Rijaliti programe nema ko da ograniči

Rijaliti programi nekako idu uz moderna vremena. Začeti u Americi, raširili su se poput plime svuda po svetu i danas poznajemo na desetine popularnih TV formata koji se mogu podvesti po ovu kategoriju. Bilo da se radi o muzičkim takmičenjima, zatvorenim zajednicama u različitim uslovima, preživljavanju u prirodi, ovi su programi ubedljivo najgledaniji i produkcijski najjeftiniji. Jasno je zbog čega im televizije širom sveta pribegavaju, baš koliko je jasno i zbog čega ljudi žele da ih gledaju.

Naravno, od kako postoje rijaliti programi postoje i apeli da se oni ograniče, da se emitiju u kasnim noćnim terminima ili potpuno ukinu, što se neće skoro dogoditi. Poslednji takav napor učinio je Ustavni sud Crne Gore koji je ocenio da ograničenje slobode emitera, koji rijaliti programske sadržaje mogu emitovati samo posle 23 časa, ima legitiman i opšti interes.

Tim rešenjem je utvrđeno da obaveza da se rijaliti programi označavaju sa oznakom "18" i da mogu da se emituju isključivo od 23 do šest sati ne predstavlja cenzuru i da je proporcionalna legitimnom cilju. Agencija je 2016. godine usvojila tu normu u cilju zaštite maloletnika od programskih sadržaja koji mogu ugroziti njihov zdravstveni, moralni, intelektualni, emotivni i socijalni razvoj.

Na ovu odluku žalila se kompanija Pink M i izgubila spor. Sličnu odredbu ima i Bosna i Hercegovina, iako se ona često krši u toj zemlji.

U emisiji "Za i protiv" pričali smo o rijaliti programima, njihovom uticaju na ljude i srozavanju gledalačkih standarda, nasuprot naporima da se njihov domet što je više moguće ograniči.

Koliko Rijaliti programi oštećuju percepciju publike i snižavaju njihov senzibilitet još niko nije uspeo da izračuna. Objavljeno je dosta studija na tu temu, a njihovi zaključci šetaju od tvrdnji da je efekat rijalitija poguban po razvoj ličnosti pa do onih koja kažu da to predstavlja samo ventil za publiku zasićenu dnevnim obavezama, vestima i bombastičnim informacijama. Profesor sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dragan Prole smatra da ne možemo sve rijalitije da posmatramo na isti način, te da iz nekih ima štošta da se nauči.

"Treba da razlikujemo rijalitije u globalnoj ponudi i onoga što je u ponudi u našoj zemlji. Survivor je bio gledljiv i dobar, ali skup. Ostalo što ide i ne gledam, jer se nalazi ispod dna koji čovek može kulturno da zamisli. Problem je u kulturnoj politici, koju mi ne vodimo već četvrt veka na pravi način. Ne treba publici davati ono što želi već ono što im je potrebno. To ne treba da bude elitistička kulturna matrica koja je publici jako daleko, ali se mora naći model", kaže Prole.

On dodaje da postoji sijaset načina da se domet rijalitija ograniči, te da je to potreba ovog društva. Prole daje i primere kako je to nekada funkcionisalo, a kakva je situacija danas.

"Setimo se da je album novosadskog benda Pekinška patka bio oporezovan kao šund i koštao dva ili tri puta više nego drugi. Ako je to bio šund, ja zaista ne znam šta je ovo danas. Ideja da sve treba pustiti na tržište i dozvoliti sve što donosi novac nije dobra. Posebno u medijskoj sferi. Naročito u smislu naše fragilnosti i povređenosti naših sugrađana. Nama je mnogo više potrebnija mudrija medijska politika, nego ljudima koji decenijama žive u miru i blagostanju", smatra Prole.

Novosadski muzičar Nikola Kostić, alijas Lee Man bio je učlesnik "Farme", jednog od popularnijih formata u Srbiji. Evo kakva je njegova motivacija bila kada je prihvatio učešće.

"Moja motivacija je bila da ispromovišem CD koji je izlazio u to vreme, pa sam uskladio njegovo pojavljivanje sa svojim u Farmi. Druga motivcacija bila je finansijske prirode. Svake nedelje dobiješ džek pot. Treći motiv je bio da se odmorim tako što odem na izolovano mesto. Iskustva nekih takmičara, poput Ivana Fecea Firčija, pokazala su mi da mogu otići tamo i dopustiti tim ljudima da me zabavljaju", kaže Lee Man.

On navodi da mu je učešće u Farmi donelo mnogo više koristi nego štete, ali da je njegova svesna odluka bila da mora da se postavi na takav način da čitav projekat shvati kao posao, a ne paralelnu stvarnost koja bi mu poremetila prioritete. Devedeset odsto takvih programa nisu dobri, smatra naš sagovornik.

"Pokušam da nateram sebe da se zaustavim na nekom od ovih sadašnjih programa, ali ne ide. Moram da priznam da trenutno pratim Big brother u Hrvatskoj jer su likovi nepoznati, a ima nekog sadržaja i nema skrnavljenja", kaže Lee Man.

Prema njegovom mišljenju, svi rijaliti programi svode se na novac, kao i sve drugo danas.

"Ljudi su gladni toga da vide čega ima u tuđoj bašti. Kada se odviknemo od toga i usmerimo se na sopstvenu baštu biće nam bolje, mada ne vidim da će se to kod nas ikada dogoditi", rekao je Lee Man.

U Srbiji je prošle godine pokrenuta velika peticija o pomeranju rijalitija iza 23 sata i potpisalo ju je više od stotinu hiljada ljudi. REM-u je poslat i zahtev s tim predlogom, o čemu je ovo regulatorno telo raspravljalo. Posle javne rasprave o preporuci REM-a da se rijaliti programi ne emituju pre 23 sata, utvrđeno je da je preporuka sporna jer je, kako tvrde u tom telu, nemoguće regulisati nešto što nije emitovano. Tako će se programi protiv kojih su i peticije potpisivane i dalje emitovati u terminima u kojima televiziju gledaju i deca. Peticije za ukidanje rijalitija nisu imale uspeha, a ni obavezujuće uputstvo REM-a, najavljeno posle javne rasprave, nikada nije doneto.

"Imamo stav zvaničnika EK i Saveta Evrope da bi takvim usvajanjem uputstva došli u situaciju da regulišemo programe koje nismo videli. To apriori regulisanje nije nešto što naš zakon predviđa, on predviđa da mi regulišemo samo nešto što je emitovano, a ne ono što nije", rekao je tada predsednik REM-a Goran Karadžić.

Rijaliti programi u Srbiji uporno preživljavaju bilo koju vrstu regulacije i kazne, iako njihov sadržaj često krši veliki broj zakonskih normi koje se odnose na emitovanje programa. Oni postaju sve nasilniji, brutalniji i opsceniji, pa samim tim i gledaniji.

Čini se sa ove distance da njihova dominacija nikada neće prestati, naročito u ambijentu kada regulatorno telo odbija da ih ograniči. Profesor sa Filozofskog fakulteta Dragan Prole kaže da je optimista kada je u pitanju nestanak rijalitija, ali iz jednog zaista posebnog razloga. 

"Kao filozof, uvek verujem u neku vrstu dijalektike koja kaže da, kada se nešto iživi do kraja, onda mu se mora jednom videti kraj. To je logika života i to će morati da se desi i kod nas jednog dana. Ja bih voleo više od toga da vidim neku vrstu političke pažnje i volje koja će ići ka kreiranju društva u kojem ćemo se uvažavati, a rijaliti programi uvek idu protiv toga", kaže Prole.

Možda je profesor Prole u pravu i za izlaz iz šume rijaliti programa potrebno je vreme i nešto strpljenja. Međutim, valja do tada razumeti zbog čega su ovi programi toliko gledani. Istraživanje koje je sproveo Faktor plus pokazalo je da oko 80 odsto ljudi u Srbiji povremeno ili redovno prati neki od rijaliti programa. Više od polovine anketiranih voli da gleda kako se ljudi ponašaju u takvim emisijama, dok skoro 40 odsto njih kaže da su im zabavne, opuštajuće i vedre.

Ljudi su svesni da rijaliti programi nude jeftinu zabavu, a povremeno nasilje, vulgarnosti i banalnosti, pa i ne čudi što čak 83 odsto njih kaže da bi rado učestvovalo u nekoj formi rijaliti programa.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.