Mladi Amerikanci svesniji važnosti glasanja od srpskih vršnjaka

„Nisu isti mladi od 18 godina, od 23 ili 27. Nisu isti mladići i devojke, niti mladi sa sela, studenti ili oni sa osnovnom školom. Među njima su i fudbalski huligani, ekstremni desničari, nacionalisti i neonacisti. Drugim rečima, mladi ne predstavljaju uvek grupaciju koja je po definiciji reformski orijentisana ili progresivna. To je takođe politički mit. Veći društveni problem je zapravo činjenica da mlađa populacija ne vidi političke teme kao one od značaja za njihov život i imaju druge prioritete" - Aleksej Kišjuhas, sociolog

U Americi su 4. novembra održani midterm izbori na kojima je birano svih 435 mesta u Predstavničkom domu (House of representatives) i 36 od 100 mesta u Senatu (Predstavnicki dom i Senat zajedno čine američki Kongres). Pored toga, svaka država sprovela je i druge lokalne, okružne ili gradske izbore za razne pozicije. Izbornu trku tradicionalno su vodile dve stranke – Demokrate i Republikanci, dok su mali prostor zauzeli i Libertarijanci.

       U Centru za glasačke sisteme (The Center for Election Systems) na Kenešo Univerzitetu u Džordžiji gostujući novinari iz Srbije u okviru programa Open World mogli su čuti da se Džordžija, ali i ostatak SAD-a, suočava sa malom izlaznošću glasača na izbore od oko 40 odsto, a da brojnu grupu pasivnih čine upravo mladi.

       „Omladina u Americi je, čini mi se, više nego u nekim drugim zemljama svesna svoje obaveze da glasa i važnosti izlaženja na izbore”, istakla je za Oradio studentkinja i edukatorka sa odeljenja za političke nauke „The Catholic University of America” Maraja Keli nakon predavanja u Vašingtonu. Međutim, ocenila je da ipak velika većina to ne radi, jer smatra da njihov glas ne znači mnogo i da nije važan.

      „Ono što bi političari trebali da urade je da te svoje govore preformulišu i promene pristup mladim glasačima jer su to glasovi koji će zaista nešto značiti. Tenutno ne postižu baš najbolje rezultate, ali mi se čini da se stvari menjaju u korist mladih”, dodala je Keli.

       I izbori u Srbiji su sve češći i dramatičniji, a svaki sledeći su čini se „istorijski važniji” od onih prethodnih, sudeći po medijima i reakcijama samih učesnika. Slično kao Amerika, i Srbija beleži relativno malu izlaznost na izborima - oko 40 odsto u proseku. Istraživanje “Stavovi mladih o društveno-političkim prilikama u Srbiji” koje su 2012 godine sproveli Centar za novu politiku, CeSID i Fondacija Fridrih Ebert, pokazalo je da mladi u Srbiji, između 18 i 35 godina „nisu informisani o politici, žele da se presele u Beograd, veće gradove ili inostranstvo, podržavaju ulazak Srbije u EU ali se protive ulasku u NATO”.

       Sociolog sa Univerziteta u Novom Sadu Aleksej Kišjuhas smatra da je u tom smislu „nezgodno govoriti o mladima kao o homogenoj kategoriji glasača”, jer oni sociološki pripadaju najraznovrsnijim delovima populacije.

      „Nisu isti mladi od 18 godina, od 23 ili 27. Nisu isti mladići i devojke, niti mladi sa sela, studenti ili oni sa osnovnom školom. Među njima su i fudbalski huligani, ekstremni desničari, nacionalisti i neonacisti. Drugim rečima, mladi ne predstavljaju uvek grupaciju koja je po definiciji reformski orijentisana ili progresivna. To je takođe politički mit. Veći društveni problem je zapravo činjenica da mlađa populacija ne vidi političke teme kao one od značaja za njihov život i imaju druge prioritete. Kompleksnije pitanje je zašto je to tako i zašto teme koje pred njih iznose političari (reforme, Evropska unija, borba protiv korupcije...) njima nisu interesantne”, ocenio je Kišjuhas.

        Suprotno ovome, glasači u Srbiji ne propuštaju  priliku da jasno i glasno iskažu svoj politički stav, ali biraju alternativne načine. Na izborima na svim nivoima održanim u maju 2012. godine, kada je aktuelna vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) došla na pozicije, odlučujući su bili takozvani „beli listići”. Prema podacima Ipsos stratedžik marketinga, u drugom krugu izbora za predsednika Srbije tada je od oko tri miliona, čak 100.000 glasačkih listića bilo nevažeće, pa se procenjuje da su upravo oni odlučili izborni rezultat.

         „Beli listići su posledica frustracije, ali istovremeno i političke nepismenosti jednog broja birača koji sebe smatraju intelektualnom elitom”, komentariše za Oradio pisac i novinar, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović. Prema njegovim rečima, NDNV je kontinuirano pratio izveštavanja medija o predizbornim aktivnostima u vreme kada je Srbija glasala „belim listićima”. „Njihov fenomen je pratilo stvaranje moralne panike u kojoj su, kako i sami tvrde, učestvovali i SNS-botovi i oni koji su hteli da dovedu naprednjake na vlast. Nadam se da će bar posledice potpune propasti svih institucija i ugrožavanja svih demokratskih tekovina u Srbiji, koju prouzrokuje sadašnja vlast, ubuduće aktivirati onaj deo pasivnih birača, koji još nisu svesni da u politici i neaktivnost jeste – delovanje”, ocenio je Sejdinović.

          Slično ovome, mlada politikološkinja Maraja Keli objasnila da se u i Americi pojavio pokret „nezavisnih glasača”. Oni glasaju, ali ne dozvoljavaju da ih sistem prepozna kao sigurne glasove za određenu političku opciju.

        „Smatram da je pokret nezavisnih glasača u Americi postao veoma uticajan, posebno među mladima, jer pokazuje da ne moraš obavezno postati demokrata ili republikanac da bi se tvoj glas čuo i da političari ne mogu računati na glas po automatizmu ukoliko su posao radili loše. Poslednjih godina Amerika se suočava sa zastojem (gridlock) između dve dominantne grupe, nema akcije ni komunikacije. Talas nezavisnih glasača, koji svoju glasačku registraciju podnose kao nezavisni ili je menjaju iz republikanske/demokratske u nezavisnu, pokazuje da nešto mora da se desi i da promena dolazi”, rekla je Kelijeva.

Maja Leđenac

Program Open World je program razmene mladih stručnjaka iz različitih oblasti, koji sprovodi Open World Leadership Center, a pomognut je od strane Kongresne biblioteke i vlade SAD. Ideja programa je da se omogući predstavnicima zemalja Evrope i Azije da se upoznaju sa američkim demokratskim sistemom. Oko 20.000 lidera iz svih oblasti imali su priliku da postanu deo programa, a ove godine je na studijskoj poseti na temu „Izbori u Americi 2014” bilo pet novinara iz Srbije i Vojvodine. Tokom programa imali su prilike da se sastanu sa političarima koji su ove godine bili u predizbornoj trci, sa stručnjacima koji sprovode izbore, profesorima političkih nauka i urednicima i menadžerima nekoliko vodećih medija u Džordžiji, među kojima i CNN, dnevne novine The Atlanta Journal Constitution i dordžijski javni servis PBA. Konkursi za program redovno se objavljuju u američkoj ambasadi u Beogradu.

 LINKOVI:

Istrazivanje: http://www.cnp.rs/resources/files/politicki_stavovi_mladih.pdf

Open world: http://www.openworld.gov/

The Center for Election Systems: http://elections.kennesaw.edu/

Istraživanja NDNV: http://www.ndnv.org/?p=8041