Dualno obrazovanje između želja i posrnule privrede

Ministarstvo prosvete donelo je Zakon o dualnom obrazovanju u saradnji sa poslodavcima i privrednom komorom. Prema tom predlogu zakona, srednje stručne škole sklapaju ugovore sa privatnim firmama o stručnoj praksi za svoje učenike i uređuju njihove obaveze i prava. 

Javna rasprava o Zakonu o dualnom obrazovanju pre pet meseci bila je veoma burna, jer neki predstavnici sindikata i nevladinih organizacija smatraju da ovaj zakon omogućava eksploataciju rada đaka. 

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Zvonimir Jović za O radio kaže da je Zakon o dualnom obrazovanju donet na brzinu i da ima brojne manjkavosti, ali i da može biti popravljen kako bi služio svrsi. On je u emisiji "Za i protiv" izneo strahove koje ima zbog uvođenje ovakvog sistema.

"Desiće se da nastavnici ostaju bez posla. Zakon je donet na brzinu. Čak je i čuvena šuvarica imala raspravu od nekoliko godina. U Nemačkoj, Švajcarskoj i Аustriji je to spremano godinama, a mi ga uvodimo preko noći. Veliki problem su prava naših učenika, problem vidim i u tome ko će biti instruktori u tim firmama i ko će obučavati decu. Takođe, Privredna komora je preuzela ulogu Ministarstva prosvete i to je veliki problem", kaže Zvonimir Jović.

On kaže da je veliki problem to što su nastavnici preskočeni u ovom zakonskom rešenju.

"Krećemo priču bez obuke i pripreme, kao što smo učinili i sa inkluzivnim obrazovanjem. Ovaj zakon je radila Privredna komora Srbije, kao što je Američka privredna komora kreirala Zakon o radu. Stiče se utisak da prepisujemo neka rešenja, a ne koristimo naša iskustva. Ovaj zakon je korporativni model dualnog obrazovanja. Ovde učenici imaju mnogo manja prava, nego oni na zapadu", objašnjava Jović.

On kaže da je praksa uvek postojala, ali je stanje privrede takvo da nemamo gde decu da pošaljemo na praksu. On kaže da su prakse često bile takve da decu dočekaju majstori, daju im metlu u ruke ili ih šalju po burek. On se, kako kaže, plaši da bi to i sada mogao biti neželjeni model.

"Zbog toga je jedan deo praktične nastave vraćen u škole. Učenici iz moje Elektrotehničke škole, odmah posle škole mogu da rade u svojoj branši bilo gde i to odgovorno tvrdim. A, oni imaju praksu kod nas i to se uspešno sprovodi", kaže on.

U sistem dualnog obrazovanja u Srbiji značajna sredstva su uložile Nemačka, Austrija i Švajcarska, koje već imaju uveden ovaj sistem praktične nastave kod poslodavaca.

Primera radi, u Austriji učenici se smatraju zaposlenima u kompaniji, dakle mi ih ne smatramo samo učenicima. Oni su zapravo radnici u kompaniji sa svim beneficijima, oni su osigurani, imaju doprinose, u osnovi to je zaposlenje iako se malo razlikuje od ugovora o radu. Mi to nazivamo obukom. Učenici imaju viši nivo zaštite u smislu da ne mogu raditi prekovremeno.

Zvonimir Jović kaže da se boji da će roditelji dece sa dualnog obrazovanja dobiti otkaze jer se poslodavcu više isplati da ima 10 učenika na praksi i jednog instruktora nego 10 stalnih radnika.

"Učenici na praksi ne mogu da obavljaju kompleksne stvari već će to mahom biti prost manualan rad koji će napraviti jeftinu radnu snagu. Niko ne obavezuje poslodavca da te učenike zaposli. Oni će biti obučeni, a ako ne budu primljeni, oni će ponovo na prekvalifikaciju. Ima tu mnogo nedorečenih stvari", kaže Jović.

U prilog zagovrnicima dualnog obrazovanja ide podatak da je u Pećincima, u Srednjoj školi "Milenko Vergić" generacija maturirala i ostala posle prakse u kompaniji Bosh. Načelnik školske Uprave za Južno-bački okrug Jovan Vukčević smatra da je to pravi primer kako dualno obrazovanje treba da funkcioniše i da je sticanje radnog mesta njegov krajnji cilj.

Jović kaže da je primer pećinačke škole odlična stvar i slaže se da dualno obrazovanje treba da donosi upravo takve rezultate, ali se pita šta će biti sa sledećom generacijom i onima koji kasnije krenu u istu kompaniju na praksu.

"Hoće li i oni dobiti posao? Mislim da neće, jer mesta nema beskonačno mnogo. Privreda, ovakva kakva je, ne može da prati takav priliv radne snage i o tome se ozbiljno mora voditi računa", kaže Jović.

Čak trećina mladih u Srbiji je nezaposlena, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Ipak, najtraženiji posao prošle godine na portalu Infostud je trgovac, a zarade u trgovini su među najnižim. To je podatak koji govori o veoma niskom nivou industrijalizacije Srbije. Mašinski predmeti u srednjim školama gotovo su pred izumiranjem, a većina stručnih smerova ne pruža učenicima znanje i iskustvo dovoljne da budu konkurentni traženju posla u struci.

Više o ovoj temi i stavovima za i protiv dualnog obrazovanja poslušajte na našem podkastu.

Petar Klaić