Studenti i profesori kritikuju Nacrt zakona o visokom obrazovanju

Uloga menadžera Univerziteta, izbor dekana i broj njihovih mandata te odsustvo modela finansiranja fakulteta kao i mestimično ograničavanje autonomije srpskih visokoškolskih ustanova, najveće su primedbe koje su studenti i pojedini profesori istakli na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju. U sali Rektorata u Novom Sadu Nacrt zakona predstavila je pomoćnica ministra obrazovanja Vesna Mandić.

Prema njenim rečima cilj ove rasprave je da sa studentima porazgovaraju o problemima, da čuju primedbe i pokušaju da ih uvrste u konačnu verziju, te da čuju i dobiju pisane primedbe kako bi se usaglasio tekst zakona koji će prihvatiti gotovo cela obrazovna zajednica u Srbiji.

"Bitno za ovaj nacrt je da pokušava da otvori neke reformske procese, vrati visokom obrazovanju relevantnost u društvu de da pojača zapošljivost studenata u praksi. Želimo i da omogućimo studentima i da nastave svoje pobrazovanje kroz jedan drugačiji model kao i da visoko obrazovanje stvara kreativnu mladu populaciju koja stvara nova znanja. želimo da omogućimo da fakulteti formiraju inovativne organizacije i da na taj način budemo ključni faktor u društvu.", rekla je Mandićeva.

Ona je najavila osnivanje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) koje bi birala Vlada umesto Narodne skupštine i koji bi imao manji broj članova, 17 umesto 21.

Takođe, prema ovom predlogu o broju ispitnih rokova odlučivaće same visokoškolske ustanove. Uvode se i kratki programi studija od pola godine do godinu dana. Studije uz rad mogu da traju tri puta duže nego što je definisano programom.

Deo profesora i studenata kritikovao je delove teksta zakona, a Miran Pogačar iz Studentskog pokreta istakao je da je većina izmena koje donosi Nacrt zakona "kozmetičke prirode". Ipak, kako kaže, postoji nekoliko krupnih propusta koji ne bi smeli da ostanu u predlogu.

"Izbor u zvanje dekana bilo je, do sada, ograničeno na tri godine i na samo jedan reizbor, a sada je stavljeno na četiri godine i bez bilo kakvog ograničenja po broju mandata. Tu se ostavlja mnogo prostora za razne manipulacije, jer zakon može da se tumači kako kome odgovara", rekao je Pogačar.

Prema njegovim rečima nejasna je i funkcija menadžera univerziteta čija uloga treba da se odredi Savet Univerziteta. To bi moralo zakonski da se uredi iako postoji i ozbiljno pitanje zašto se tako nešto uopšte i uvodi.

Za Studentski pokret sporna je i izmena odredbe Zakona koja se bavi ulaskom organa reda na teritoriju Univerziteta.

"Sada organe reda može da pozove i lice koje nema veze sa Univerzitetom i time on gubi autonomiju". Ipak možda najveći problem ovog Zakona iz ugla studenata je neregulisanje tematike školarina i redovnih troškova. Školarine i troškove određuju sami fakulteti, a izveštajem Revizora je utvrđeno da su školarine netransparentne, da fakulteti ne znaju koliko troše. te da novac od studenata daju nekakvim sportskim i verskim organizacijama", rekao je Pogačar.

Prema njegovim rečima Studentski pokret planira da podnese seriju izmena i dopuna predloženog Zakona u tolikoj meri da će to, kako najavljuje, možda predstavljati i ponovo napisan Zakon.

Tokom javne rasprave čule su se i kritike na račun zakona i zbog toga što ne reguliše produženu godinu, što su studenti izbačeni iz institucija za osiguranje kvaliteta. Pojedinim profesorima sporno je i rešenje finansiranja univerziteta koje nalaže da ta oblast bude regulisana posebnim propisom.

Javna rasprava trajaće tri nedelje, po najavama iz Ministarstva obrazovanja, a Skupština bi trebalo o njemu da raspravlja u junu.

P. K.