Anonimni profili su naše pravo, uz mnogo odgovornosti

Anonimnost na društvenim mrežama tema je koja će uvek imati dovoljno pobornika i protivnika da započnu žučnu raspravu do besvesti. Sa jedne strane stoji priča o ljudskim pravima, prvenstveno pravu na slobodno izgovorenu reč, sa druge upozorenje da anonimnost na internetu ljude oslobađa osećaja odgovornosti i da ih, pod zaštitom pseudonima, oslobađa da izgovore i čine ono što je protivzakonito.

U zavisnosti od prirode društvene mreže, zavisi i koja vrsta profila preovlađuje. Fejsbuk, korisnici smatraju svojom intimnom mrežom, u koju puštaju rodbinu i prijatelje i ova mreža je uglavnom ispunjena profilima sa pravim podacima korisnika. Suprotno tome, Tviter je mreža gde se najčešće izražavaju politički stavovi koji mogu naštetiti korisnicima kod poslodavaca, vlasti, direktne okoline i ova mreža ima najviše anonimnih profila.

Anonimni profili nisu tu samo da bi se slobodno govorilo o vrućim temama, naročito u diktaturama. Oni postoje i da bi se igrale online igrice, da bi se četovalo sa drugim korisnicima na brojnim platformama, tražili seksualni partneri i još mnogo toga. Problem su oni korisnici koji tu anonimnost zloupotrebljavaju za izražavanje agresije prema drugima, uhođenje, pretnje i slično. Da nije njih, danas ne bismo pravili dilemu oko anonimnih profila.

U emisiji "Za i protiv" razgovarali smo o anonimnosti na društvenim mrežama, o njenoj svrsishodnosti, o slučajevima kada ona može biti ograničena ili ukinuta, o tome predstavlja li anonimnost kukavičluk i šta nam ona pruža u digitalnom svetu.

Anonimnost na internetu i na društvenim mrežama je naše pravo i ničim se ne sme ograničiti smatra Bojan Perkov iz SHARE fondacije.

"Anonimnost je neraskidivo povezana sa nekim drugim pravima, kao što su sloboda izražavanja mišljenja i pravo na privatnost. Kada bi se previše išlo na udar na anonimnost i druga bi prava bila ugrožena, naročito kada se iznose stavovi kritički po vlast, diktaturu ili se iznose neki važni manjinski stavovi. Svakako je ono integralni deo naših prava na internetu", kaže Bojan.

Narušavanje anonimnosti podrazumeva se ukoliko se iza pseudonima krije terorista, kriminalac ili bio koja osoba koja je pretnja po bezbednost građana. Bojan, međutim, kaže da se to pravilo naširoko zloupotrebljava, naročito u Srbiji.

"Postoje izuzeci kada je neophodno otkriti nekoga za koga se sumnja da je izvršio krivično delo. Međutim, sve ide ka tome da se, pod izgovorom borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala – koje jesu pošasti savremenog doba – ograniči pravo na anonimnost na internetu celom društvu. To šteti svima. Internet pruža jednu vrstu pseudoanonimnosti jer postoji IP adresa prema kojoj može, sa velikom sigurnošću, da se dođe do određene osobe. Za to je, naravno, potrebna sudska odluka i osnovana sumnja, ali imamo situaciju u Srbiji da se podacima o komunikacijama građana pristupa direktno kod operatera, pa državni organi imaju pristup svim našim komunikacijama. To se dešava po nekoliko stotina hiljada puta samo kod jednog operatera", kaže Perkov.

A, da li je anonimnost na društvenim mrežama kukavičluk?

"Ne mora da znači da je to kukavičluk. Sakrivanje identiteta je regularna pojava na internetu, naročito u situaciji kada velike kompanije poput Google-a ili Facebook-a prikupljaju sve podatke o vama i sve više ste ugroženi i epksploatisani. Primera radi, aplikacija Clearview AI prikuplja sve vaše fotografije ikada javno objavljene i sa vrlo dobrom preciznošću može da utvrdi ko ste. Tu ima ogromnih rizika. Dakle, nema tu kukavičluka, jer postoje aktivisti koji su životno ugroženi ukoliko ne bi pod pseudonimom mogli da objavljiuju istinu u društvima koja su konfliktna. Treba i to imati u vidu", objašnjava Perkov.

Bojana Bodroža je docent na odseku za Psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i kaže da anonimnost na internetu nije ni dobra ni loša pojava, odnosno, da je ono što mi od nje napravimo svojim delima.

"Ljudi nekada, ako imaju probleme o kojima im je teško da pričaju sa drugima, potraže grupe podrške i pričaju o tome online pod pseudonimom. Anonimnost ima i loše strane, kada ljudi zloupotrebljavaju to što drugi ne znaju ko stoji iza nekog profila, pa čine ono što u offline svetu inače ne bi", kaže Bojana.

To se dešava, smatra naša sagovornica, zato što dolazi do dezinhibicije, odnosno, do toga da se neke moralne norme shvataju labavije, jer ljudi smatraju da neće odgovarati za učinjeno.

"Postoje tri stvari u vezi sa ovim problemom. Prvo, dolazi do pada odgovornosti i osoba misli da može da radi stvari za koje neće odgovarati, ali ta neuhvatljivost je zapravo zabluda. Drugo, kada nismo licem u lice sa žrtvom svog postupka, smanjuje nam se empatija. Nemamo direktan uvid u to kako se osoba oseća. Istraživanja pokazuju da tinejdžeri ne opažaju mnoge stvari kao strašne u digitalnom nasilju, jer imaju manje uvida u to da li žrtva pati. Treća stvar, kada se nešto desi u stvarnom životu, drugi ljudi mogu da istupe i osude napasnika. Kada se to događa online, tada i oni koji su posmatrači bivaju dezinhibirani. Oni se lakše priključuju nasilniku nego u offline svetu", kaže Bojana.

Prema njenim rečima, ljudi koji na mrežama nastupaju pod punim imenom i prezimenom imaju veći osećaj odgovornosti za izgovoreno, ali sa druge strane, ne može se osporiti pravo na mišljenje bilo kome, pa i kad je anoniman na internetu.

Poseban svet u tom internet univerzumu anonimnih korisnika predstavljaju takozvani botovi, čija je svrha da kreiraju javno mnjenje i poželjna preovlađujuća mišljenja o raznim političkim i društvenim temama. Nalaze se duboko na negativnoj strani ove naše skale kojom merimo svrsishodnost anonimnosti na internetu, jer predstavljaju najštetniju vrstu takvih profila.

No, čak i sa njima na leđima morali bismo da se izborimo za pravo da budemo anonimni, makar zarad onog početnog prava da kažemo šta mislimo i da se na osnovu te reči povežemo sa istomišljenicima. U podeljenim i represivnim društvima to može biti jedan od retkih lekova.

Celu emisiju "Za i protiv" možete poslušati na našem podkastu.

P. K.