...
TRENUTNO00:00 - 10:00Music Mix by Majkić

Društvo / Aktivizam

Otrovni vazduh ujedinjuje Balkan

11.02.2021.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo je Višem sudu u Beogradu tužbu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) jer su višestruko prekoračene dozvoljene emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana "Nikola Tesla" i "Kostolac", što ozbiljno ugrožava zdravlje građana.

.

RERI tužbom nastoji da pred sudom zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu i da obezbedi da u budućnosti termoelektrane ne emituju sumpor-dioksid iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija. U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su više od 300 hiljada tona sumpor-dioksida godišnje, što je gotovo šest puta više od zakonski dozvoljenih 55 hiljada tona.

Ova tužba stiže upravo u vreme kada problem zagađenja vazduha pokušavaju da reše zajednički ekološki aktivisti sa celog Balkana.

”Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” pokrenuo je Evropski fond za Balkan (EFB), okupivši iskusne ekologe iz Srbije i regiona, a izvršna direktorka EFB-a Aleksandra Tomanić za Oradio kaže da je inicijativu oformilo više organizacija iz regiona: Pravo na grad iz Beograda, Environmental and Territorial Management Institute iz Tirane, Ekoforum iz Zenice i Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle, Sbunker iz Prištine, Air Care iz Skoplja i OZON iz Podgorice.

Prema njenim rečima, besmisleno je rešavati zagađenje vazduha samo u svom dvorištu jer to dvorište nije stakleni balon. Kako vazduh delimo sa komšijama, potrebno je da ga zajedno pročistimo.

"Mnoge zemlje u našem regionu mnogo duže govore o zagađenosti vazduha, nego mi. Svi smo znali da su Skoplje i Sarajevo zagađeni. Kod nas je ta priča započeta tek pre dve-tri godine i to zahvaljujući pokretu 'Ne davimo Beograd'. Danas smo došli dotle da se o stanju vazduha na neki način govori, ali i dalje ne znamo šta to zaista znači. Jasno je da se sa zagađenjem svi u regionu susrećemo", kaže Aleksandra.

Ona tvrdi da je važna regionalna povezanost i solidarnost, koja srećom nije uništena.

"Nije normalno da svi mi udišemo toksični vazduh. Želimo da informišemo ljude šta znači to zagađenje, da znaju da delimo vazduh sa drugim stanovnicima Balkana. Treba da znaju da postoje međunarodni ugovori koje su naše države potpisale, a kojih se uglavnom ne pridržavaju. Kampanja koju smo započeli otvorena je za sve. Radimo sa stručnjacima, sa ljudima iz NVO, imamo proverene podatke koje odgovaraju činjeničnom stanju, pa sada pokušavamo da prilagodimo tu priču svima nama koji nismo stručnjaci za sumpor dioksid i njegov uticaj na zdravlje", kaže Aleksandra.

zagadjenje jpg

Aleksandra ponavlja da su najveći zagađivači na Balkanu velika ložišta i termoelektrane, iako ulogu u zagađenju imaju i saobraćaj i individualna ložišta, ali "nemerljivo manje".

"Treba znati da 16 termoelektrana na Balkanu emitiju više štetnih čestica nego 250 termoelektrana u EU. Sad već imamo studije koje pokazuju da je, u zemljama koje imaju ovakvo zagađenje, smrtnost od korone čak za 11 odsto veća nego u drugim državama. Svetska zdravstvena organizacija kaže da godišnje na Balkanu umre 16.000 ljudi zbog aerozagađenja, od čega 7.000 samo u Srbiji. Uskoro se moramo pozabaviti i temom neplodnosti koja je takođe epidemioloških razmera na Zapadnom Balkanu. Mi dobijamo pesmice od ministarstva i slušamo kako žene ne žele da rađaju, a do sada uopšte nismo pričali o tome koliki udeo zagađenje vazduha ima na reproduktivne organe, endokrinološki sistem, održavanje trudnoće, pokretljivost spermatozoida. Posledice zagađenja po nas su, dakle, katastrofalne", objašnjava Aleksandra.

Naša sagovornica kaže da će inicijativa promovisati zdravstveni aspekt zagađenja, baviće se velikim zagađivačima i njihovom ulogom u problemu, a deo kampanje biće fokusiran na monitoring i ulogu države u svemu tome.

U kampanju "Ujedinjeni Balkan za čistiji vazduh" uključili su se ekološki aktivisti, sa bogatim iskustvom i znanjem, iz celog Balkana. Samir Lemeš iz organizacije "Eko forum" iz Zenice ponavlja da vazduh ne zna za granice i da je udruživanje jedini logičan korak u daljoj borbi.

"Dva su razloga zbog kojih je potrebna ova saradnja: zemlje Zapadnog Balkana su male sa ograničenim kapacitetima za praćenje kvaliteta zraka, što je veoma skupo. Neophodna je saradnja na ovako malom prostoru. Ograničena su nam i znanja koja imamo, pa je važno da ih razmenjujemo i učimo jedni od drugih. Drugi razlog je to što se Zapadni Balkan bori sa zagađenjima kojih u EU odavno više nema. Oni su taj problem rešili, bave se efektima staklene bašte, dok se mi još uvek borimo sa benzenom, ugljen dioksidom, prašinom, prljavim česticama", kaže Lemeš.

On dodaje da će EU pre pomoći celom regionu nego da čeka da svaka zemlja samostalno istupi.

zagadjenje2 jpg

Njegov kolega iz Makedonije Gorjan Jovanovski, razvio je aplikaciju za mobilne telefone "Air care" koju koristi više od pola miliona ljudi. Ova aplikacija pobrala je brojne nagrade i pokazala se kao dobar korak za javnost da postane svesna pretnji iz zagađenog vazduha. On je, kako kaže, počastvovan da bude deo balkanske kampanje za čistiji vazduh.

"Nismo sami u ovom problemu koji nije nov, on je tu decenijama. Mi pratimo izvore zagađenja već dugo i nažalost, ispostavlja se, trčimo u krug. Ova inicijativa je pokazala da nismo sami, da nas sve pogađa isti problem i da možemo da izvršimo pritisak na vlade da počnu da menjaju stvari ili da im kažemo da odstupe i puste nekoga ko je voljan da rešava problem zagađenja", kaže Jovanovski za Oradio.

On napominje da godišnje umre oko 3.000 Makedonaca od posledica aerozagađenja, što je prevelik broj za tako malu državu. Dodatni problem je, kaže on, to što najveći broj gradova u Makedoniji leži u dolinama i kotlinama, pa se zagađeni vazduh tu duže zadržava i stvara daleko veće probleme.

Nikšićanin Aleksandar Perović iz organizacije "Ozon" dodaje da se problem aerozagađenja na Balkanu usložnjava zbog pandemije Koronavirusa i da je sve jasnije da on mora hitno da se rešava.

"Crna Gora ima slične probleme kao ostale zemlje u regionu, ali postoje specifičnosti od države do države. Mi imamo samo jednu termoelektranu koja je izvor zagađenja, a imamo prevše individualnih ložišta koje u tome učestvuje. Naša zemlja prednjači i po broju automobila po glavi stanovnika, naročito u gradovima-crnim tačkama: Podgorici, Pljevljima, Nikšiću i Bijelom Polju. Logično je da se udružimo svi koji shvatamo u kolikom problemu se nalazimo, a to nam poručuje i EU, da moramo da se umrežavamo i zajednički rešavamo zagađenje. Ako izdržimo u ovoj kampanji, mislim da ćemo uspeti da utičemo i na donosioce odluka u regionu da svedu zagađenje na najmanju moguću meru", kaže Perović.

Naši sagovornici upozoravaju i na činjenicu da Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje ostaju pri planovima za izgradnju novih termoelektrana, koje se u državama članicama EU gase, u vreme kada oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje, a kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za zaštitu životne sredine.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" posvećenu borbi Balkana za zdraviji vazduh, poslušajte na našem podkastu.

P.K.

Možda te još zanima:

.

Knjiga o Petrovaradinu

Svaki grad na svetu ima neki svoj kutak koji lokalno stanovništvo voli da predstavi svojim gostima. Kada je reč o…

.

Kreću subvencije za kupovinu bicikala

Novosadska biciklistička inicijativa raspisala je, u saradnji sa gradskom upravom Novog Sada, javni poziv za podršku nabavke bicikla za 2021.…

.

Novi online program Centra za razvoj karijere

Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata  Univerziteta u Beogradu poziva studente na online događaj pod nazivom "U pravi čas…

.

Dajmo šansu pčelama da nas spasu

Pčele su ugrožene. Tu više nema nikakvih nedoumica. Čovek je svojim lošem delovanjem i odnosom prema prirodi ovu vrstu insekata…

.

Psihološki ugao za sva vaša pitanja

Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu u četvrtak 17. juna organizuje radionicu pod nazivom "Psihološki ugao…

.

Rad od kuće i ostali hibridi

Pandemija koronavirusa je donela mnogo promena, prilagođavanja i snalaženja. Naučili smo sve moguće online alate i programe i načine komunikacije.…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Da li ste se vakcinisali?

Oradio logo