Skuplje školarine od jeseni, u Novom Sadu samo na Pravnom

Šta je najstrašnija stvar koju student ili budući brucoš može da sazna? Da će od početka nove akademske godine cena školarine biti još veća. Na veliku žalost studenata, a verovatno i njihovih roditelja – na beogradskom univerzitetu upravo se to i dešava.

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač 

Za razliku od Beogradskog univerziteta, u Novom Sadu, osim na Pravnom fakultetu, školarine ostaju iste. Na beogradskim fakultetima od oktobra se povećava školarina, ali ovom odlukom nisu obuhvaćeni svi fakulteti. Među onima koji jesu nalaze se Saobraćajni, Pravni, Ekonomski, Učiteljski i Mašinski.

Prema onome što su preneli mediji, najveće povećanje biće na Saobraćajnom fakultetu, na kojem je školarina sa prošlogodišnjih 90.000 dinara porasla na 108.000. Mašinski fakultet povećao je školarine sa 66.000 na 72.000 dinara, Pravni sa 95.000 na 99.000 dinara, Učiteljski sa 99.000 na 102.000 dok će studije za samofinansirajuće studente na Ekonomskom fakultetu ubuduće koštati od 90.218 do 118.708 (do sada je cena bila od 85.272 do 112.200).

Prorektorka za nastavu Univerziteta u Novom Sadu Sanja Kuzmanović Podunavac izjavila je nedavno za Radio-televiziju Vojvodine da, imajući u vidu činjenicu da na većini novosadskih fakulteta visina školarina ostaje ista, studiranje u ovom gradu deluje isplativije u odnosu na Beograd. 

"U Novom Sadu je samo jedan fakultet za školsku 2019/2020. najavio povećanje školarina. To je Pravni fakultet i to sa 79.000 na 86.000. Svi ostali fakulteti zadržali su istu visinu školarina kao ranijih godina. Takođe želim da istaknem da postoje fakulteti koji unazad možda čak i 10 godina nisu podizali školarine" rekla je Podunavac za RTV.

Student prava u Novom Sadu Igor Dodić, bio je zatečen informacijom da će na tom fakultetu biti povećane školarine.

"Ako je u Novom Sadu povećanje samo na Pravnom fakultetu, iskreno mislim da nije fer, jer su školarine i tako već dosta skupe", rekao nam je Igor. 

Novosađanka Jovana Joksimović je na studije otišla u Beograd, gde je upisala italijanski jezik. Tog smera u Novom Sadu i Kragujevcu nije bilo, pa praktično nije imala izbora. Iako se povećanje školarine ne odnosi konkretno na Filološki fakultet, kao neko ko je iz manjeg grada otišao na studije u glavni grad, sa mukom studenata koje najavljeno povećanje pogađa može da se solidariše.

"Kada sam otišla u Beograd, u prvoj godini sam živela sa cimerkom u stanu. Plaćale smo svaka po 100 evra i još troškove koji su bili 60 evra. Prvu godinu smo jedva nekako izgurale i to zato što sam ja bila na budžetu, pa su moji roditelji bili u prilici da mi plaćaju stan i troškove. U drugoj i trećoj godini sam bila u domu, što je znatno smanjilo troškove. Međutim kada sam ispala sa budžeta, morala sam da odem iz doma i ponovo da živim u stanu", priča Jovana.

Prema njenim rečima, tada je shvatila da je studentima koji su na samofinansiranju i koji studiraju u drugom gradu, pogotovo u Beogradu, teže u odnosu na one koji su na budžetu. Jovana takođe navodi i da, po njenom mišljenju, cena godine na Filološkom fakultetu u Beogradu nije srazmerna sa onim što studenti dobijaju od fakulteta.

M. M.