Luka Ćurčić: od srednje škole do IT karijere

Luka Ćurčić je dvadesetsedmogodišnjak koji je još kao srednjoškolac ušao u IT svet. Pre sedam godina osnovao je firmu MarbleIT, koja se bavi proizvodnjom video igara i programiranjem. Svoju prvu video igru je zajedno sa drugom iz srednje škole uspeo da "progura" u industriju preko izdavača iz Kanade i u to vreme se pojavila na platformi Steam, PC-u i mobilnim uređajima. 

"Sa tadašnjim cimerom počeo sam da se interesujem za kreiranja startapa, pokušali smo i uspeli da razvijemo mnoge ideje koje smo imali. Mislili smo da ćemo uspeti da apliciramo za neki fond, ali smo shvatili da smo samo klinci koji nisu upoznati sa biznisom. Potom smo odlučili da osnujemo firmu, ali da se ne bavimo prodajom naših ideja, već da radimo aplikacije, igre i druge proizvode za naše klijente. Rezonovali smo da ćemo tako, uz uspehe naših klijenata, uspeti i mi da naučimo mnogo o biznisu i o mnogim drugim stvarima. Tako je ideja, koja se godinama oblikovala i realizovala, došla do ovoga što jeste sada", priča Luka u razgovoru za Oradio.

Ko ti je bio ključna podrška u razvoju?

Mislim da sam puno podrške uvek nalazio u prijateljima i aktivnostima koje sam sa strane radio. U to vreme sam se bavio odbojkom, imao sam bend i kroz sve to su se kretali razni ljudi koji su znali šta radimo i pružali nam podršku. Nisam bio svestan koliko teških stvari dolazi kasnije i koliko će podrška biti potrebna. Naravno, porodica je bila tu da me podrži, iako su mislili da je fakultet najvažniji i pitali se da li znam šta radim. Kada se osvrnem na poslednjih sedam godina, podrška prijatelja, porodice i kolega je bila najvažnija. 

foto: pexels.com

Luka kaže da su u početku sarađivali sa lokalnim kompanijama, da bi se poslovi kasnije proširili i na inostranstvo.

"Sada sarađujemo sa jednom kompanijom iz Poljske, ali i iz Hrvatske i drugih zemalja Balkana. Saradnje su iz istočne Evrope, a klijenti iz zapadne Evrope i Amerike, tako da je to sve  internacionalno. U prethodne dve godine smo pokrenuli mrežu za frilensere koju smo nazvali MarbleUp, jer je u industriju stigao period koji nije baš najbolji i to nas je podstaklo da pokrenemo mrežu u koju možemo da primimo ljude kakvi nama trebaju. Na taj način smo u nekoliko meseci primili više od sto frilensera, sa kojima aktivno sarađujemo".

Kako funkcioniše proizvodnja igara?

Podelio bih to u tri faze. Prva faza je kreativni aspekt, potom tehnički razvoj kreativne ideje i finalni deo su pablišing i marketing. Bez te tri celine, jedna igra ne može da se završi. U prvoj fazi su najpotrebniji gejm dizajneri, art direktori, koncept artisti i pisci koji će definisati ideju. To polako prelazi u produkciju i tu su uključeni 3D ili 2D artisti, animatori, rigeri, programeri, Q&A, TEK artisti i audio inženjeri. Sve to nije ograničeno i postoji još dosta pozicija. Na samom kraju dolazi pablišing deo, u kome se razmišlja o marketingu i plasiranju igre na tržište. To uključuje ciljnu grupu, platforme i region na kome će biti objavljena.  

foto: pexels.com

Da li se plašiš konkurencije i kako postići uspeh među konkurencijom?

Ne bih rekao da se plašim i nikad nisam, jer smo na konkurenciju uvek gledali kao kolege, a ne kao nekog ko će nam nešto oduzeti. Shvatili smo da neke kompanije sa kojima smo sarađivali imaju nešto što mi nemamo, a mi sa druge strane imamo nešto što oni nemaju i to je uvek prilika za saradnju. Svaka kompanija mora da pronađe svoj glas, svake godine naučiš nešto novo, kompanije vremenom sazrevaju i na taj način postaju bolje. Ne postoji jedinstven odgovor, ali u našoj industriji se kompanije ili ograničavaju prema klijentima ili se ograničavaju na određenu ekspertizu, što znači da je svaka priča za sebe.

Da li se nekad desilo da zaposleni kod tebe nauče zanat koji kasnije iskoriste u nekog drugoj firmi ili za ličnu upotrebu?

Jeste. Firma je krenula dok sam bio na prvoj godini fakulteta i zaposleni su tada bili ljudi koje poznajem, na početku svojih karijera, koji nisu još iskusili šta sve nudi tržište rada i koje još kompanije postoje. Mnogima je ovo bio prvi posao i posle su našli neku drugu priliku koja im više odgovara. Nama to nikada nije bio problem, jasno je zašto se to događa i to je normalno. Uvek smo se rastajali sa ljudima u dobrim odnosima, jer su nam oni mnogo pomogli dok su bili tu i drago nam je zbog toga. 

Na koji način jedna firma može da profitira od besplatnih igara?

Dosta tih igara ima reklame i unutar igre uvek možeš da kupiš neki paket dodataka. Puno ljudi igra te igre, da bi ubili vreme čekajući nešto, ali postoje i oni koji žele da budu bolji od drugih, da brže i lakše napreduju i to im omogućavaju stvari koje unutar igre mogu da kupe. Toga najviše ima u Americi, ali i ovde kod nas ima dosta ljudi koji to rade. 

foto: pexels.com

Luka objašnjava da, što se tiče razvoja igara, Srbija stoji veoma dobro u industriji video igara i da se mnoge igre u Srbiji igraju u svetu.

"Sve se više pojavljuje servis provajdera poput nas, koji rade art ili programiranje za igre. Kada sam u srednjoj školi razvio svoju prvu igru, tada je su igre kod nas počele da se razvijaju i deset godina kasnije je to samo još bolje", objašnjava on.

Koliko je veštačka inteligencija promenila proizvodnju igara?

Dosta je uticala i nema jasnog odgovora na to kako će dalje da utiče. "Prvi udarac" su bile slike koje se dobijaju kroz promptove, postalo je mnogo lakše za realizovanje ideja, to je do tada bio posao koncept artista. Mnoge kompanije su u to vreme počele da otpuštaju koncept artiste, jer su preko promptova brže dobijale više materijala. Koliko je to kvalitetno, to je diskusija. Pojavljuju se mnogi alati koji su od pomoći, pa mogu da kažem da se veštačka inteligencija primenjuje i da dosta menja funkcionisanje stvari. Važno je da se prilagođavamo i da osluškujemo, jer je i to stvar koja nije jasno definisana.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima si se suočio do sad?

Prvi izazov je bio pre dve, tri godine, kada je došlo do krize u IT-u. Firmu sam osnovao u zlatno doba IT-a, a sada dolazi do finansijskih problema i "pucanja" kompanija. Rezultat je nepredvidivost i manje mogućnosti planiranja unapred. Sa time se nikada nisam suočavao i imam osećaj da moram mnogo da razmišljam o budućnosti, a dnevno se sve menja. Na početku, kao neko ko se edukovao da bude programer, morao sam mnogo da naučim o tome kako funkcioniše jedna firma. U tome sam uživao, jer je to uključivalo puno razgovora sa ljudima, čitanje knjiga i slušanje podkasta. 

Imaš li neki savet za mlade koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog biznisa?

Najpre, to je vera u ideju i to bi trebalo da bude nešto za šta se borite. To je put koji zahteva puno krivina i padova i momenata koji na početku ne mogu da se predvide. Izdržljivost je važna i zato je potrebna i podrška u svemu tome. Morate da pronađete šta je to što vas pokreće i ono što će vam pomoći da pređete sve prepreke. Druga stvar je da imate neku vrstu mentorske figure, nema pravila odakle ona dolazi, ali bi idealno bilo da to bude neko ko ima direktan uticaj na vas. Na taj način mogu da vas posavetuju kako neki izazov da prebrodite, jer su oni to već prošli mnogo puta. Treće su ljudi, kao najbitnija stvar bilo kog poduhvata. Svaka knjiga koju sam pročitao je govorila da je zapošljavanje jako bitna stvar. Pravilo je da uvek zapošljavaš osobu koja je bolja od tebe. Nekoliko puta smo se opekli jer to nismo radili na taj način, ali nekad okolnosti nisu dozvoljavale da bude drugačije. Važno je sa kojim ljudima se okružujemo i koji sistem podrške imamo.

Šta bi izdvojio kao nešto najznačajnije što te je dovelo da danas budeš tu gde jesi?

Ljubav prema stvaranju, generalno. U detinjstvu su me uvek interesovale stvari vezane za umetnost, pisao sam neke knjige, pesme i nešto slikao, misleći da će to biti moje zanimanje. Kroz programiranje u srednjoj školi sam takođe svašta stvarao, da bi sve to spojio u ovo što imam danas. Kroz posao sam takođe shvatio da uživam i u saradnji sa raznolikim ljudima na ideji koja nas sve zajedno spaja. 

Ceo razgovor s Lukom možete poslušati ovde:

Jelena Bursać

foto: Oradio