Mladi optimistično gledaju na život posle pandemije

Centar za bihejvioralnu genetiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sproveo je istraživanje o reakciji građana na izolaciju zbog pandemije korona virusa. U tom istraživanju su učestvovali volonteri Centra – naučnici, studenti i građani. Govoreći o iskustvima iz istraživanja u kome je učestvovala, istraživač-pripravnik Selka Sadiković za Oradio je, između ostalog, rekla da su se posle početne neizvesnosti ljudi dobro adaptirali na novonastalu situaciju.

Foto: printscreen istraživanja

Istraživanje o emocionalnim reakcijama tokom vanrednog stanja sprovedeno je onlajn. Tim Centra je zajedno sa volonterima delio pozive za učešće u istraživanju putem društvenih mreža i na radiju. Pomogle su im i organizacije civilnog sektora, organizacije koje se bave mladima, kao i drugi fakulteti koji su uključili svoje studente volontere u istraživanje.

"Uvek postoji više faktora koje utiču na to kakve će posledice imati pandemija na mentalno zdravlje, pogotovo mladih. Dobra vest je da su mladi generalno otporniji na stres i otvoreniji su prema promeni, optimističniji su u odnosu na budućnost. U ovoj situaciji prisutna je briga za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Naši rezultati pokazuju da su se ljudi generalno dobro adaptirali. Interesantno je i da su se dobro slagali sa ukućanima i da su, na primer, smanjili konzumiranje alkohola, što u stvari pokazuje pojačanu brigu za svoje zdravlje, a možda i odsustvo socijalnog momenta", kaže Selka.

Foto: privatna arhiva

Prema rezultatima istraživanja, pokazalo se da su nakon prvih meseci od pojave koronavirusa u Srbiji ljudi dosta optimistični. Posle početnog šoka, straha, besa, uznemirenosti, ljudi su se polako adaptirali na novonastalu situaciju i na novu rutinu. Poštovanje mera, kao što su samoizolacija i socijalno distanciranje, uz povećano izlaganje nekim medijskim sadržajima, u prvim nedeljama je dovodilo do toga da su rasli strah i briga kod pojedinaca. Kako se situacija stabilizovala, ljudi su dobijali sve više informacija o tome kako da se zaštite, okolnosti su postajale jasnije i nastala je nova rutina koja je omogućila ljudima da funkionišu adekvatno.

Ovo istraživanje Centra za bihejvioralnu genetiku je prvo naučno istraživanje rađeno po principima građanske, odnosno, volonterske nauke i prvo je u našoj zemlji.

"Veliki značaj ovog projekta je zapravo razumevanje da je krajnji cilj nauke da služi celom društvu i da građani treba da se uključe u artikulisanje naučnih problema. Pogotovo u zajednicama u kojima žive, ali i u osmišljavanju istraživanja. Za nauku to znači da može da adresira prava pitanja na koja kao društvo treba da tražimo odgovore, a za građanstvo pored forme aktivizma, imaju mogućnost da dolaze do pravih informacija i da vežbaju kritičko rasuđivanje", zaključuje Selka Sadiković.

Razgovor sa Selkom poslušajte u plejeru: 

A. Trešnjić