Društvo / Obrazovanje
Licem u lice sa diskriminacijom
Žive biblioteke funkcionišu baš kao prave biblioteke, u kojima čitaoci pozajmljuju "knjigu" na određeno vreme. Postoji samo jedna razlika: knjige u Živoj biblioteci su ljudi.
Ljudi koje "čitate" u Živim bibliotekama zapravo predstavljaju grupe koje su često meta predrasuda i stereotipa, i koji su žrtve diskriminacije i socijalne ekskluzije.
U Novom Sadu je Udruženje Crvena linija ove godine je organizovalo nekoliko Živih biblioteka zajedno sa različitim organizacijama. Predsednik ovog udruženja Goran Kljajić kaže da je događaj nastao iz ideje da se poveća svest o diskriminaciji u društvu.
"Živu biblioteku pokrenuli smo kako bi ukazali koji svi oblici diskriminacije postoje u našem društvu. Da bi se iskazala solidarnost i podrška prema svim ljudima iz društveno osetljivih grupa, uopšte. Da bi se ljudi više informisali, sa kakvim problemima se susreću ljudi iz ovih grupa", rekao nam je Goran Kljajić.
Ceo prilog o ovoj temi možete poslušati u studentskoj emisiji Pokretač:
U ovoj biblioteci, knjige ne samo da mogu da pričaju, već mogu i da odgovaraju na pitanja čitalaca, a mogu i da postavljaju pitanja, da uče. Posetioci ne moraju da se ograniče na jednu knjigu, već, zahvaljujući strpljenju i redu, mogu da čuju više priča. Živa biblioteka koja je održana pre nekoliko dana u klubu CK 13 trajala je četiri sata, koncept se sastojao iz različitih "pultova" na kojim je sedela jedna "živa knjiga" kojoj je moglo da se priključi dvoje do troje ljudi i sluša priču. Kako kaže Goran Kljajić, karakteristično za ove susrete je što se odaziva veliki broj mladih.
"Odazivaju se zato što im je zanimljivo, jer do sada nisu imali priliku da popričaju sa nekim ko, na primer, živi sa HIV-om, ili sa nekom osobom romske nacionalnosti. Da čuju sa kakvim se problemima ti ljudi bore u životu. Na obuci smo imali jednu živu knjigu, svi su bili oduševljeni, pogotovo srednjoškolci jer su videli čoveka uživo sa kojim su mogli da popričaju i jednostavno da razbiju predrasude", rekao je Goran Kljajić.
Prva Živa biblioteka organizovana je u Danskoj 2000. godine na festivalu Roskilde, po ideji omladinske nevladine organizacije "Stop nasilju". Ovaj tip događaja okuplja ljude koji žele da upoznaju i suoče se sa problemima koje samo društvo stvara, te su posetioci pretežno mladi koji kroz slušanje upijaju životne priče. U intimnoj atmosferi, oni su, licem u lice, dobili priliku da im se dočara kako to društvo utiče i kako zapravo pojedinačni stavovi utiču na funkcionisanje života. Goran Kljajić kaže i koji je glavni cilj u radu sa mladima.
"Svi ljudi treba da žive na isti način, sa jednakim ljudskim pravima i dostojanstvom. Sve stvari u životu treba da se dešavaju kroz dijalog, ne kroz nasilje, diskriminaciju i nekim stereotipima", navodi Kljajić.
Pored Žive biblioteke, Udruženje Crvena linija trudi se da i kroz neke druge događaje utiče na mlade i njihovu racionalnost u sferi različitosti.
"Radimo prevenciju diskriminacije, kroz projekat 'Prema različitosti' uz podršku OPENS-a. Naš cilj je da kroz to izgradimo društvenu koheziju i povećamo znanje o različitosti svih ljudi, bez obzira na njihov identitet. Cilj je da to postignemo kroz informisanje i edukaciju stručnih radnika i učenika u obrazovnom sistemu", navodi Goran Kljajić.
Živa biblioteka prvi put je u Srbiji organizovana 2012. godine, u saradnji Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu sa Ministarstvom omladine i sporta i poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Već devetog decembra možete ponovo slušati nečije životne priče, jer se tada održava sledeća Živa biblioteka u Novom Sadu, u dvorcu Eđšeg, ovog puta u organizaciji BalkanIDEA Novi Sad.
Foto: Udruženje Crvena linija
Svetlana Paramentić