Računar koji je odbio da umre

Kultni računar Galaksija je doneo IT revoluciju u Jugoslaviji. Razvio ga je i napravio Voja Antonić, a prvi put je počeo da ga projektuje u hotelu, na odmoru. To je bio prvi računar koji je bio dostupan građanima. Nekoliko decenija kasnije, zapravo danas, u pripremi je dokumentarni film o ovom računaru: Galaksija – računar koji je odbio da umre.

Producent Aleksandar Marić ističe da se računar mogao naručiti i u kitu, te se samostalno sklapao, što mu je dodatno smanjivalo cenu. Prema njegovim rečima, to je prvi računar koji su generacije mladih mogle da imaju, da vide šta je to računar, čemu služi i šta sve mogu sa njim.

"Te, ’84. godine, rađena je anketa i ljudi nisu ni znali šta je računar. Mislili su da je to nešto što je protiv lopova, ili što radi sa veš mašinom. Bili su nepoznanica. Oni tih godina ulaze u domove, tako da je Galaksija kultni računar, jer, ako ga naručite kao kit, mogli ste mu dati život i dušu. Ona je nulta tačka, iliti veliki prasak naše IT scene, računari u Jugoslaviji počinju sa Galaksijom", navodi Aleksandar.

Reditelj Vukašin Živaljević dodaje da im se pruža prilika da urade film koji je istorijski važan i nešto što, kako on kaže, ne samo da mora da se zapiše i ostane u istoriji, nego to vreme za dokumentovanje polako prolazi.

"Uradićemo film dok još uvek imamo Voju Antonića sa kojim smo već radili. Imali smo priliku da uzmemo poslednju izjavu od Zorana Modlija, našeg kolege sa radija 202, za koga se može reći da je prvi haker i kome je ovaj film u velikoj meri posvećen. Poslednji je momenat da pravimo film o Galaksiji, da ih sve sačuvamo od zaborava. Naš film se zove 'Galaksija - računar koji je odbio da umre'. I tako i jeste. On se i dalje prodaje i sklapa. Imamo nove kitove koje je Voja redizajnirao", ističe Vukašin.

Ekipa filma sa sagovornicima

Situacija sa pandemijom, ali i problemi sa finansijskim sredstvima usporili su rad na filmu. Aleksandar kaže da su snimili dosta materijala i intervjua, ali da je korona "udarila u sred snimanja".

"Film je zamišljen dosta ambiciozno, s obzirom na to da pravimo film po nekim dokumentarističkim kriterijumima sa zapada, a ne po našim domaćim, tako da će on podrazumevati i igrane scene. To poskupljuje produkciju i komplikuje stvar, ali gotov proizvod će biti zaista nešto posebno. Najveći problem je finansiranje. Ljudi ga doživljavaju kao sjajnu stvar, podsećanje na mladost, ali se završava na 'možete vi to momci'. Nismo uspeli u Srbiji da nađemo firme koje bi bile spremne da finansiraju ovaj film", ističe on ali i dodaje da je u svetu ipak prepoznata njegova važnost.

"Na svu sreću, radili smo međunarodnu fandrejzing kampanju, gde su nam se odazvali ljudi širom planete. Mislim da nema kontinenta sa kog nisu donirali. Iako to nije računar koji je nastao u njihovoj zemlji, on globalno zauzima značajno mesto, zbog načina kako je nastao. Voja je sam napravio računar. To je proizvod jednog čoveka. Ljudi iz sveta su prepoznali vrednost i bitnost Glaksije i dokumentarnog filma, te nastavljamo sa produkcijom i simanjem filma", kaže Aleksandar.

Voja Antonić na snimanju 

Vukašin kaže i da ih drži nepokolebljivi entuzijazam i da su obojica zaljubljenici u film, u računare i muziku.

"Problem je što su nam neophodne finansije za neke druge stvari: glumce, scenografiju, jer hoćemo da on bude, što bi stari Sloveni rekli 'future proof'. Ne želimo da napravimo nešto što što će se jednom emitovati, već nešto što će trajati i gledati se iznova, da traje makar koliko je Galaksija trajala", kaže Vukašin, a Aleksandar dodaje:

"Možda nismo imali sreću da živimo u vreme Mocarta, Tesle i Ajnštajna, ali imamo sreće da živimo u vreme Voje Antonića".

Ukoliko želite da poslušate gde je bio i šta je Voja radio kada je osmislio Galaksiju, poslušajte ceo razgovor u plejeru: 

J. Božić

Foto: privatna arhiva