Upoznajte studenta generacije Univerziteta u Novom Sadu

Univerzitet u Novom Sadu proglasio je diplomca studija medicine Dragana Turnjanina za studenta generacije u 2022. godini.

Dragan Turnjanin je krajem jula prošle godine završio Medicinski fakultet sa prosečnom ocenom deset. Kako kaže, veoma je ponosan što je nosilac nagrade i drago mu je što je novosadski Univerzitet prepoznao njegov trud i zalaganje.

"Studiranje je naporno onoliko koliko svako od nas odluči da mu bude. Kada tek upišeš fakultet, ne znaš će biti i šta te je snašlo. U prvoj godini nisam ni razmišljao kako će biti, ali se tako namestilo da sam dobijao sve desetke. Rekao sam sebi da bi bilo greota takav prosek kvariti. Kako je prolazilo vreme osećao sam sve veći unutrašnji pritisak da održim takav prosek, a sve više je to i okolina od mene očekivala. Studije su bile naporne, imao sam i nekih privatnih problema, što je svakako tome  doprinelo. Ipak, mogu reći da su mi studije protekle lepo, iako su bile izazovne, ali ako se sa nečim počne mora se u tome istrajati."

Kada si odlučio da tvoj poziv bude medicina?

U osnovnoj školi nisam baš bio načisto šta bih studirao, nisam imao formiran stav, ali mi je majka po zanimanju lekar i meni se to od malih nogu dopadalo. Bilo mi je izuzetno interesantno kada ona dođe i razgovaramo o tome kako joj je bilo na poslu, šta je radila toga dana. Još tada mi se javilo interesovanje prema prirodnim naukama. Upisao sam prirodno-matematički smer u Jovinoj gimnaziji, jer sam znao da su za medicinu potrebna znanja iz biologije i hemije za prijemni ispit. Mogu reći da sam se tokom srednje škole u potpunosti prepoznao u tome, to jest u medicini. Generalno ideja biti lekar je, po meni, nešto jako plemenito.

Kažeš da su ti studije bile naporne. Da li si uspevao da položiš sve u roku? 

"Trudio sam se da položim sve u roku. Kad dođe januar, u zavisnosti koliko ispita ima, izađem na makar dva od tri ili sve kompletno očistim u januarskom roku. Svaku godinu sam u potpunosti čistio. Nisam ni razmišljao da u obzir dođe prenošenje ispita, jer su bili dosta obimni pa nije bilo poželjno sebi dodavati još jedan ogroman ispit za narednu godinu kad ih već i onako ima dovoljno." 

Koji predmeti su ti bili najlakši za učenje i polaganje, a koji najteži?

"Ni jedan ispit mi nije predstavljao nekakav veliki problem, kada govorimo o polaganju, ali mi nisu svi bili jednako zanimljivi. Uzeću za primer pedijatriju, koja mi se jako sviđa, ali mi je prosto bila teška za naučiti. Bilo je u njoj jako puno detalja, jer je drugačije kada se uči o odraslima i o deci. Srećom, ispit je prošao super. Oftamologija mi je isto bila naporna za učenje, jer nisam nešto zaljubljen u nju. Od 50 ispita normalno je da nisu svi jednako dragi. Ono što mogu da kažem jeste da su mi u najlepšem sećanju ostali ispiti iz fiziologije i anestezije. Jako mi se gradivo svidelo, a i ispiti su bili usmeni u formi razgovora i baš je sve leglo kako treba." 

Koliko vremena u toku dana si posvećivao učenju?

"Uvek sam gledao da na početku semestra provedem bar neka tri četiri sata za knjigom dnevno. Onom ko nije studirao može zvučati puno, ali to je ništa, to je da sedne čovek od devet ujutro do jedan popodne. Međutim, kada dođe januar ili u junu kad baš zagusti, par nedelja pred ispite, to vreme skoči na između devet i dvanaest sati. Iskreno, u prvoj godini mi to nije bilo zamislivo. Sada mi je to okej, uđe čovek u ritam."

Imaš li neki savet za studente, kada je reč o učenju ?

"Da sede i da uče, nema tu neke nauke. Moraju biti rešeni i znati šta žele da postignu tokom studija. Mislim da je to najvažnije. Prvo da znaju šta hoće, a kada je učenje u pitanju da naprave sebi mikroklimu ili mikrokosmos koji im odgovara. Bilo to da slušaju muziku i uče, sede u tišini, noću ili danju, šta kome već prija. Kada se čovek školuje, to iziskuje da se sedne i da se radi. Sve to na kraju ima svoju nagradu. Meni je položen ispit bio prilika da se nagradim. Na primer, kupim majicu ili duks ili nešto treće. Napravio sam sebi taj uslovni refleks nagrade. Meni je to jako značilo kada sam učio."

Kako si provodio slobodno vreme i kako si uspevao da uklopiš socijalni život sa obavezama koje je fakultet iziskivao?

Mahom sam učio sa drugarima, par nas je najčešće učilo zajedno. Ceo dan provodili smo zajedno, bilo je tu naravno i nekih digresija, neplaniranih dužih pauzi, pa skrenemo sa koloseka... Što se generalno tiče slobodnog vremena, to zavisi. Recimo ako mi ostane posle julskog roka jedan ispit, onda uzmem dva tri dana odmora. Ne uzimam više, da ne bi ispao iz forme. Volim da pročitam neku knjigu koja je nemedicinska, neki krimi roman ili Koelja. Ako bude lepo vreme odemo na tenis ili prošetamo po gradu. U bioskopu dosta vremena provodim, ali za to ne čekam da završim sa ispitima, nego idem kad god se pojavi neki hit film.

Koji su sledeći koraci u tvom obrazovanju? Da li planiraš da ideš na specijalizaciju?

"Kada završimo studije imamo obavezno stažiranje u trajanju od šest meseci koje mi ističe krajem februara. Nakon toga polažem državni ispit i tada zvanično mogu da postanem lekar. Specijalizacija bi trebala da ide kao neki naredni korak. Meni se jako dopada anestezija. Imao sam prilike da budem na dečijoj anesteziji i tu mi se jako svidelo. Ta medicinska grana iziskuje jako puno i teorijskog i praktičnog znanja. Izrazito je izazovna i teška.”

Svedoci smo toga da sve više radnika u oblasti medicine odlazi u druge zemlje u potrazi za bolje plaćenim poslom. Da li je i kod tebe to slučaj ili ipak želiš da ostaneš i radiš u Srbiji?

“Ja bih najviše voleo ovde da radim. Meni je Srbija dom. Najlepše mi je biti sa našim ljudima i doprineti našoj državi, makar na tom mikro nivou. Najviše bih želeo da ovde bude posla i da dobijem priliku da radim. Tu su mi dragi ljudi, kuća u kojoj sam odrastao i ne bih voleo da dođe momenat da moram da odem."