Ukidanje Pepea trivijalno rešavanje teških problema

Pepe le Tvor nije se našao u nastavku filma "Space jam". Pepe je trebalo da se pojavi u sceni sličnoj Kazablanci i da igra barmena. Pevačica Grejs Sati igra devojku za šankom kojoj Pepe počinje da ljubi ruku, ona ga polije vinom i jednim udarcem zafrljači u zid. Kada naiđu Duško Dugouško i Lebron Džejms, on im se žali kako je Cica Maca podnela protiv njega zahtev za zabranu prilaska, da bi mu Lebron rekao da nipošto ne sme da dira druge članove Šašave družine bez njihovog odobrenja.

Ova sekvenca nikada nije animirana do kraja i nestala je iz scenarija, a Pepea nema ni u drugim delovima filma. Kreatori ovog ostvarenja kažu da se to dogodilo jer je usred snimanja zamenjen režiser, ali je publika izbacivanje čuvenog tvora povezala sa pisanjem kolumniste "Njujork Tajmsa" Čarlsa M. Bloua, da je Le Tvor "normalizovao kulturu silovanja".

Blou je za Pepea rekao kako zgrabi i poljubi nepoznatu devojku, više puta, bez njene dozvole i protiv njene volje. Ona se bori svim silama da pobegne od njega, ali on ne želi da je pusti. Zaključava vrata ne bi li je sprečio da pobegne.

"Ova scena je učila dečake da 'ne' ne znači zaista 'ne', da je to sve deo igre, početna situacije borbe za moć. Naučila nas je da je prevazilaženje ženskog otpora, čak i fizičkog protivljenja, normalno, simpatično, smešno. Ženi nisu dali čak ni mogućnost da govori", napisao je Blou.

Glumica i pevačica Grejs Santo, koja je i sama bila žrtva seksualnog zlostavljanja i koja je čak snimila i pesmu "Voce Voca" 2018. kako bi ohrabrila žene da se suprotstave svojim zlostavljačima i seksualnim predatorima, izjavila je da je razočarana zbog ove odluke, a njoj se pridružila čitava armija fanova.

Ukidanje likova i scena koje krše današnje norme o prihvatljivom ponašanju nije novo, a esejista i strip ekspert Zoran Đukanović za Oradio kaže da je, kada je prvi put čuo za izbacivanje lika iz filma, pomislio: "Jadni Pepe".

"Od 1972. godine se bavim političkom korektnošću i popkušavam da je kritikujem kad god sam u prilici. Za razliku od teoretičara zavere, ja ne mislim da je sve rezultat nečije zle namere. Međutim, mnoga pogrešna rešenja i ćorsokaci se često pojave i usled najboljih namera. Ta ideja poništavanja počinje na američkim univerzitetima, među liberalnim levim intelektualcima. Ono što su oni učinili, nesvesni posledica, jeste da kritiku filma, stripa, knjige koja preispituje sve aspeklte dela, sažmu u potrazi za onim šta ne valja. To pitanje onda postaje jako sumnjičavo prema fikciji, jer u fikciji možemo videti bukvalno sve što ne valja", kaže Đukanović.

Prema njegovim rečima, od primitivnog mišljenja kada su plemena tumačila kišu kao gnev bogova, pa preko Srednjeg veka i problema veštica, pa do staljinističkih čistki, postoji isti mehanizam - optuživanje i progon.

"Kultura optuživanja danas ne ubija, ali eliminiše kulturne produkte i pokušava da ih eliminiše, a to je suprotno svakoj emancipaciji i želji za slobodom. Oni fikciju tumače kao realnost. Kao da je Pepe zastupnik neke patologije u obrascima ponašanja, pa to nijedan ozbiljan psiholog ne bi uzeo za ozbiljno. Moja kći je odrastala uz crtane filmove i njoj nikada nije bio problem da ih doživi kao maštu. Ne treba potcenjivati čak ni inteligenciju dece, a kamo li odraslih. Kao da svi mi sada treba da budemo prevaspitani, to nije realno", kaže Đukanović.

Kompanija Dizni se prva suočila sa kritikama obrazaca ponašanja i stereotipa prikazanih u sopstvenim delima, ali je odustala od ukidanja filmova. U ovoj filmskoj kompaniji su odlučili da na početku filmova "Dambo", "Petar Pan" i "Knjiga o džungli", prikažu upozorenje o stereotipima koji ovi filmovi prikazuju: "Ovaj program sadrži negativne opise i ljudi i kultura" i "Ovi stereotipi su bili pogrešni tada, a i sada su", piše u upozorenju.

Crtani film "Mačke iz visokog društva" prikazuje mačku kao Azijata koji svira klavir štapićima, dok u "Petru Panu" Indijance nazivaju "crvenokošcima". U "Mazi i Lunji", crtaću u kome takođe ima nekoliko slučajeva rasizma, stoji isto upozorenje. Neki crtani filmovi, poput "Pesme o jugu", uopšte nisu dostupni za emitovanje na kanalu Dizni Plus, zbog rasizma.

Novinar Igor Mihaljević kaže da se ukidanjem likova ili čitavih dela u filmu ne postiže ništa, jer ne eliminiše uzrok naših problema, već se time samo "šminka leš".

"Nik Kejv je rekao da je kultura otkazivanja loša religija puštena s lanca. Nema ničeg kulturnog u brisanju i uklanjanju. Zar ne bi bilo bolje da se Pepe pojavi u filmu i promeni ponašanje? Ne bi li to bila bolja poruka kada bio mu ostali likovi dali do znanja da to što radi nije u redu? Kultura je, kad je Pepe nastao, bila bitno drugačija, ali koncept Pepea kao lika je u stvari koncept nespojivosti: on je zavodnik, a smrdi, ništa mu ne polazi za rukom i uvek izvuče deblji kraj, iako je glavni lik u svojim filmovima", objašnjava Igor.

Prema njegovim rečima, u svetu postoji otrpor rasterećenih ljudi ovom trendu.

"Meksikanci masovno ne dozvoljavaju ukidanje Brzog Gonzalesa jer se ne osećaju povređeno zbog nekih karakteristika likova u tom crtaću. Prošle godine su "Vašington Red skinsi" promenili ime i maskotu Indijanca. Devet od deset anketiranih američkih starosedelaca apsolutno ne zanima ovaj problem, oni nisu uvređeni nazivom fudbalskog kluba, to ih ni malo ne dotiče. Što se Pepeovog ponašanja tiče, ono je apsolutno neprihvatljivo, ali ja ne znam nikoga ko će to ponašanje uzeti kao uzor, za sve je ono čista karikatura", tvrdi Igor.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" u kojoj smo se bavili kulturom otkazivanja animiranih junaka, poslušajte na našem podkastu.

P.K.