Erazmus + program: Puno administracije, ali vredi

Razmena studenata Erazmus+ mnogim studentima pružila je šansu da provedu jedan ili više semestara studirajući u inostranstvu i pritom se upoznaju sa različitim kulturama i ljudima. Međutim, pre nego što student stigne u državu u kojoj želi da studira, potrebno je mnogo vremena i truda da se celokupan proces uspešno obavi.

Erazmus+ je program razmene studenata koji se sprovodi pod pokroviteljstvom Evropske komisije, od 2014. godine i trajaće do sledeće godine. Pravo na učestvovanje u ovom programu imaju svi studenti osnovnih, master i doktorskih studija, ali i zaposleni na fakultetu.

Kada student odluči da se prijavi na program razmene, prvo je potrebno da proveri na sajtu fakulteta ili univerziteta konkurse koji su u toku. Na osnovu izbora se priprema dokumentacija: prijavni Erazmus+ formular, kopija prve stranice pasoša, motivaciono pismo i biografija studenta na srpskom ili engleskom jeziku, prepis ocena uz prevod na engleski, dokaz o poznavanju engleskog ili jezika države za koju se konkuriše, predlog ugovora o učenju koji sastavlja akademski koordinator na fakultetu i pismo preporuke od profesora.

Koje su moguće poteškoće u ovom procesu objašnjava Nemanja Dukić, stručni saradnik za međunarodnu saradnju na FTN.

"Najbitnije je da studenti pronađu na odgovarajućoj instituciji predmete koji će se poklapati sa predmetima na matičnoj ustanovi, tako da je potrebno da uđu u svaki konkurs posebno i pogledaju šta ta institucija nudi od programa na engleskom jeziku. To je najveći problem sa kojim se studenti susreću, da pronađu odgovarajuće predmete koji bi im se priznali po povratku sa razmene", kaže Dukić.

Kada je prikupljena sva dokumentacija, potrebno je skenirati i poslati je na imejl adresu Erazmusa koja je navedena u konkursu. Nakon podnošenja prijave, sledi period čekanja na proveru od strane koordinatora na univerzitetu, što u nekim slučajevima može da potraje jedan do dva meseca. Ukoliko je razmena odobrena, sledeći korak je priprema dodatne dokumentacije, ovog puta za vizu, putno i zdravstvenog osiguranje.

Studentkinja koja je bila na razmeni u Belgiji, Marina Nikolić, navodi da je imala poteškoća sa izradom vize:

"Moje iskustvo sa dobijanjem vize je bilo krajnje stresno. Njihov sajt je uradjen na engleskom, francuskom i holandskom jeziku, s tim da je engleska verzija sajta nepotpuna i nemate informacije šta vam je tačno od papirolgoije potrebno da biste aplicirali za vizu", kaže Marina.

"Tražili su mi čak i da uplatim neku taksu za koju se kasnije ispostavilo da nije trebalo da je platim, a onda sam morala da podnosim zahtev za povraćaj novca što mi je još više otežalo i napravilo veći stres u samom procesu dobijanja vize", dodaje Marina.

Jedna od stvari koju studenti urade tek na kraju, a koja je možda i najbitnija, jeste pronalaženje smeštaja. Na Fejsbuku postoje grupe sa iskustvima studenata koji su bili na razmeni i pronalaženjem smeštaja. Potragu za smeštajem treba početi odmah nakon odobrenja razmene, jer u slučaju da studenti ne pronađu smeštaj na vreme, moraće da plate mnogo više za last-minute opcije, kao što su hostel ili hotel.

Kada student pristigne u željenu državu, nakon uspešne prijave, odobrenja vize, ugovaranja smeštaja, preostaje još da se javi imigrantskoj službi u gradu u kojem će provesti naredni semestar (ili više semestara). U zavisnosti od države i za ovaj proces je potrebno imati određenu dokumentaciju, kao što je pasoš, potvrda o studiranju od fakulteta u inostranstvu i adresa stanovanja.

Iako ceo ovaj proces izgleda prekomplikovano, stvari se menjaju na bolje. U 2019. godini, Srbija je postala punopravna članica u Erazmus+ programu. To znači da će se otvoriti više opcija za studentske razmene i ubuduće verovatno biti olakšan proces prijave. S druge strane, stipendije koje su do sada iznosile oko 850 evra mesečno, biće smanjene. Iako do sada nije definisano tačno kako će se promeniti proces prijave, Sofija Petrović iz fondacije Tempus kaže da je potpisivanjem sporazuma, 5. februara ove godine, definitivno okončan proces punopravnog uključivanja Srbije u Erazmus+ program.

"To, naravno, nosi neke nove mogućnosti za naše ustanove. U ovom trenutku nemamo definitivni odgovor na pitanje kako će konkretno izgledati proces prijave. Mislimo da studenti mogu očekivati neke delove konkurisanja pojednostavljene, neki možda ostanu isti kao i do sada. Još uvek je rano da bismo konkretno mogli da kažemo kako će to tačno izgledati", kaže Sofija Petrović.

Prema njenim rečima, visina stipendija će sada za naše studente biti ista kao i studentima iz evropskih i ostalih programskih zemalja koje učestvuju u Erazmus+ programu, kao što je recimo Hrvatska. Ona dodaje da se očekuje određeno smanjenje, ali to još uvek nije defisano. S druge strane, postojaće mogućnost za studente lošijeg materijalnog stanja da konkurišu za dodatni vid stipendiranja.

Danilo Kovačević

foto: pexels.com