Kriptovalute šansa za zaradu uz mnogo opreza

Od kada se pojavio na virtuelnom tržištu, Bitkoin je prošao trnovit put od vica do ozbiljne prilike za bogaćenje, ali i gubljenje novca. To je virtuelni novac koji je postavio standarde i utro put kriptovalutama svih vrsta i sastava. Iza bitkoina sledi talas koji je teško zaustaviti. Više od 700 digitalnih vrsta novčića trenutno je u opticaju u svetu i procene govore da će ih biti sve više. Neke će propadati u začetku, a neke oko sebe okupljati milijarde dolara. 

Kako da znamo koja ima perspektivu, a koja ne? E, pa na to pitanje danas ne može da nam odgovori nijedan stručnjak iz ove ekonomske grane u bebećem stadijumu razvoja.

Sve valute inspirisane bitkoinom zovu se altkoini i danas nam ih predstavljaju kao modifikovane ili poboljšane verzije bitkoina. 

Dok je neke od tih valuta lakše rudariti nego bitkoin, postoje i lošije strane, uključujući veću opasnost od umanjene likvidnosti, prihvatanja i zadržavanja vrednosti valute.

Za sve one koji se još uvek nisu upoznali sa ovom vrstom mešetarske avanture, tu je naš sagovornik Goran Perović, koji se rudarenjem i transakcijama, pre svega biotkoina, bavi već šest godina. On kaže da je za upoznavanje sistema koji stvara kriptovalute potrebno ozbiljno tehničko i matematičko predznanje, ali da vam ono nije neophodno ne biste li počeli da bavite njima.

"Bilo koju kriptovalutu može pokrenuti bilo ko. Ono što je karakteristično je da one nisu bazirane na zlatu, nemaju banke i države iza sebe. One su potpuno digitalne, a nastaju 'rudarenjem' što se radi posebnim softverima i računarima. Računari rešavaju matematičke algoritme, a od brzine i snage računara zavisi brzina i efikasnost rudarenja. Ozbiljni preduzetnici imaju prave farme računara koje rudare za njih, ali to možete i samo jednim računarom", kaže Perović.

Danas se kriptovalute pojavljuju na svakom koraku. Neke se odmah nađu na virtuelnoj berzi, a neke funkcionišu kao fondovi u koje se ulaže kupovinom koina, te se čeka povoljan trenutak za izlazak na berzu. Naš sagovornik ukratko objašnjava i kako kriptovalute stiču svoju vrednost. Ukoliko imate neka osnovna predznanja iz ekonomije, shvatićete da se virtuelni novac ne razlikuje mnogo od onog u vašim novčanicima.

"Kriptovalute imaju vrednost isto kao i papirni novac. Ni taj novac po sebi ne vredi ništa već mu vrednost nastaje na tržištu i u percepciji ljudi da on nešto vredi. Isto važi i za kriptovalute. One su tu i u maloj prednosti jer nastaju u određenim, često jednakim, vremenskim periodima što sprečava velik priliv i inflaciju vrednosti", objašnjava Perović.

Ključ je dakle u poverenju i našoj individualnoj odluci da nešto smatramo robom od vrednosti. Neki marketinški stručnjaci ističu da je poverenje u kriptovalutu kao i poverenje u neku robnu marku. Svi znamo da neka majica realno ne vredi 50 evra jer se proizvodi za dva evra, ali verujemo u vrednost tog brenda i spremni smo da je platimo mnogostruko više.

Virtuelni svet u kojem postoje kriptovalute funkcioniše po određenim pravilima koja je lako naučiti ako krenete da se informišete o njima. Goran Perović kaže da je taj sistem nasličniji bilo kojoj berzi na svetu, mestu gde se vrednost robe određuje ponudom i potražnjom, odnosno količinom ulaganja u nju.

"Tu se radi o berzi i samim tim svaka radnja na njoj ima određene rizike kao da trgujete ugljem, evrom ili tekstilom. Investicije u kriptovalute tako nose rizik sa sobom. Zlatno pravilo na berzi je da se investira samo ona količina novca koja vam ne remeti kućni budžet. Ako se rizik isplati imate profit, a ako propadne, neće vas povući na dno", kaže Perović.

I Arvin Kamberi iz Bitkoin asocijacije Srbije tvrdi isto. On je gostujući na TV N1 rekao da je, primera radi, bitkoin, već duže vreme na pravoj berzi i da njegov rast ili pad zavisi od berzanskih kretanja i interesovanja.

"U ovom trenutnu vrednost bitkoina se zasniva od potražnje na berzi. Ono što se nalazi iza njega je mreža povezanih računara koji međusobno verifikuju transakcije", kaže Kamberi.

Trgovanje na berzama svakako podleže pravilima, ali nijedan berzanski mešetar ne može da nam garantuje uspeh robe na tržištu. Oni najiskusniji mogu donekle da predvide kretanje cena, ali to nije egzatna nauka i zato ako vam neko nudi ulaganje u neku vrstu kriptovalute, uz čvrste garancije da će njena vrednost višestruko porasti izlaskom na berzu, u najmanju ruku treba da budete oprezni. Sigurnost u takvoj vrsti ulaganja ne postoji.

Svetom trenutno cirkuliše više od 700 vrsta kriptovaluta. Ovo su najtraženije, sa najboljom perspektivom:

1. Litecoin

Litecoin je pokrenut još 2011. godine, bio je jedna od prvih kriptovaluta koje su sledile bitcoin, pa ga često zovu i 'prvom pratiljom bitcoina'. Stvorio ga je Charlie Lee, diplomac MIT-a i bivši Googleov inženjer. Litecoin se temelji na globalnoj mreži otvorenog izvora koju ne kontroliše nijedna vlast. Iako je Litecoin dosta sličan bitkoinu, radi brže, te stoga nudi i bržu potvrdu transakcije. Uz programere, sve je veći i broj trgovaca koji prihvataju litecoin.

2. Ethereum (ETH)

Pokrenut 2015. godine, ethereum je decentralizovana softverska platforma koja omogućuje izgradnju i vođenje ‘pametnih ugovora’ i 'distribuiranih aplikacija' (DApps) bez ikakvih zastoja, prevare, kontrole ili mešanja trećih strana. Ethereum je 2014. pokrenuo pretprodaju, koja je rezultirala ogromnim interesom. Etherum na tržištu poseduje kapital u vrednosti od 41.4 milijarde dolara, te je među svim kriptovalutama drugi nakon bitcoina.

3. Zcash (ZEC)

Zcash, decentralizovana kriptovaluta temeljena na otvorenom izvoru pokrenuta je krajem 2016. i deluje obećavajuće. Zcash nudi privatnost i selektivnu transparentnost transakcija, te tvrdi da nudi dodatnu sigurnost ili privatnost jer su sve transakcije snimljene i objavljene na blockchainu, no detalji poput identiteta pošiljaoca, primaoca i količine ostaju privatni. Zcash svojim korisnicima nudi i izbor "zaklonjenih" transakcija, koje omogućuju da sadržaj bude kriptovan naprednim kriptografskim tehnikama.

4. Dash (DASH)

Dash (originalno znan i kao darkcoin) je tajnija verzija bitcoina. Dash nudi više anonimnosti jer radi na decentralizovanoj mreži koja čini transakcije gotovo nemogućima za praćenje. Pokrenut u 2014. godine, dash je u kratko vreme zadobio brojne fanove. Ovu kriptovalutu stvorio je i razvio Evan Duffield i može se rudariti procesorima. Darkcoin je 2015. preimenovan u dash, ali to nije promenilo njegove tehnološke karakteristike.

5. Ripple (XRP)

Ripple je globalna mreža za dogovore u stvarnom vremenu koja nudi trenutne, sigurne i jeftine međunarodne transakcije. Ripple "omogućuje bankama da dogovore prekogranične isplate u stvarnom vremenu, s potpunom transparentnošću i po nižim cenama". Pokrenuta 2012., valuta ripple ima tržišnu kapitalizaciju u vrednosti od 1.26 milijardi dolara. Kod ripplea nema rudarenja, što ga razlikuje od bitcoina i ostalih altcoina

6. Monero (XMR)

Monero je sigurna, privatna valuta kojoj se ne može ući u trag. Ova kriptovaluta otvorenog izvora pokrenuta je u aprilu 2014. i uskoro je prouzrokovala veliko zanimanje u kriptografskoj zajednici. Razvoj ove kriptovalute temelji se isključivo na donacijama, a njime upravlja cela zajednica. Monero je pokrenut s jakim fokusom na decentralizaciju i nadogradljivost, te omogućuje potpunu privatnost.

Kompletnu priču o kriptovalutama možete poslušati na našem podkastu.

P.K.