Digitalna svest nedovoljno razvijena kod mladih

Digitalna kompetencija prepoznata je kao jedna od osam osnovnih kompetencija neophodnih za celoživotno učenje i pomoću nje se stiču i razvijaju i ostale veštine. 

Uz povećanu važnost tehnologije u društvu, digitalna pismenost je postala najvažniji alat za informisanost, komunikaciju i napredovanje. Edit centar kroz rad u Infopolisu svake godine organizuje različite radionice i obuke namenjene mladima, koje se tiču informacione i digitalne pismenosti. Poslednja takva obuka održana je prošle nedelje u saradnji sa OPENS-om. Jedna od predavača na ovoj obuci, Milana Katašić objasnila nam je razliku između onoga što mladi doživljavaju kao digitalnu svest i toga šta ona u stvari predstavlja.

"Kada pitamo mlade šta za njih znače digitalna svest i digitalna pismenost, oni uglavnom govore o tome da znaju da nađu informaciju na netu, da koriste Google, da koriste društvene mreže za informisanje. Međutim, digitalna pismenost je mnogo više od toga. Možemo reći da digitalno kompetentna osoba ima puno informaciono-tehnoloških veština, sposobnost kritičkog vrednovanja informacija i društvenu svest, to jest, može da koristi tehnologije za sigurno pronalaženje i objavljivanje digitalnih izvora", rekla nam je Milana. 

Digitalna inteligencija obuhvata socijalne, emocionalne i kognitivne veštine koje su nam potrebne za suočavanje sa izazovima interneta i podeljene su na nekoliko oblasti koje uz opis imaju reč digitalno: identitet, upotreba, sigurnost, emotivna inteligencija i komunikacija. Upravo na poslednjoj obuci, kako nam je rekla Milana Katašić, mladi su radili test digitalne kompetencije i rezultati su bili poražavajući. 

"Rezultati kažu da je većina ispod evropskog proseka za mlade. Ovaj test meri osnovne digitalne veštine u svim aspektima života i posla i one su grupisane u pet kategorija. To su procesuiranje informacija, komunikacija na internetu, kreiranje sadržaja, sigurnosti i rešavanje problema", kaže naša sagovornica. 

Po mišljenju naših sugrađana, mladi su svesni digitalnog prostora, ali je njegova iskrošćenost mala.

"S obzirom na to da se mladi rađaju u digitalnog eri, da se rađaju praktično sa telefonima u rukama, imam utisak, iako su svesni toga, da ga ne koriste na pravi način", rekla nam je jedna studentkinja.

"Digitalna svest će biti još veća jer imam utisak da nije razvijena dovoljno, iako živimo u eri tehnologije", glasio je jedan od odgovora. 

Mladi su opisali društvene mreže kao izvor informacija, a taj prostor može biti razvijen i za neku vrstu posla. Kristina Mićić je devojka koja ima 44.000 pratilaca na Instagramu i koristi ga za promovisanje svog rada.

"Ja svoj digitalni prostor, ili jednostavno, svoje društvene mreže, koristim isključivo za posao. To je mesto na kojem šerujem svoju estetiku i kreativnost i jako mi je drago, jer mogu reći da sam tamo pronašla divne ljude sa kojima sam razvila prijateljstvo", kaže Kristina.

Svest i život u digitalnog eri je za mlade svakodnevnica. Ono što im nedostaje je više edukacije na ovu temu, kako bi prostor u kojem se stalno nalaze, iskoristili na najbolji mogući način. 

S.P.