Seksualnost i tinejdžeri: iskren razgovor oslobađa od straha i nesigurnosti

„Iako je seksualna revolucija prošla, i što se danas kondomi mogu kupiti u svakoj trafici i na svakoj kasi, roditelji su i dalje uzdržani i veoma često nesigurni u razgovoru na temu seksualnosti svog tinejdžera“, objašnjava psiholog Marija Vukelić. Kaže da roditelji najčešće ne znaju da savetuju mlade ljude po pitanju seksualnosti.

U većini porodica razgovor na temu seksualnosti tinejdžera je i dalje tabu. Prema istraživanjima, informacije o seksu su dostupnije u medijima i na internetu nego što je to razgovor sa roditeljima.

Ali ako suštinski pogledate zapravo savet roditelja jeste ipak i dalje najvažniji. Mora ostati otvorena komunikacija. Roditelj mora da bude spreman da sačeka i da sasluša, ne da naređuje, nego da razgovara o pravim potrebama deteta, o emotivnim potrebama, o onome što dete očekuje od ljubavi, kako bi zapravo dete bilo spremno da može da se zaštiti i da na vreme kaže „ne“ i da zna šta je to što želi od veze i od seksualnog odnosa.

Za razgovor o seksualnosti neophodno je obratiti pažnju i na uzrast deteta?

Dovoljno je da se setite, recimo, da ponekada vaspitačice hitno zovu roditelje na roditeljski sastanak da objasne šta se dogodilo u kupatilu jer su dečica skidala gaćice, pokazivala i gledala na drugome šta oni imaju. Da li je to nešto strašno? Pa ne, nije. Oni su na uzrastu gde prepoznaju polne razlike i žele da ih vide. Na tom uzrastu prosto, znači, teško je deci objasniti da su radili nešto pogrešno. Oni samo uče razlike i to je u redu.

Ako gledate na adolescentski uzrast, na uzrast na kojem ja radim sa decom, roditelji su ti koji se zapravo više ustručavaju i onda automatski i deca se ustručavaju sa njima da razgovaraju. A trebalo bi, jer iako roditelji veruju da mediji uzimaju svu pažnju dece, to nije tačno. Ja sam uvek za to da onaj ko treba da bude pravi izvor informacija jeste onaj kome najviše veruješ.

Dakle, za otvoren razgovor sa tinejdžerom neophodno je poverenje?

Svakako. Odrasli često upadaju u zamku naređivanja ili popovanja, kako bi se to narodski reklo, i deljenja saveta. A zapravo oni treba da budu podrška. Treba na drugačiji način da pristupe tome. Mogu da pričaju o svojim iskustvima, iskreno. Mogu da pričaju u trećem licu, znači o nekom slučaju koji su čuli, pa da pitaju svoje dete šta misli o tome, i indirektno mogu pomoći svom detetu i otvoriti kanal komunikacije. Tako da uvek može. Izazovno je pričati sa adolescentima, ali zapravo treba biti iskren. Sasvim je u redu da se plašiš, sasvim je u redu da razmišljaš o tome, sasvim je u redu da se predomisliš. Sasvim u redu je da nešto ne želiš, da nisi spreman u tom trenutku i to je u redu, imaš pravo na to. Imaš pravo i da kažeš „ne“, a imaš pravo i da kažeš „da“, ali to podrazumeva odgovornost da si spreman da se zaštitiš od neželjenih posledica. Onda to nije rizično ponašanje.

Zakonska granica postoji, za seksualne odnose je 14 godina. Znači, srednjoškolcima je to dozvoljeno, to nije tabu, nije im zakonom zabranjeno. Ako nije, onda treba da ih pripremimo za to i da im pomognemo da i taj deo njihovog života prođe sasvim u redu, i da u njemu uživaju, i da napravimo prevenciju i bolesti, i neželjenih trudnoća, i nekih drugih poteškoća koje mogu da nastanu, različitih seksualnih disfunkcija. Danas je seksualni život mnogo složeniji nego pre.

Koje su prave adrese za odgovore na mnogobrojna pitanja, a da to nije internet?

Ako nisu u stanju da se obrate stručnom saradniku, psihologu u školi ili u domu učenika, danas postoji toliko besplatnih savetovališta, telefonskih, anonimnih, koja su im dostupna. I vrlo često preko društvenih mreža, mi koji radimo u prosveti upravo deci pružamo te informacije: ako ne možete sa nama i to je u redu, ali molim te uzmi informaciju da znaš, može ti biti korisno. Nazovi, možeš potpuno anonimno i besplatno proveriti na pravom mestu da budeš siguran da je sve u redu. U periodu adolescencije pitanje seksualnosti otvara mnoga druga sa kojima se mladi suočavaju, zato je veoma važno da na svako od njih dobiju prave odgovore, posebno od osobe u koju imaju poverenje.

B.K.

Foto: Pixabay