Društvo
Mladi o Đinđiću - bio je mislilac, vizionar i filantrop
Pre 20 godina, na današnji dan ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer Srbije. O njegovim idejama su pisane knjige, serijali i pravljeni dokumentarni filmovi. Po njemu su nazvane ulice, nagrade i priznanja. Njegova smrt za mnoge je i dan danas simbol za izgubljenu šansu, a njegovi život i delo i dalje su inspiracija generacijama koje su odrastale i nakon 2003. godine.
Foto: Radio Slobodna Evropa
Đinđićevi citati se i dan danas nalaze na društvenim mrežama, na posterima, čuju se u kafićima i razgovorima u parkovima. Među njima su i oni: "svako ko se rodio, on je već pobednik" i "srešćemo se u budućnosti."
Kakva je ta budućnost danas i kakva bi bila da je Đinđić živ? Ako pitate Lazara (22) život mladih ljudi bi izgledao mnogo drugačije.
"Ja sam jedan od tih mladih koji stalno čitaju njegove citate, gledaju izjave, svaki put mi deluju tako aktuelno, kao da je to rekao danas ili juče, a ne pre 20 i više godina. Meni je on danas pojam propuštene prilike i to prave prilike, jer mi se čini da se nikada nakon njega nije pojavio takv političar. Deluje mi, ako posmatramo Srbiju kao bolesnika, da je on bio lekar koji je bio spreman da obavi svoj posao profesionalno, a ne onako kako bi se pacijentu svidelo, ali da bi nakon toga došlo do ozdravljenja. S obzirom na to da mu je na najgori, najneljudskiji način oduzeta ta prilika, mislim da smo i dalje ostali bolesno društvo."
Lazar je imao nepune tri godine kada je Zoran Đinđić ubijen, a za njega je prvi put čuo u periodu kada mlade osobe počinju da istražuju svet, otkrivaju događaje, osećanja i ličnosti.
"Bio je svakako figura koja je i tada bila dominantna kao neko ko je imao drugačije ideje, ko je bio vredan pažnje i ko je na kraju, ja bih rekao zbog toga što je bio drugačiji, i stradao", zaključuje Lazar.
Irena (24) kaže da je Đinđić imao viziju jedne moderne Srbije, kakva je svakako mogla da bude.
"Mislim da je mojoj generaciji on upravo to - simbol neke propuštene ili izgubljene prilike za bolju budućnost", zaključuje Irena.
Foto: Beta
Devetnaestogodišnja Nina je za Đinđića čula pred kraj osnovne škole, a budućnost koju je on planirao za Srbiju, Nina smatra spasonosnom.
"U Evropskoj uniji, u prvoj dekadi 21. veka sve bi potpuno drugačije izgledalo. Danas smo zagazili u treću dekadu i još uvek u perspektivi nemamo taj datum. Nije tu u pitanju samo EU, reč je o temeljnim promenama sistema na kome Srbija počiva oduvek. To je velik i veoma važan posao koji je on bio spreman da uradi. Smatram i da bi Srbija bila mnogo bolje mesto za život i da bi ljudi u mnogo manjoj meri iz nje odlazili, možda bi se i vraćali", kaže Nina.
Prema njenim rečima mladima je on "svašta nešto danas", ali je pre svega enigma.
"Davna prošlost koja ponekad u vreme raznih godišnjica izađe na videlo, ali sve što je predstavljao i za šta se zalagao danas je toliko daleko i strano mladim ljudima u Srbiji da nije ni čudo što je Đinđić većini enigma. Naravno, postoje i oni mladi koje zanima politika i nije ih malo."
Ima i onih koji se sećaju dana kada je Đinđić postao premijer. Uroš (30) ga se seća kao velikog govornika i čoveka koji je mogao mnogo da uradi.
"Video je budućnost u kome se ceni znanje i stručnost čoveka, a ne odakle je potekao, koliko bogatstva ima i kakve veze. Očigledno je da je veliku pažnju posvećivao mladima. Mislim da da je danas živ da mladi ne bi napuštali Srbiju, kao što danas rade. I to veliki umovi. Bio je čovek, mislilac, vizionar i filantrop", zaključuje Uroš.
OBRATI PAŽNJU
Đinđićeva priča o budućnosti je današnja stvarnost mnogih mladih ljudi. Prema mišljenju naših sagovornika njegova vizija i trenutna realnost su se negde razišle i nikada nisu ostvarene. Ipak, na današnji dan podsetićemo na još jedan njegov citat, koji ostavlja prostor za razmišljanje o tome da se još uvek sve može promeniti.
"Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje."
J. Božić
