Državne stipendije za IT na privatnim univerzitetima?

O tome hoće li informatika konačno postati obavezan predmet u osnovnim školama i kada se mogu očekivati povećanja upisnih kvota na tehnološkim fakultetima u Srbiji i mnogim drugim temama govorilo se u Privrednoj komori Beograda, gde su se za okruglim stolom okupili predstavnici IT kompanija, visokoobrazovanih ustanova i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Portal Netokracija preneo je zaključke sa ovog dešavanja.

Godišnje zasedanje Udruženja informatičke delatnosti pri Privrednoj komori Beograda, okupilo je i ovog puta predstavnike IT delatnosti, privatnih i državnih fakulteta, te pomoćnike ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji su ocenili rad ovog udruženja u protekloj godini, ali i otvorili novi set urgentnih pitanja koja se pre svega tiču edukacije o informacionim tehnologijama u osnovnim i srednjim školama, te visokoobrazovnim institucijama.

Iz PK Beograd ističu da će tokom 2016. godine podržati promociju Beograda kao "startap grada" na CeBit konferenciji u Hanoveru, gde će nekoliko timova imati priliku da izlaže svoj rad u okviru Beograd HUB-a, ali i gde će inostrani posetioci moći bliže da se upoznaju sa prednostima koje grad na ušću Save u Dunav nudi malim i srednjim tehnološkim kompanijama. Promocija na CeBit-u i ovoga puta izostaće od strane države, te će se odvijati isključivo na gradskom nivou.

Gde "uglaviti" dodatne časove informatike?

Tema koja se i dalje nameće kao najveći problem jeste upravo manjak stručnih kadrova te pasivno ponašanje države prema ključnim reformama koje bi označile informatiku kao obavezan predmet u osnovnim školama, produbile izučavanje IT-ja u srednjim školama, te povećale kvote za upis na tehnološkim fakultetima. Pomoćnik ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Snežana Marković, ocenila je da prostora za promenu obrazovnog sistema svakako ima, ali da naizgled blage izmene povlače sa sobom pitanje manjka kadra i oduzimanja nastavnih jedinica od drugih časova – što dovodi do dubokih reformi školstva u Srbiji.

Iako su se predstavnici ministarstva složili da su promene neophodne, pitanje njihovog rešavanja ostaje da "visi u vazduhu". Trenutnim nastavnim planom i programom nije predviđeno dodatno mesto za informatiku kojim bi se ovaj predmet uveo kao obavezan. Čitav proces je prilično složen i nije stvar oduzimanja od jednog predmeta da bi se dodalo drugom.

Povećanje upisnih kvota na tehnološkim fakultetima sa sobom nosi druge probleme – poput nedostatka stručnog nastavnog kadra. Veliki deo profesionalaca svoju karijeru gradi u samoj industriji, u velikim softverskim kompanijama. Retko ko odlazi put obrazovnog sistema gde su plate značajno manje.

Domaće IT kompanije spremne da pomognu

Nastavivši svoje obraćanje, Marković je izjavila da kvalitetnom IT obrazovanju u osnovnim i srednjim školama na putu stoji i loša infrastruktura gde čak 30% obrazovnih ustanova nema pristup Internetu ili imaju samo jedan ADSL ruter. Štaviše, u Srbiji trenutno postoji više od 1.800 škola čije informacione potrebe nisu umrežene i usklađene, dok je oprema često zastarela i predstavlja prava “IT groblja”.

Ivan Bjelajac, CEO DEVANA Technologies predstavio je odbornicima udruženja nekoliko projekata koje je ova kompanija sprovela u saradnji sa Privrednom komorom Beograda kada je pomoć obrazovnom sektoru u pitanju, od kojih je jedan bio namenjen i polaznicima četvrtog razreda osnovne škole sa kojima se radilo na razvoju web igara i jednostavnih aplikacija. Fantastični rezultati nisu izostali, a Bjelajac je u startu dao realnu sliku kako danas izgleda tržište IT-ja u Srbiji.

Zavaravamo se ukoliko posmatramo Srbiju kao IT silu, mi to jednostavno nismo. Industrijom informacionih tehnologija dominira outsourcing sektor gde se na veliki broj kompanija gleda isključivo kao na podizvođače usluga za strane klijente. Takav stav nažalost neće doprineti razvoju tehnološkog preduzetništva, ocenjeno je na skupu.

Manjak stručnih kadrova nastavlja da bude jedan od glavnih problema – sve je manje kvalitetnih i obrazovanih radnika, te su mnoge domaće kompanije krenule da zapošljavaju upravo strance.

Studiranje IT-ja na privatnim univerzitetima iz državnog budžeta?

Za kraj, novinarima i odbornicima obratili su se i predstavnici privatnih računarskih fakulteta koji su oštro osudili pasivnost države i izjavili da je "sečenje" predmeta i dodavanje nastavnih jedinica iz oblasti informatike proces koji se pod hitno mora izvršiti, bez izgovora i daljih diskusija:

Računica je poprilično jednostavna – po broju računara i serverskoj snazi, privatni fakulteti daleko su ispred državnih visokoškolskih institucija. Računarski fakulteti poput RAF-a i Metropolitana u ovom trenutku imaju popunjeno oko 60% obrazovnog kapaciteta i spremni su da upišu nove studente. Ukoliko država već kaže kako ne može da poveća kvote na sopstvenim univerzitetima, zbog čega ne stipendira studente na privatnim fakultetima čije se školarine cenovno ne razliku značajno, pitaju predstavnici privatnih fakulteta.

Treba li država da odgovori na zahteve privrede i izjednači status studenata na privatnim i državnim fakultetima?

Predstavnici privatnih računarskih fakulteta ocenili su da veliki broj studenata danas upisuje visoke škole za čije profesije u Srbiji više ne postoji industrija, a sve pod patronatom da za ta mesta mogu upasti na budžet. To nas dovodi do manjka stručnog, školovanog kadra i sve većeg broja mladih ljudi na birou koji i ne pokušavaju da pronađu posao u struci – jer on više ne postoji.

Privatni fakulteti: ‘Izjednačite status studenata’

I dok privatni fakulteti stipendiraju određeni broj najboljih studenata, ostaje pitanje zbog čega država Srbija uporno odbija da izjednači status studenata privatnih i državnih fakulteta, te umnogome doprinese stipendiranju studenata informacionih tehnologija na ovim fakultetima koji su već uveliko spremni da prime buduće programere i softverske inženjere.

Kraj zasedanja Udruženja informatičke delatnosti obeležio je i predlog kojim bi IT kompanije bile te koje će stipendirati školovanje budućeg kadra, pri čemu bi studenti bili u obavezi da provode do 20 sati nedeljno na praktičnom radu u ovim kompanijama, a za koje bi radili još četiri godine po završetku studija.

Izvor: Netokracija