Promena posla kao promena na bolje: Da li je strah jedina prepreka?

Svakodnevno se suočavamo sa životnim raskrsnicama. Nekada su naši koraci unapred isplanirani, dok nas nekada trenutni osećaj odvede u potpuno novom pravcu. Bilo da je reč o fizičkom putovanju ili profesionalnom razvoju, naše pretpostavke mogu biti ili osnov za grešku ili uvod u isplativo predviđanje. U tom procesu, stručna pomoć konsultanata i psihologa postaje neprocenjiva. Svetlana Živanović, HR konsultantkinja sa bogatim iskustvom u korporativnom sektoru i TIM centru, otkriva nam kako da se lakše krećemo kroz lavirinte savremene karijere.

Koliko je važno da već na početku školovanja znamo svoj konačni put?

I jeste i nije. Bitno je imati ideju, ali je još važnije znati se snaći na raskrsnicama. Put nas često, uprkos preprekama, na kraju odvede na pravo mesto, čak i ako je onaj duži.

Da li je kraj osnovne škole preran trenutak za odabir životnog zanimanja?

Prve ideje se javljaju rano, često po ugledu na starije. Sa 14 godina smo još uvek deca i iako se neki izbori tada potvrde, promene su česte. Važno je znati da nikada nije ni prerano ni prekasno za novi izbor.

Koliku ulogu igraju emocije pri izboru karijere?

Ključno je slušati unutrašnji glas. Mišljenje roditelja treba uvažiti, ali konačna odluka mora biti naša. Kriterijumi mogu biti afiniteti, hobiji ili aktivnosti u kojima gubimo pojam o vremenu – tako preuzimamo odgovornost za sopstveni put.

Svetlana Živanović

Koliko porodično nasleđe utiče na poslovni odabir?

Može biti korisno ako se potomak zaista pronađe u tom poslu, jer mu to nudi sigurnost i iskustvo. Ipak, to nije uslov za sreću. Tradicija može postati teret ako posao ide loše, a mi se bojimo da ga napustimo zbog osećaja obaveze.

Koliko često se ljudi danas odlučuju na promenu posla?

Češće nego što priznaju. Ličnim razvojem i sazrevanjem mnogi shvate da ih inicijalni izbor više ne ispunjava, pa traže nove opcije koje im daju smisao, što je veoma pozitivno.

Koji je najbolji način za promenu karijere?

Neophodna je duboka introspekcija: šta volimo, šta nas motiviše i koje su naše najveće snage. Ako ne možemo sami, možemo pitati druge šta radimo bolje od ostalih. Važno je odrediti makar okvirni pravac ka kojem težimo.

Koje su zamke pretvaranja hobija u posao?

Hobi je ležeran, ali posao zahteva odgovornost i veće ulaganje. Kada hobi postane primarna obaveza, može se izgubiti prvobitna ljubav prema toj aktivnosti. Najveća zamka je naša nerealna slika o tome šta taj posao zaista podrazumeva.

Kako praktično pomoći sebi u tom procesu tranzicije?

Informišite se o tržištu i finansijama. Nemojte odmah seći staru karijeru; testirajte novu ideju kroz honorarne ili freelance poslove. To su "uzorci" koji će vam pokazati da li se u tome zaista snalazite.

Koliko su hrabrost i podrška okruženja presudni?

Veoma. Ipak, ako vam je prioritet sigurnost (poput one u državnom poslu), sasvim je u redu ostati u toj zoni komfora. Ali ako želite promenu, mapirajte svoje snage i tražite stabilne privatne kompanije koje nude slične uslove, ali i prostor za razvoj.

Zašto studenti često ne znaju šta će raditi nakon fakulteta?

U inostranstvu je sistem više fokusiran na praksu, pa se dileme rešavaju tokom studija. Kod nas je nedostatak kvalitetne prakse ključni razlog zašto se ta "raskrsnica" javlja tek nakon dobijanja diplome, mada se situacija popravlja.

Može li prethodno iskustvo pomoći u potpuno novoj karijeri?

Apsolutno. Pauze između poslova mogu biti dobra prilika za preispitivanje. Svako iskustvo, čak i ono van struke, donosi vrednost. Finansijski je poželjno imati "rezervu" od tri plate za mirniji prelazni period.

Kako gledate na promenu zanimanja iz ugla kompanija?

Veštine su prenosive. Neko iz prodaje ima odlične pregovaračke moći koje su korisne u nabavci. Danas se kompanije sve više okreću zapošljavanju na osnovu veština i prilagodljivosti, a ne samo formalnih uslova.

Zašto ljudi kod nas teško gase neuspešne biznise i zašto svi sanjaju o kafani?

Ugostiteljstvo deluje lako i ugodno, ali bez biznis plana to je samo iluzija. Što se tiče prvih biznisa, ljudi ih čuvaju jer gašenje doživljavaju kao lični neuspeh. Moramo dozvoliti sebi pravo da se predomislimo – to nije nedoslednost, već prilagođavanje tržištu.

Kako konkretno pomažete ljudima koji su nezadovoljni poslom?

Primenjujemo niz tehnika: ispitujemo osobine ličnosti, vrednosti, talente i profesionalne stilove (struktura naspram haosa). Cilj je da klijentu damo konkretne preporuke za okruženje u kojem će procvetati, a nekada ih direktno povežemo sa poslodavcima koji im odgovaraju.

Razgovor sa Svetlanom u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: TIM centar