Koronavirus mladima doneo otkaze

Pandemija koronavirusa dovela je, na svetskom nivou, do toga da je veliki broj mladih izgubio ili se očekuje da će će izgubiti posao. Oni su recesijom više pogođeni nego stariji, a pored finansijskih problema, pandemija je već uticala i na njihove psihološke probleme.

U najnovijoj epizodi serijala "Srbija nakon koronavirusa", Đorđo Cvijović, predsednik Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji, rekao je da će Nacionalna strategije za mlade u narednim godinama morati u prvi plan da stavi mehanizme za očuvanje postojećih radnih mesta, mehanizme za zapošljivost i zaposlenost mladih, koji su usled krize ostali bez posla.

Prema njegovim rečima, položaj mladih na tržištu rada i pre pandemije koronavirusa bio je prilično nezadovoljavajući. Kako tvrdi, pandemija je poslužila da ukaže na nedostatke kod zapošljavanja, ali i da prikaže probleme na koje današnji mladi radnici nailaze.

"Ni pre, ni nakon pojave koronavirusa, mnogi zaposleni mladi nisu imali mnoga prava koja se radnicima garantuju - pravo na socijanu zaštitu, pravo na bolovanje, pravo na plaćeno odsustvo, itd. Pored toga, ne treba zaboraviti da su mladi u situaciji krize često diskriminisani i u nepovoljnijem položaju zbog svog uzrasta i nedostatka iskustva. Svetska finansijska kriza 2008. godine pokazala nam je da su mladi češće pogođeni recesijom od starijih kolega, jer su prvi u okviru preduzeća u kojima su zaposleni na udaru mera otpuštanja i skraćivanja radnih sati. U takvim slučajevima poslodavac ima izbor - otpustiti mladog radnika u koga treba još da se ulaže i to u situaciji krize i neizvesnosti ili starijeg radnika koji je već dugi niz godina u potpunosti osposobljen za posao i samostalan u svom radu, te uglavnom izaberu da otpuste mlade radnike. Ovde se ne radi direktno o povredi prava, ali ova situacija ukazuje na težak položaj sa kojim se mladi susreću", kaže Đorđo Cvijović.

On dodaje da mlade ne bi trebalo da mrzi da se upoznaju sa pravima koja su garantovana pri stupanju u radni odnos i tokom njegovog trajanja, jer to neće uraditi niko drugi umesto njih. Tako bi se rizik od gubitka posla sveo na minimum.

Veliki je broj primera da su mladi u novonastaloj situaciji ostali bez svojih prihoda. Dejan je radio kao trener i aktivni fudbaler, međutim, zbog pandemije su mu prekinuta oba posla.

"Budući da su okupljanja bila zabranjena, više nisam mogao da treniram decu, ali i da idem na svoje treninge. Vodim desetak generacija i primao sam solidnu platu. Kada se na to dodaju prihodi od aktivnog igranja fudbala, to je jedna prosečna plata, možda malo i veća u Srbiji. Ona mi je bila jedini izvor prihoda koji sam tada imao. Nakon što je koronavirus došao u našu zemlju i kada je vanredno stanje proglašeno, ostao sam privremeno i bez jednog i bez drugog posla. Morao sam od živim ušteđevine koju sam imao. Nadam se da će krajem juna da se sve vrati u normalu i da ću opet imati svoj posao", navodi Dejan.

Ima i onih koji su trajno izgubili poslove. Nataši, saradnici na jednom portalu, prekinut je ugovor zbog nedostatka finansija. Ona je u toku pandemije koronavirusa bila prinuđena da traži novi posao.

"Pisala sam tekstove za jedan portal, međutim, kada je sve ovo krenulo, dali su mi otkaz. Nisu više imali novca da me plaćaju, ni mene, ni moje kolege. Pokušala sam da pronađem neku alternativu jer su mi to bili jedini prihodi, međutim, nisam uspela, još uvek", objašnjava Nataša.

Čak 75 odsto mladih u svetu zaposleno je u sivoj ekonomiji i angažovani su u nestandardnim oblicima zaposlenja (honorarni poslovi ili rad sa nepunim ranim vremenom), pa u najvećem broju slučajeva nemaju pravo na plaćeno odsustvo ili bolovanje. U takvim situacijama mladi ni nemaju svojstvo zaposlenih lica, jer ne zasnivaju radni odnos. Takođe, ne treba zaboraviti da je većini mlađeg stanovništva ta plata bio jedini izvor prihoda. Stoga, veoma je bitno pronaći rešenje kako bi se sprečilo da se ponovi ovaj scenario u nekoj od mogućih sličnih situacija.

M. M.