Prosvetna struka: da ili ne?

Prvi put u 10 godina potpuno su popunjena brucoška mesta na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Na ukupno 140 mesta, prijavilo se 172 kandidata koji žele da budu učitelji od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Kakva je situacija na Pedagoškom fakultetu u Somboru kada je reč o trendovima u interesovanju za zanimanje učitelja? O tome govori dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru prof. dr Saša Marković.

Otkud, po vama, ovakav porast interesovanja koji, moramo to da podsetimo, nije u skladu sa trendovima za druge nastavničke pozicije?

„Zasluga verovatno leži u njihovom pristupu učiteljskom pozivu. Učiteljski fakultet u Beogradu ima Institut za robotiku koji je prepun savremenih školskih učila i pristupa organizovanju nastave, pre svega uz pomoć veštačke inteligencije, što je zapravo i privuklo mlade ljude koji su oslonjeni u svom svakodnevnom životu na veštačku inteligenciju i na društvene mreže. Osim toga, oni su organizovali kurseve za učitelje i prepoznati su već u mnogim sredinama. Oko 1.500 učitelja je bilo na tim kursevima. Akcenat se daje na modernim pristupima koji svakako privlače mlade ljude koji žele da probijaju granice klasičnih pristupa.“

Kakva je ova upisna godina na Pedagoškom fakultetu u Somboru i kakve trendove beležite za poslednjih recimo desetak godina?

„U poslednje dve godine beležimo porast interesovanja za učiteljski poziv. S tim što se mi ne možemo izjednačiti sa Učiteljskim fakultetom u Beogradu po broju interesovanja za vaspitače, jer imamo ozbiljne konkurencije. A to su strukovne škole za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, Subotici, Sremskoj Mitrovici i u Kikindi. Tako da smo tu mi u svojevrsnom hendikepu, jer je strukovna škola 3+2 isto što i akademsko obrazovanje vaspitača 4+1. Što se tiče učitelja, mi beležimo poslednje dve godine oko 20% porasta interesovanja. Razlog tome nalazimo u manjku učitelja, strahovitom manjku učitelja. To je svojevrsni društveni hendikep koji će nam se već reflektovati za koji mesec, ne za koju godinu. To će se videti već od naredne školske godine. Novi Sad je ogroman grad koji po poslednjem popisu i po prirodnom priraštaju je jedna od najsnažnije razvijenih sredina u Srbiji i iz tog grada se veoma malo upisuju za učitelje. Situacija je takva da novosadske škole već sada traže studente da popunjavaju mesta učitelja. Ono što je do nas, do fakulteta, što mi pokušavamo da uradimo, je da gotovo svakog meseca organizujemo tribine i razgovore na temu učitelja i aktuelnih problema u vezi sa obrazovanjem, sa pedagoškim odnosno psihološkim pristupom."

Sledi vam drugi upisni krug. Koliko ima slobodnih mesta, kakva su vaša opšte očekivanja od tog drugog upisnog kruga?

"Nadamo se da ćemo u drugom upisnom krugu upisati dobar deo studenata i zadržati tih dvadesetak posto više upisanih, jer sa Učiteljskim fakultetom u Beogradu imamo dogovor da kogod je tamo položio prijemni ispit, a nije mogao da se upiše da to može učiniti kod nas bez polaganja prijemnog ispita. Druga bitna stvar koju ne smemo da zaboravimo jeste uloga društva i države u pristupu prosveti."

Upravo to nameravam da vas pitam. U našem društvu postoji ogroman deficit interesovanja za nastavničke pozicije, pogotovo kada je reč o prirodnim naukama, ali i uopšte. Gde vi vidite koren tog problema?

„Treba saslušati ljude iz struke na koji način reafirmisati taj nastavnički poziv. Školovanje je dugotrajno, to je petogodišnje školovanje i zahtevno je. Mladi ljudi žive u vremenu kada se stvari odvijaju izuzetno brzo. Možda se tim mladim ljudima kroz etar medijski i kroz društvene mreže nudi uspeh koji može da se dogodi preko noći. Nemaju vremena da čekaju 5 godina. Sva ta disharmonija, ta različitost, kakofonija, to može da dovede do toga da mladi ljudi ne žele da se posvete tom pozivu. Osim toga, jako bitna stvar je odnos države prema prosveti. Kao društvo moramo da razumemo da je misija prosvetnog radnika da sumnja i da nauči mlade da sumnjaju i budu radoznali. Jer samo tako mogu da stvaraju nove moderne tehnologije, da stvaraju budućnost. Takođe, poslodavac bi trebalo da razmišlja o materijalnom statusu prosvetnog radnika, kojim bi se razvijala dodatna sigurnost, koje kod mladih trenutno nema."

S.Š.