Kuće od prirodnih materijala - kuće bez mane?

Rešenje za održiviji život od onog koji većina nas praktikuje.

Foto: Fb stranica "Kuća od prirodnih materijala i permakulturna bašta"

Nekada su se kuće pravile od raspoloživih materijala koje smo nalazili u okolini, pa su, na primer, kamene kuće nastajale tamo gde je bilo najviše kamenja, u predelima bogatim šumom su pravljene od drveta, a tamo gde nije bilo ničega osim zemlje, kao u većem delu Vojvodine, gradilo se upravo njom.

U Vojvodini su kuće od blata i slame ranije bile veoma česta pojava, dok takva gradnja nije zamenjena betonom i drugim veštačkim materijalima. Proces industrijalizacije favorizovao je industrijski proizveden materijal i doveo do zanemarivanja prirodnih, te razvijanja brojnih predrasuda o njima. Ipak, nakon što su se pokazali nedostaci veštačkih materijala, poput građevinskog otpada, prirodni materijali polako doživljavaju svoju renesansu. Mogli bismo reći da u poslednjih nekoliko godina, paralelno sa širenjem ekološke svesti, raste broj onih koji se vraćaju tradicionalnim, prirodnim materijalima i tehnikama gradnje.

Slama, na primer, predstavlja odličan gradivni element. U Evropi se vekovima koristila za pravljenje krovova, čija je trajnost bila i do 50 godina. Takođe, uz pomoć slame mogu se graditi kuće od nabijene zemlje i zemljanog maltera, kojima slama daje čvrstoću jer svojim vlaknima povezuje osušenu zemlju i deluje kao armatura koja smanjuje pucanje maltera. Otkriće postrojenja za baliranje slame u drugoj polovini 19. veka omogućilo je da se bale koristite kao veliki građevinski blokovi.

U Vojvodini je poslednjih godina sagrađeno nekoliko desetina kuća od slame. Bračni par Krstić, Marina, dizajnerka permakulture - vrste ekološkog inženjeringa, i Vuk, arhitekta, sagradili su svoj dom od slame u blizini manastira Hopovo, koji je danas uzor gotovo svima koji žele da se otisnu u gradnju prirodnim materijalima.

Marinin i Vukov dom na Fruškoj gori

"Gradnja naše kuće trajala je nešto manje od šest meseci. Počeli smo da gradimo u junu 2013. godine, a uselili smo se u decembru. Oboje smo rođeni u velikim gradovima i želeli smo da odemo u prirodu. Prilično dugo smo učili o gradnji prirodnim materijalima, ja kroz permakulturu, a Vuk je kao iskusni arhitekta primenio jedan potpuno nov koncept. Gradnja prirodnim materijalima zahteva učenje dobrih šest, sedam meseci. Internet je prepun informacija o tome, ali dok ne uzmete blato i bale slame u ruke, ne znate šta vas čeka", kaže Marina.

Kuća Krstića ima drvenu konstrukciju sa ispunom od balirane slame, a prekrivena je jutom i blatnim malterima. Marina kaže da su prirodni materijali sjajni izolatori.

"Kuća je na sprat i ima oko sto kvadrata. Celu kuću grejemo sa jednom peći na drva, koristimo obnovljive izvore energije. Čak i tokom zime, kada su veliki minusi, na spratu bude oko 26-27 stepeni, a u prizemlju je i leti i zimi između 20 i 23 stepena. Što se tiče električne energije i vode, još uvek se snabdevamo iz mreže, međutim, pošto je ovo projekat u fazama, svake godine uradimo nešto novo. U nekoj narednoj fazi planirano je da izvor energije bude ili vetrenjača ili sunce, mada već imamo pasivno solarno grejanje, jer imamo staklenik od dvadesetak kvadrata koji je po sunčanom danu dodatni grejač za celu kuću", objašnjava Marina.  

Pored slame, Vojvođani se vraćaju i izgradnji kuća od zemlje. Raspoloživost gradivnog materijala svakako je jedna od prednosti, kao i mogućnost reciklaže, ukoliko nešto menjate u toku gradnje. Dragana Kojičić, koja je specijalizovala zemljanu arhitekturu u Francuskoj, kaže da zemlja ima i visok akustični komfor.

Foto: Centar za zemljanu arhitekturu 

"Zemlja ima sposobnost da upija višak vlage iz vazduha i da ga po potrebi oslobađa. Kako su zidovi od zemlje prilično debeli, oni se polako zagrevaju i polako se hlade i kuće dišu. Zbog neotpornosti zemlje na vlagu, potrebno je uraditi dobre temelje i krov, napraviti dobru hidroizolaciju. Kada su u pitanju trusna područja, ne koristi se tehnika naboja, nego drvena struktura, a zemlja služi kao ispuna", kaže Dragana.

Ono što može predstavljati problem ako želite da gradite zemljom, na primer, jesu građevinske dozvole. Prema Draganinim rečima, da biste dobili dozvolu, potrebno je da imate drvenu noseću konstrukciju, a slama ili zemlja mogu poslužiti kao ispuna.

"Drvenu strukturu može uraditi majstor, a sve ostalo možete u sopstvenoj režiji, uz malo prakse. Svest ljudi se dosta podigla kada je u pitanju gradnja prirodnim materijalima. Kod nas je aktuelnija slama u novogradnji poslednjih godina, ljudi su sve više zainteresovani, a ono što mene posebno raduje je to što se obnavljaju stare kuće, a ovo je način da se one unaprede jer su stvarno kvalitetne", ističe ona.

U zemljama gde je prisutna veća ekološka svest, to je popularnija i gradnja prirodnim materijalima. Dragana je, osim magisterija u Francuskoj, usavršila zemljanu arhitekturu i kroz praktično iskustvo u Siriji, Kolumbiji, Ruandi i Španiji. Ona kaže da je gradnja zemljom popularna u svim delovima sveta, iako predstavlja alternativni vid gradnje.

"U Australiji se dosta gradi nabojem, u Južnoj i Svernoj Americi, kao i po Evropi. U Francuskoj se, na primer, poslednje četiri decenije radi na unapređenju materijala zemlje i njegove upotrebe u modernoj gradnji. Oni su dosta toga industrijalizovali da bi približili zemlju drugim modernim materijalima, pa zemlja i više košta. U nekim krajevima zemlja se stabilizuje, dodaje joj se cement, a koriste se i industrijske mašine u gradnji. U inostranstvu nema ograničenja, kao kod nas, da ne može da se gradi zemljom bez drvene strukture. U mnogim zemljama balirana slama može da bude nosilac prizemnog sprata, bez drvene strukture", objašnjava ona.

U emisiji U kakavoj zemlji želim da živim govorili smo i o drugim aspektima gradnje prirodnim materijalima, poput energetske isplativosti, pozitivnog uticaja na zdravlje, razlike u ceni u odnosu na samu gradnju ciglom ili betonskim pločama, ali i o aktivnostima Centra za zemljanu arhitekturu, koji je u Mošorinu osnovala naša sagovornica Dragana. Emisiju možete poslušati u plejeru.

Jovana Golubović