Stranke ignorisale mlade u kampanji

Predizborna kampanja kojoj smo prisustvovali u proteklih mesec i po mlade je učinila vidljivima najviše na deljenju letaka, balona i kačketa, dežurstvima kod štandova, statiranju pri dočecima partijskih lidera. Na listama za poslanike i odbornike ove ih godine ima više, ali su mahom u drugom delu, odakle će većina teško doći do Parlamenta.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), stranke su upućivale razne poruke mladima, neke manje – neke više, a opšta mesta u tim obraćanjima apsolutno su dominirala, na uštrb konkretnim rešenjima. Sličan utisak stekli su i studenti Novosadskog univerziteta, sa kojima smo razgovarali.

Ne razlikuje se ova predizborna kampanja po tome od nekih prethodnih, osim što je sadašnja tematski opterećena još i bojkotom dela opozicije, pa mladi i tu dođu kao neka kolateralna šteta i tek jedna od tačaka koja mora (a za većinu lista i ne mora) da se pomene.

Još jedno istraživanje KOMS-a, ovog puta iz marta ove godine, kaže da više od 84 odsto mladih smatra da nemaju učešće u političkim i društvenim procesima.

Isti procenat smatra da su svi političari isti, kao da se niko u svom programu ne obraća posebno mladim ljudima, a najčešće su izjave da ih politika ne interesuje i da nemaju za koga da glasaju na predstojećim izborima.

Čak 52,6 odsto mladih uopšte ne prati izbornu kampanju, dok 82 odsto njih smatra da im se političari ne obraćaju, a 88 odsto smatra da problemi mladih nisu zastupljeni u medijima, pokazalo je to istraživanje. Nadalje, 63 odsto mladih izjavilo da smatra da je potrebno uvesti "kvote za mlade" kada je u pitanju zastupljenost u republičkom parlamentu.

Ovaj zahtev nije iznela nijedna partija na ovogodišnjim izborima.

Generalni sekretar KOMS Stefan Đorđević, za Oradio je rekao da su se stranke ove godine donekle i obraćale mladima, ali da u tim obraćanjima nije bilo ni izbliza dovoljno konkretnih rešenja.

"Na početku kampanje pozvali smo sve aktere da stave mlade u fokus zbog toga što oni nemaju kvalitetan život, teško dolaze do posla, imaju probleme u sistemu obrazovanja, zbog čega šest od 10 mladih želi da ode odavde. Tražili smo da imn se ponude konkretne mere da poprave položaj. Analizom ove kampanje, na žalost, zaključujemo da je ovo jedna bleda kampanja, mladi su ostali u drugom planu, vrlo su se malo pominjali", kaže Stefan.

Prema njegovim rečima, svi akteri u kampanji ukupno su se 123 puta obratili mladima.

"Od 21 izborne liste, svega devet se obraćalo mladima. To su bila uglavnom obećanja (ukupno 34), dok je samo 14 konkretnih rešenja, politika i mera ponuđeno. Partije su dakle pričale kroz obećanja i opšta mesta i to je nešto što zabrinjava. Jedini podatak koji pokazuje nešto drugačije, jeste da imamo 580 mladih na svim listama, što je 17 odsto, koliko mladih i ima u našem društvu. Mladi su u drugoj polovini liste, uglavnom, ali ćemo imati mnogo više mladih nego do sada", kaže Stefan.

Naš sagovornik ističe da je istraživanje KOMS-a pokazalo da mladi, pored nezaposlenosti, imaju i druge probleme, pre svega obrazovanje koje nije prilagođeno tržištu rada, ali i sistem vrednosti na koji često zaboravljamo.

"Partijsko zapošljavanje, nepotizam, sve su to stvari koje utiču na život mladih, kao i njihova mogućnost da se osamostale, da dođu do kredita, njihov položaj na tržištu rada", kaže Stefan.

On dodaje da stranke ignorišu mlade, a jedan od razloga za to je i da mladi često ne glasaju, da ne prate i ne informišu se, te da nisu laka publika, jer ne veruju političarima i sistemu.

Mlada aktivistkinja Nina Petrov kaže da ove godine ima vidno manje ponuđenih rešenja za mlade u predizbornoj kampanji.

"Ove godine je fokus na najmlađima i onima koji prelaze prag mladih, na dijaspori kojoj se poručuje da se vrati. Nema nekih rešenja za mlade, jer je ideja da se vraćaju oni koji su se usavršili i imaju oko 40 godina", tvrdi Nina.

Prema njenim rečima, najveći problemi mladih danas su nezaposlenost, rad na crno, izrabljivanje...

"Jedan od velikih problema dolazi iz potrebe da se ovde živi normalno i da nije svima velika želja da lutaju po svetu", kaže Nina.

„Mislim da će izlaznost mladih na izbore biti manja zbog manjeg broja kandidata koji su im na raspolaganju. Mladi i inače slabo glasaju, sada će to raditi u još manjem broju. Primećujem da su oni skoro potpuno nezainteresovani za političke procese", dodaje naša sagovornica.

Poverenje mladih u političke stranke, dakle, na nezavidnom je nivou, a evo i nekoliko podataka iz istraživanja KOMS-a kako su partije odgovorile na to.

Stranke koje su se najviše obraćale mladima su SNS, SPS i koalicija okupljena oko ideje bojkota. Svi ostali su mlade pominjali u veoma retko, uključujući i pokret 1 od 5 miliona koji ima najveći broj mladih na listi za Skupštinu, ali se to nije odrazilo na program koji zastupaju. Stranke koje za mesec i po dana ni jednom rečju nisu pomenule mlade, niti ponudile makar jedno rešenje za neki problem, dominiraju ovogodišnjim izborima. Njih ima čak 12 i nalaze se u čitavom političkom spektru, od PSG do Levijatana.

Šta o ovogodišnjim izborima i odnosu političara prema mladima misle studenti iz Novog Sada, kao i ostatak emisije "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.

Foto: Pixabay