji jesu doprineli tome da mere budu najgugalniji pojam, ali da je uticaj došao i od samog virusa, koji se tiče svih ljudi na planeti.
"Pošto je u pitanju zdravlje, ne samo nas, već i naših bližnjih, svi su u toj prezasićenosti informacija u medijima hteli i da sami, na svoju ruku, nešto saznaju. Pogotovo zbog informacija koje smo mogli da vidimo na nacionalnim frekvencijama, a koje su često bile veoma kontradiktorne. Često se dešava da neki ljudi koji prate određene televizije ili određene portale ostanu lišeni informacija. Ne znači nužno da će to njih preterano pogoditi, ali znači da će ostati neinformisani u nekom segmentu koji potencijalno može da bude za njih jako bitan, pa se onda više gugla", ističe Stefan.
O merama protiv koronavirusa razgovarali smo sa epidemiološkinjom Milom Paunić. Ona kaže da postoji razlika u učinkovitosti mera, ali i u primeni u različitim državama.
"Postoje mere koje su izvanredne. To je na prvom mestu vakcinacija, na drugom mestu je nošenje zaštitnih maski i dovoljna distanca od sagovornika. Kada se guglalo, verovatno se mislilo na mere koje su donošene u različitim momentima, a koje su imale veću ili manju učinkovitost. Zatvaranje je jedna od mera koja je značila da se u jednom trenutku smanji pritisak na zdravstveni sistem, da se smanji transmisija. Poslednje mere koje su kod nas donete, a to su mere vezane za kovid propusnice, dale su minimalni učinak, jer su polovično donete. U našoj zemlji ta mera važi posle 20h, gledajući u drugim zemljama, tako nešto ne postoji. Moje mišljenje je, da ako postoje kovid propusnice, one treba da budu 24h", naglašava Mila.
MERE ZA ZAŠTITU ILI ZBUNJIVANJE GRAĐANA?
NA FESTIVALE UZ MERE PREDOSTROŽNOSTI
Kako za sada situacija stoji, mere će se još neko vreme guglati. Drugi najpretraživaniji pojam je “prijava za 30 evra”. Sa mladima smo razgovarali o toj finansijskoj pomoći. Zanimalo nas je da li su je upotrebili i ako jesu koliko im je bila značajna.
"Prijavila sam se za taj novac i prijaviću se svaki put kada budu takve mere, zato što je taj novac svakako dolazi iz poreza i doprinosa koje plaćam. Takođe ja nisam baš ni osetila taj priliv novca, mada znam da je mnogima značilo."
"Bukvalno je bilo ni iz džepa ni u džep, stvorilo se 30 evra brzo, kako su i nestali. Ne verujem da je to realna briga o građanima Srbije, ne verujem da je to neobojeno politički."
"Prijavila sam se za 30 evra. Mislim da je značilo mladima, pogotovo studentima koji su nezaposleni, njima je svaka pomoć dobrodošla."
Ono što je zanimljivo je da je pre pandemije, rijaliti Zadruga bila na prvom mestu (2019. i 2018.). Ipak, Zadruga je i u 2021. i dalje u top ten gugalnih serija i rijaliti programa. Sa sociološkinjom Natašom Ivanežom razgovarali smo i o tom fenomenu.
"Ona je postala mim, deo neke pop kulture, deo nekog vida komunikacije koji imamo jedni sa drugima, pogotovo putem društvenih mreža. Sigurno da postoji veliki deo populacije koji Zadrugu zapravo gleda pasionirano, ali mislim da je Zadruga u najpopularnijim pojmovima zato što je mim i sredstvo putem koga komuniciramo.
Novinar i analitičar Stefan Kosanović smatra da bi rijalitiji ponovo bili najgugalniji, da nije bilo pandemije. Osim mim kulture, skreće pažnju na još neke aspekte koji doprionose popularnosti takvog programa.
"Ukoliko pogledamo kroz istoriju novinarstva, televizije su zabavni program prilagođavale radničkoj klasi, da, kada dođe sa posla ima uz šta da se relaksira. To nije slučaj sa rijaliti programom, oni traju 24h, pa ukoliko sam pre posla video da su Marko i Jelena u savršenoj harmoniji, a posle posla su nešto ljuti jedno na drugo, zanima me šta se to tačno desilo, pa to onda potražimo. Druga stvar je senzacionalizam programa, ali i njegova internet viralnost. Treća, a možda i najbitnija je da najtiražnije novine, portali, najgledaniji programi većinski poklanjaju pažnju rijaliti sadržajima", kaže Stefan.
Osim najtraženijih pojmova, serija i rijaliti programa, možete pronaći i listu najgugalnijih sportista, među kojima je Novak Đoković prvi, ali u top ten su i Milica Mandić, Ivana Španović i drugi. Sportski događaji su takođe bili najtraženiji i na globalnom nivou. Sve liste, za dostupne zemlje, možete naći na sajtu trends.google.com.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" možete poslušati u plejeru:
J. Božič
Foto: Canva.com