Veštačka inteligencija zanimljiva sve većem broju kompanija

Wonderland AI konferencija biće održana 8. novembra u Beogradu. Jedan od organizatora Jovan Stojanović je pokretač AI zajednice u Srbiji, Novom Sadu i regionu. Sa njim smo razgovarali o tome šta tačno podrazumeva AI, odnosno veštačka inteligencija, zbog čega je ova konferencija značajna, ali i o samim prednostima i nedostacima veštačke inteligencije.

Prepoznat si kao pokretač AI zajednice u Srbiji, Novom Sadu i regionu. Kako si se zainteresovao za oblast kao što je Artificial intelligence ?

Veštačka inteligencija kao oblast je nešto što me je fasciniralo od ranih godina razvoja. Pre svega jer sam bio uvek zainteresovan da otkrijem misterije vezane za naš mozak, načine na koje mi donosimo odluke i slično. Uvek sam želeo da dam sebi odgovore na pitanja na koji način dolazimo do određenih odluka i zašto su baš te odluke na takav način ustrojene. Što se tiče veštačke inteligencije već nekoliko godina sam u toj oblasti i osnovao sam zajednice u Novom Sadu, Beogradu, ali pored toga sam osnivač AI zajednice u Zagrebu, Banja Luci i Sarajevu, a uskoro planiramo i pokretanje inicijative u Skoplju i Nišu.

Kada bi prosečnoj mladoj osobi morao da približiš šta predstavlja Artificial intelligence i stvari kojima se baviš, kako bi to objasnio?

To je podoblast računarstva koja postoji već nekih 50, 60 godina. Nije nešto novo, ali je u poslednje vreme postala atraktivna jer imamo veliku količinu podataka, sve veći broj istraživača i adekvatnu infrastrukuru koja nam pomaže da izgradimo softvere koji su u mogućnosti da imaju određene karakteristike inteligencije. Imamo sisteme koji automatski mogu da prepoznaju slike, da analiziraju velike količine određenog teksta da prave rezimee na osnovu velikih količina različitih izveštaja i slično.

Koliko je veštačka inteligencija zastupljena kada je Srbija u pitanju i koliko se razlikujemo od drugih zemalja u Evropi i svetu?

Zastupljena je u Srbiji. Imamo određeni broj istraživača koji se svakodnevno bave oblastima deep leaning-a i data science-a kao nekim podgranama veštačke inteligencije. Ono što se dešava jesu dva koloseka. Jedan je usmeren ka istraživačkim aktivnostima gde na fakultetima imamo različita istraživanja laboratorije koje pokušavaju da kreiraju određene sisteme koji imaju karakteristike AI-ja. Što se tiče komercijalnih projekata i same privrede, sve veći broj kompanija prepoznaje potrebu i ozbiljnost u radu sa veštačkom inteligencijom.

foto: Illustration (Photo: metamorworks/shutterstock.com)

Šta ćemo sve moći da čujemo i da vidimo i da li je konferencija namenjena samo stručnjacima iz te oblasti ili i svima koji bi voleli više da se upoznaju sa tom temom?

Ono što je ideja same konferencije jeste da u prvom delu budemo usmereni na biznis predavanja u domenu veštačke inteligencije gde će kompanije moći da čuju stvari koje su interesantne u nekim velikim korporacijama poput Mercedesa. Čućemo različita istraživanja sa Maks Plankovog instituta i tako dalje. U drugom segmentu na tehnology strimu ćemo imati više tehnička predavanja. IT stručnjaci će imati priliku da čuju šta se dešava u tom svetu kod nas, na koji način naši inženjeri prilaze samom problemu, koje metodologije koriste i koje tehničke elemente je potrebno imati u sklopu svog razvoja. Treći domen je radionica gde je ideja da omogućimo ljudima da nauče primenu mašinskog učenja konkretno.

Učesnici će biti mnogobrojni stručnjaci iz AI zajednice, koliko ih je teško okupiti na jednom mestu?

Jako bitna stvar jeste da dovodimo govornike koji mogu da naprave promene. Dovodimo ljude koji su na visokim pozicijama u svojim kompanijama i koji će, ukoliko prepoznaju ambijent koji se dešava ovde u samom regionu, sigurno biti zainteresovani da pokrenu neke lokalne inicijative u smislu toga da možda omoguće neku lokalnu saradnju sa ljudima iz naše zajednice ili da otvore neki svoj delivery centar jer je zapravo to i poenta same konferencije. 

Gde vidiš prednosti a gde nedostatke kada je u pitanju veštačka inteligencija?

Ako govorimo o prednostima i manama veštačke inteligencije, ima ih mnogo. Počeću od prednosti. Mogu da se nađu u različitim primerima koji danas rešavaju dosta kompleksne probleme. Recimo primer u medicini gde imamo algoritme koji su u mogućosti da prepoznaju ćelije raka mnogo pre nego što je to doktor u mogućnosti da uradi. Do sistema koji omogućavaju autonomnu vožnju  sa ciljem povećanja bezbednosti transporta ljudi u mnogim apsektima. Sigurno da je ovo vrlo izazovna tematika, sama industrija je u povoju, a mi se nalazimo u periodu začeća mnogih sistema koji su u ovom domenu.

Ako govorimo o manama, naravno da kroz medije možemo da čujemo različite primere, gde kroz filmove kao što je Terminator možemo da čujemo apokaliptična predviđanja vezana za veštačku inteligenciju, da roboti dolaze da nas porobe i slično. Tome nema mesta, jer moramo da imamo mnogo više znanja o tim stvarima da ne bismo bili izmanipulisani od strane medija. Bojazan postoji svakako, prosto baratamo sa tehnologijom koja ima ogroman potencijal i niko ne može sa sigurnošću da kaže u kom pravcu će se stvari kretati, ali ono što definitivno mogu da kažem jeste da smo mi ti koji kreiramo te stvari koje se tiču samih tehnologija, mi ugrađujemo našu pamet u sistem tako da verujem da će čovek biti u mogućnosti da sebi iskreira najbolju moguću poziciju.

M.M.