Govor mržnje na netu jednako opasan kao u realnosti

"Na mladima net ostaje" ime je projekta koji se bavi slobodom izražavanja na internetu odnosno edukacijom mladih o ljudskim pravima i slobodama, s akcentom na tome kako sprečiti, prepoznati i reagovati na govor mržnje na internetu, te kako se od njega zaštititi. Ono što je svakako najvažnije je da mladi, ali i svi ostali koji se izražavaju u online svetu shvate da je tu podejdnaka odgovornost za izgovorene reči kao i u offline svetu.

U prvom delu projekta učesnici su učili o tome šta su ljudska prava i na koji način mogu biti povređena, u drugom delu učili su kako da reaguju na povredu ljudskih prava, a sada u trećem delu obučavaju se da svojim vršnjacima u gradovima iz kojih dolaze prenesu znanja o značaju poštovanja ljudskih prava, s posebnim akcentom na slobodu izražavanja na internetu i nenasilnoj komunikaciji. Aleksandra Ilijin, direktorica omladinske nevladine organizacije "BalkanIDEA Novi Sad", koja sprovodi ovaj projekat, kaže da se radi o generacijama koje odrastaju s internetom kao svakodnevicom, pa ga često uzimaju zdravo za gotovo.

"Ne shvataju da viralnost na internetu još više daje naglasak na povrede ljudskih prava i da jedna reč može da bude kobna. Nije im to blisko jer misle 'Pa to je samo Fejsbuk, to je moj nalog, to vidi mojih dvesto, tristo prijatelja', a zapravo to može da vidi ceo svet. Međutim, kroz priču sa njima dođemo do toga da ono što se jednom nađe na internetu zauvek ostaje na internetu i da dolazi do mnogo većeg broja ljudi, a sutra recimo i do poslodavaca. Onda se oni zapitaju", objašnjava Aleksandra.

Uvrede, omalovažavanja i ismevanja na društvenim mrežama najčešći su oblici govora mržnje na internetu, bar ga tako mladi najčešće prepoznaju. Jedna od učesnica, šesnaestogodišnja Vladana Plavšić smatra da mladi treba da budu svesni da je napisano i objavljeno na internetu podjednako važno kao i u realnom životu.

"I još gore od toga jer to je zapisano i svako može da skrinšotuje i sačuva. Dolazi do ranih ružnih situacija kada nekog ismevaju preko društvenih mreža i sve se to mnogo lakše širi i ostaje trajnije. To su zapisane, dokumentovane stvari, a naravno jako je ružno videti i čuti nešto ružno o sebi. To može da osatvi velikog traga, velike posledice po osobu", kaže ona, a s njom je saglasan i njen vršnjak Nebojša Grbić.

"Mladi ali i generalno svi ljudi na internetu daju sebi previše za pravo da pričaju o nekim stvarima, a ne mare za tuđa osećanja. To mi smeta i najbolje bi bilo kada bi svi komentarisali zdravo i bez predrasuda. No, kada vidim da se to dešava ne želim da prisustvujem, a tudim se da podsetim i druge da to ne rade i da treba da se okrenu nekim normalnim stvarima", objašnjava Nebojša.  

Opreznost pri deljenju sadržaja, čak i sa prijateljima, najbolji je način da se izbegne zloupotreba, a za zloupotrebu, kako tvrdi šesnaestogodišnja Nikolija Mitrović ne može biti opravdanja.

"Najčešće su u pitanju komentari ispod fotografija ili kada neko objavi video koji je recimo devojka poslala privatno dečku ili eksplicitnu sliku. To je zadiranje u nečiju privatnost za koju nema izgovora, kada se na taj način ugrožava osoba", dodaje Nikolija.

Sedamnaestogodišnji Jovan Gašpar kaže da mu nije prijatno kad vidi takve komentare i da je jedini način da se to izbegne obazrivost, ali i nepristajanje da se učestvuje u komentarisanju.

"Nije mi prijatno kad vidim takve komentare, ali ne upuštam se dalje u raspravu jer mogu biti i sam ugrožen. Mora da se vodi računa šta se objavljuje na društvenim mrežama, to je preventiva, ne treba slati svoje eksplicitne sadržaje drugim ljudima koliko god da je veliko povrenje u pitanju", kaže Jovan.

Ovi mladi ljudi obučavaju se da svojim vršnjacima tokom januara i februara naredne godine pričaju o tome kako se treba ponašati i odnositi prema govoru mržnje na internetu. Vršnjačka edukacija daje dobre rezultate jer su u tom procesu mladi međusobno ravnopravni. Aleksandra Ilijin kaže da najjači efekat na njih ostave životne priče osoba koje su iskusile govor mržnje na internetu. Ipak, često misle da se to njima ne može desiti.

"Misle da je to tamo negde, to je neka tamo osoba, to se ne dešava i ne može se desiti meni. Onda im približimo to objašnjavajući da govor mržnje mogu osetiti sami oni ili ljudi do kojih im je stalo ili ljudi koje poznaju", kaže Aleksandra i dodaje da pored edukacije, projekat "Na mladima net ostaje" obuhvata i online kapanju koja je planirana za početak naredne godine a pratiće je i aplikacija za mobilne telefone koja će se baviti ovom temom. Sve aktuelnosti možete pratiti na njihovoj Fejsbuk stranici. 

Tonski prilog poslušajte u plejeru

Jovana Zdjelarević