Društvo / Aktivizam
Regionalni omladinski mediji treba da se drže zajedno
Adna Kepeš (23) studira na Odseku za komunikologiju Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. U Zenici je završila i osnovnu i srednju školu. Pre godinu dana postala je direktorka udruženja Naša djeca Zenica, u okviru koga deluje i prvi community radio u Bosni i Hercegovini - Radio Aktiv. Ekipu radija čine mladi od 15 do 30 godina. Udruženje ove godine slavi 30 godina rada, a radio punih deset.
Foto: privatna arhiva
Ko su ti mladi ljudi koji su deo vašeg radija, kako oni ulaze u svet novinarstva?
To su srednjoškolci i studenti koji nisu profesionalni novinari, ali koji su o novinarstvu učili kroz različite seminare, treninge i projekte. Mogu da kažem da ti mladi, koji nisu profesionalni novinari, ponekad mogu biti mnogo profesionalniji u odnosu na svoje kolege koj isti taj posao ne obavljaju kako treba. Ponosna sam na mlade koji pokažu da edukovanjem, voljom, željom i radom mogu postići puno više nego što neki novinari uspeju samo formalnim obrazovanjem. Naši novinari, koji su prošli različite vrste prakse i koji su radili na raznovrsnim temama zaslužili su i našli su svoje mesto u većim medijima danas. Iz Radija Aktiv proizašli su novinari koji danas rade na i na javnim servisima.
Osim novinarstvom, ti se baviš i projektima čija su glavna ciljna grupa deca i mladi. Postoji li neki program koji bi posebno izdvojila?
To je posao u kome zaista uživam i koji zaista volim da radim, bez obzira na sve prednosti i mane koje nosi sa sobom. Ono što mi je najlepše je timski rad i spoznaja da sam pojedinac ne može ostvariti ništa bez podrške tima, koliko god to želeo. Što je jači tim, to će projekat biti bolji. Sam rad našeg radija se zaniva na projektima i bez njih ne bismo mogli opstati. Meni lično najdraži je projekat interkulturalne razmene koji realizujemo od 2017. godine. To je projekat koji omogućava deci i nastavnicima iz Zenice da posete dečije selo u Švajcarskoj na 15 dana. To je iskustvo koje nikoga do sada nije ostavilo ravnodušnim. Tu je naravno i realizacija podkasta i različitih festivala.
Foto. privatna arhiva
Šta su prednosti, a šta mane rada na radiju koji je deo neke organizacije?
Prednosti su sloboda, u svakom smislu, kreatvnost, mogućnost da razgovaramo o temama o kojima zaista želimo da razgovaramo. To su teme za koje mi mladi smatramo problemom u našem društvu. Kada govorimo o omladinskim temama, ljudi često misle da je to samo gde želimo izaći, gde možemo putovati, ali ne. Mi želimo da skrenemo pažnju na probleme i potrebe mladih ljudi i da sami govorimo o njima. Ovo je naša platforma putem koje mi puštamo naš glas u etar i sami govorimo o svojim potrebama i problemima. Kada su u pitanju mane, tu su problemi finansijske prirode. Svi drugi problemi koji se dese su posledice tog problema. Uvek se borimo za projekte i za budžet, budući da Radio Aktiv, koji je neprofitan, nema stalne izvore finansiranja.
Promovišete ljudska prava, antiratne narative, aktivni ste na društvenim mrežama, što je podstaklo određene reakcije. I pozitivne i negativne. Kako reagujete na takve situacije?
Početkom godine došli smo na ideju da organizujemo jednu kampanju na društvenim mrežama kroz koju bismo poslali poruke mira, odnosno naše stavove kada je u pitanju situacija u Bosni i Hercegovini. Želeli smo da iskažemo naš stav po pitanju ratnih dešavanja i stalnog huškanja i pozivanja na rat. Poslali smo poruke koje su zaista nevine: želimo buduće generacije bez ratnih trauma; želim da budem novinar, ali ne da izveštavam o ratu; želim da gledam kroz objektiv, ne preko nišana; želim da budem inženjerka, a ne ratna profiterka i slično. Koliko god da je bilo oduševljenja, uspeha, velikog broja pregleda, pozitivnih komentara i podrške, naravno da se nađe i onaj manji, ali značajan broj koji poljulja vašu ideju. Bili smo predmet govora mržnje grupe ekstremista koji su imali različite negtivne komentare i koji su naše fotografije dalje iskoristili da šire govor mržnje. Imamo u planu da uradimo follow up te kampanje jer smo postali svesni koliko je govora mržnje na društvenim mrežama.
Foto: activezenica.org
Zašto su važni lokalni mediji i kako je raditi na lokalu?
Raditi na lokalu je zaista neprocenjiv osećaj. Na lokalu najviše vidite koliko se neka promena desila. Neprocenjiv je osećaj da vi radite nešto za mesto u kome ste rođeni, za ljude koji su vaši poznanici i prijatelji. Predivno je kada je nešto na čemu ste vi radili poboljšalo vašu lokalnu zajednicu. Mislim da ljudi ne uviđaju važnost lokalnih medija za celu zajednicu. Nacionalni mediji ne mogu pokriti sve što se desilo u nekom danu, ali će zato lokalni mediji pronaći i sve važne i manje važne vesti koje su se desile u vašem gradu. Takođe, neki perspektivni pojedinci neće odmah moći dobiti prostor na nekoj nacionalnoj televiziji, ali mogu početi na lokalnim televizijama.
Dosta sarađuješ sa različitim medijima u regionu. Kako ti vidiš regionalnu medijsku scenu za mlade?
Sadržaja za mlade nedostaje u velikoj meri u svim državama regiona, ali mladi su ti koji su poslednjih godina preuzeli inicijativu. Oni putem različitih medija koje sam upoznala plasiraju zaista kvalitetne sadržaje. Na žalost, ti mediji još uvek nisu u žiži interesovanja mladih ljudi koji još uvek prate neke tradicionalne, nekvalitetne medije. Oni nas okupiraju i na društvenim mrežama i putem drugih kanala. U narednim godinama se još treba progurati i tražiti više prostora za kvalitetne omaladinske medije i sadržaje. Samo ujedinjeni i pružanjem podrške jedini drugima možemo to da postignemo. Regionalni omladinski mediji treba da se drže zajedno.
J. Božić