Mladi na termin "politika" gledaju kao na ružnu reč

Krovna organizacija mladih (KOMS) nedavno je objavila "Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji", u kome se navodi da jedna trećina mladih uopšte ne izlazi na izbore. Skoro polovina ispitanika ne bi ni izašla na sledeće izbore, da su organizovani u trenutku ispitivanja, što pokazuje da su mladi veoma rezervisani i nezainteresovani kada su u pitanju politički procesi.

Profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i politikolog Jelena Kleut kaže da je, koliko je njoj poznato, malo koja kampanja uspela da se obrati mladim ljudima i da smo to poslednji put videli u kampanji "Dosta je bilo" ali ne obraćenjem mladima, već temama koje su pokrenuli kako bi se obratili mladim ljudima.

Naša sagovornica navodi da je u toj kampanji bilo pitanje stranačkog zapošljavanja, odnosno, pitanje takvog zapošljavanja koje uskraćuje mladim ljudima perspektivu i čini da se oni imaju amonzitet prema politici.

"Čini mi se da mladi gledaju na politiku kao na neku ružnu reč i to sa mnogo dobrih razloga. Međutim, ako se mladi ne uključe, onda će uvek ova starija populacija biti ta koja donosi svoje teme, načine na koje se te teme tretiraju i onda se prosto zatvara to kolo u kome ćemo imati sve manje mladih u politici. Mladi bi morali da se uključe, ukoliko vide da postoji neki problem. Oni ne treba da posmatraju samo usko, studentske teme, već sve ono što vide kao relevantnu stavku u njihovoj budućnosti", kaže Jelena Kleut

Ako mladi nisu uključeni, dodaje ona, to znači da se niz različitih politika donosi bez onih koji, dugoročno posmatrano, treba da uživaju u izboru tih politika.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" u kojoj smo se bavili ovom temom poslušajte ovde:

Menadžerka programa u KOMS-u Miljana Pejić kaže da je ovo istraživanje ili indikator da mladi ne prepoznaju da se politika njima bavi ili da su suočeni sa nedostatkom izbora.

"Prosto ne vide da njihov glas može nešto da promeni. Sa druge strane ne vide ni jednog političkog aktera koji njima nešto konkretno nudi, što može da im unapredi život i zato je važno da se mladi dodatno informišu o važnosti svog glasa i da se radi na tome da se politike i kampanje koje se nude mladima rade i prave u skladu sa onim što mladi prepoznaju kao prioritetima u životu", zaključuje Miljana Pejić

Ona naglašava da mediji, organizacije civilnog sektora i svi ostali moraju da budu mnogo glasniji i konkretniji u smislu informacija koje se nude mladima.

Omladinska radnica Tamara Banjac smatra da je važna aktivna participacija mladih, jer je to njihovo pravo i da mladi moraju biti upoznati sa tim pravom kako bi ga koristili.

"Na taj način oni utiču na donošenje odluka. Znam da je kod nas proces glasanja sporan, ali osoba koja ne učestvuje u tom procesu ne može da sagleda sve nedostatke, a samim tim ne može ni da utiče na to da ga poboljša. Važno je da oni budu aktivni, jer onda oni kreiraju društvo u kome žive na način na koji oni to žele", ističe Tamara Banjac.

Razlozi za ovakvo stanje su različiti: nepoverenje u izborni proces, u političare, neprepoznavanje programa i aktivnosti koji su u njihovom interesu, nedovoljna informisanost i stavovi da njihov glas neće ništa promeniti. Neizlaznost mladih na izbore prouzrokovana je višestrukim faktorima i čini se da će mnogo truda biti potrebno da mlade osobe povrate poverenje u izborne procese i počnu da koriste svoje pravo bez razmišljanja o tome da li će to biti iskorišćeno protiv njih.

J.Božić