UN mehanizmi važni, ali se retko koriste

Savremena ljudska prava prvi put su definisana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima 1948. godine, pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ona sadrži odredbe o građanskim, političkim, ekonomskim i socijalnim pravima. Ljudska ličnost i dostojanstven život su u središtu pažnje, a zaštita ljudskih prava se zasniva na  zajedničkom sisitemu vrednosti. Mehanizmi zaštite ovih prava uspostavljeni su kako na međunarodnom, tako i na regionalnom i nacionalnom nivou.

Postoje različiti UN mehanizmi koji prate ispunjenost ljudskih prava u državama koje su potpisnice međunarodnih ugovora i deklaracija. Neki od njih su: mehanizam nadzora, specijalne procedure koje se primennjuju u skladu sa odlukama UN-a, komisije za ljudska prava, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i druge. 

Iako ne postoji poseban međunarodni ugovor koji se eksplicitno bavi pravima mladih, njihova prava mogu se štititi i posmatrati kroz odredbe svih postojećih međunarodnih instrumenata koji se na ovu kategoriju odnose. Prema Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Srbiji za 2020. godinu, koji je radio Beogradski centar za ljudska prava, čak 47 preporuka se može dovesti uvezu sa položajem i pravima mladih ljudi u Srbiji.

Ključni deo je razmena mišljenja, gde ugovorna tela daju državi ugovrnici preporuke u cilju unapređenja poštovanja i stanja ljudskih prava. Takođe organizacije mladih i za mlade mogu da podnose sopstvene izveštaje, takozvane izveštaje iz senke, kako bi uputili na probleme sa kojima se mladi suočavaju. To do sada nije bila praksa.

Predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Uroš Savić Kain kaže da se kroz UN mehanizme svako kršenje ljudskih prava može izneti pred međunarodnu zajednicu. On naglašava važnost civilnog sektora u ovom procesu.

"Sve organizacije imaju priliku da bilo kakve slučajeve kršenja ljudskih prava u svojim zajednicama ili na nacionalnom nivou sažeto prikažu međunarodnoj zajednici kroz univerzalni periodični izveštaj. U tom smislu je jako važno da, bez obzira na to koliko malo građe pojedinačna organizacija imala, dođe do akumulacije, odnosno kompilacije svih slučajeva. Na taj način bismo mogli da steknemo uvid u to šta se dešava na nacionalnom nivou. Ono što je možda najbitnije je da, kada god se desi neki slučaj kršenja ljudskih prava, to negde dokumentujemo. Treba da imamo svest da je potrebno da se to nekome prosledi i da postoji mehanizam za to", objašnjava Uroš.

Foto: privatna arhiva

U Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji se navodi i da komiteti nemaju uspostavljenu praksu bavljenja pitanjima mladih, a jedan od razloga leži i u tome što se nije u dovoljnoj meri ukazivalo na probleme mladih pred komitetima i drugim UN mehanizmima. Najznačajniji komitet je Savet za ljudska prava, koji je jedan od osnovnih organa za nadzor nad poštovanjem međunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava. Njegov glavni mehanizam je univerzalni periodični izveštaj koji služi za praćenje ostvarivanja ili kršenja ljudskih prava. Aktivista iz organizacije Irida Vladimir Milošev je i mladi evropski ambasador u WeBalkans, a i sam je bio učesnik nekoliko programa koji su bili podržani kroz UN agencije.

"Smatram da UN mehanizmi i agencije imaju mnogo toga da ponude što se tiče poboljšanja položaja mladih u Srbiji. Pitam se samo da li one trenutno ispunjavaju taj potencijal. Ujedninjene nacije kroz istoriju najviše funkcionišu na tom policy nivou. Što se tiče međunarodnog nivoa donete su razne deklaracije, konvencije, koje su zaista doprinele poboljšanju položaja ljudskih prava širom sveta. Na nacionalnom nivou, te agencije funkcionišu tako što zagovaraju izmene zakona i strateških dokumenata zajedno sa civilnim društvom. Tu vidim da se nešto dešava. Mi smo u o organizaciji Irida, koja zagovara rodnu ravnopravnost, bili pozvani preko UN Women-a da učestvujemo na konsultativnom sastanku za donošenje nove strategije o rodno zasnovanom nasilju. I tu smo, kao izuzetno važno, istakli da se mlade nezaposlene žene koje se trenutno ne školuju prepoznaju kao osetljiva kategorija. Tako da tu UN agencije i mehanizmi mogu da pomognu. Pitanje je koliko generalno zakoni i strateški dokumenti mogu da doprinesu poboljšanju položaja mladih. Imamo krizu vladavine prava, ne samo u Srbiji, već širom sveta", kaže Velimir.

Foto: privatna arhiva

Bez obzira na sve navedeno, još uvek postoji veliki broj mladih koji ne znaju šta su to UN mehanizmi i kako funkcionišu. Takav stav ima i većina mladih sa kojima smo razgovarali:

"Nemam pojma šta je to. Možda neki programi pomoći nerazvijenim državama ili tako nešto, ali zaista nisam čuo."

"Nisam upoznata ni sa kakvim konkretnim mehanizmima, tako da ne mogu da to ocenim na bilo koji način."

"Da, vrlo dobro sam upoznat sa UN mehanizmima koji se tiču mladih, odnosno omladinske politike na globalnom, tj međunarodnom nivou. Znam za to kroz svoje zalaganje u organizacijma gde često imamo događaje i partnerstva sa različitim UN telima."

"Do sada nisam čula za tako nešto, sigurna sam da postoje, ali ja za to nisam čula."

Predsednik UO KOMS-a Uroš Savić Kain kaže da UN mehanizme treba mnogo više promovisati, dok se aktivista Iride Velimir Milošev slaže s tim da nema velike vidljivosti UN mehanizama, ali skreće pažnju i na razloge zbog kojih to može biti tako. Prema njegovim rečima i UN agencije treba da se aktiviraju.

"Čini mi se da je malo ko upoznat sa mehanizmima UN-a, sem studenata međunarodnih odnosa na FPN-u. Samim tim, mladi ni nisu imali od koga da čuju. Zbog prirode takvih dokumenta, jer su generalno vrlo široka i napisana tehnokratskim jezikom, nisu dostupna prosečnom građaninu i građanki", kaže Velimir.

U Izveštaju o ljudskim pravima mladih se navode se i specijalne procedsure kaoi još jedan od mehanizama za nadgledanje ostvarivanja ili kršenja ljudskih prava u okviru Ujedinjeni nacija. Srbija je 2005. godine uputila stalni poziv svim tematskim specijalnim procedurama Ujedinjenih nacija. To znači da će država uvek prihvatiti zahtev za posetu bilo koje od specijalnih procedura i mladi mogu to da iskoriste i u Srbiju. Konkretno, da pozovu baš one procedure koje su njima od značaja. Aktivistkinja organizacije Okular Anica Stamenković kaže da ovi mehanizmi mogu da budu veoma korisni.

"Mogu se upotrebiti na mnogo načina. Smatram da je i mladima i organizacijama potrebno mnogo više edukacije na ovu temu, jer to može samo da nam pomogne. Jako je bitno informisati se o svim mehanizmima i o tome koliko je sve ovo značajno za naše mlade. Ukoliko bismo se svi edukovali više i bili hrabri da postupimo napred i idemo korak napred, težili bismo ravnopravnosti i inovativnosti i boljem položaju mladih, a kroz te mehanizme", ističe Anica.  

Iako postoji mnogo preporuka Ujedinjenih nacija koje se tiču mladih i koje bi unapredile njihov položaj, zaključak je da su mehanizmi koji organizacijama mladih i za mlade stoje na raspolaganju još uvek nedovoljno iskorišćeni.

Možda je dobro polazište upravo lokalna zajednica i ono što sa UN mehanizmima možemo da uradimo u svojoj zajednici. Za početak, dosta je i da ukažemo na neke probleme.

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim"

J. Božić