Kontakt konferencija: Deset godina borbe za rokenrol scenu

Udruženja i asocijacije raznih usmerenja odavno su postale najbolji način razmene informacija i napretka. Iako se često ističe da naša država ima čime da se pohvali u tzv event industriji, situacija je daleko od dobre. Nagomilani problemi kako organizatora koncerata i festivala, tako i samih izvođača i autora otežavaju rad i opstanak i pojedinaca, ali i cele scene. Upravo zato, važnost Kontakt konferencije, koja već punih deset godina uspeva da okupi sve one koji su vezani za ovaj biznis, ali i one koji su na posredan ili neposredan način uključeni u ceo proces, nemerljiva je i prepoznata kao nešto izuzetno važno. Peđa Ivanović i Jovana Coka Stanković, sa kojom smo i razgovarali, ponovo su uspešno poneli kompletan teret organizacije celog događaja. Pričalo se o aktuelnim temama, a posebno mesto na Kontaktu ponovo je pripalo mladim bendovima koji su imali priliku da pokažu svoje umeće.

Kontakt konferencija, deseta po redu, upravo je završena. Kako je bilo ove godine?

Odlično i veoma naporno. Uopšte ne znam kako smo uspeli Peđa Ivanović, Odličan Hrčak, i ja, koja sam tu sa njim od prvog kontakta, da se ne posvađamo već posle prvog izdanja, jer ovo je zaista toliko stresno. Ima na desetine bendova, na stotine nekih ljudi koje treba da ugostiš iz regiona i Evrope, a nema nas puno. Nažalost, generalno u ovom poslu još uvek nema nešto puno ljudi koji žele da ostanu u njemu i da rade, pa tako prateću ekipu menjamo svake godine. Iznova nekoga naučiš nešto i to je jedan divan deo, ali kad vidiš da je muzički biznis jedan fizički posao i da od njega uglavnom mladi ljudi beže, onda je ovih 10 godina zaista za ponos.

Kako je bio koncipiran ovogodšnji Kontakt?

Ove godine je akcenat bio na showcase delu programa, to je ono što se u svetu naziva emerging artists. Dakle, mladi perspektivni bendovi koji su bili prijavljeni na konkurs Apply to Play, i bendovi koji su odabrani u okviru European Talent Exchange programa, ima ih više od 30, nastupali su na 4 lokacije u Beogradu, u Dorćol Platzu, Spratu, Elektropioniru i Dragstoru. Imali smo i dva revijalna programa, revijalna koncerta, TBF i Let 3. Bio je tu i konferencijski deo programa koji je ove godine okupio paneliste, odnosno delegate i stručnjake iz oblasti muzičkog biznisa.

Koji je koncept konferecnijeskog dela programa?

Koncept konferencijskog dela programa jeste radni sastanak, odnosno okrugli sto. Ideja je bila da imamo pravi okrugli sto, da ne napravimo onu distancu između publike i govornika i da niko od govornika ne bude iznad svih, odnosno da i delegati budu u krugu i da svi budu jednaki. Taj krug služi za konekciju, širenje ideja, razmenu iskustava, dobrih i loših, naravno, i da se dođe do nekih zaključaka na razne teme.Teme okruglih stolova su mediji, festivali, njihova održivost, kako se uopšte to postiže, u kojoj zemlji regiona, pošto apsolutno, iako smo nekad bili jedna zemlja, sve potpuno drugačije funkcioniše i drugačije se prepoznaju vrednosti kulturnih produkata, što festival jeste.

Šansa za bendove je showcase?

Showcase bendovi su nam ove godine u fokusu, jer je od ove godine i kontakt konferencija deo porodice European Talent Exchange programa i teme su negde podređene bendovima i njihovoj konekciji sa različitim granama muzičke industrije. Showcase je u fokusu i u okruglim stolovima, jer nam je bila i prva žena European Talent Exchange programa, Ilona Deuring. Ona je inače i saradnica Eurosonika, najvećeg showcase festivala u Evropi i objasnila je bendovima zašto su showcase programi, nastupi i festivali važni, šta oni od toga mogu da dobiju. Za tim okruglim stolom bila je i ekipa koja je nastupala na Eurosoniku iz Srbije, Hrvatske i Makedonije, pa su oni ispričali šta su od toga imali posle. Ideja je da razmene iskustva i vide da li je to prepoznato kod nas ili neprepoznato kao prilika i kako se uopšte ulazi u te programe. Mislim da je to praktični know-how koji izlazi među muzičare, onako fizički.

Konačno, imali smo i jedan panel gde su nam gosti bili iz SOKOJ-a, više je to zapravo bila radionica, gde oni objašnjavaju kako se uopšte računa prihod od streaming servisa, pošto čini mi se da to niko ne zna. Konačno smo shvatili kako to funkcioniše i kako se računa i kakav okvir možeš da napraviš u glavi, zašto jedan stream ne može da se računa po centu ili evru. I ono što je divno, što je Sokoj, kao kolektivna organizacija koja bi trebalo da prati i štiti autorska prava muzičara i mladih i onih koji su tu već decenijama, nekako uvek delovao kao nedostupan tim ljudima za bilo kakve informacije,pa je ovo bila jedinstvena prilika, a nadam se da će biti samo prva u nizu. Imali su tu priliku da se sretnu i da postavljaju jedni drugima konkretna pitanja, što verujem da smanjuje taj razdor između Sokoja kao neke strašne organizacije koja nam ne da sve naše pare, kako se to često priča među muzičarima.

Često pričamo da je domaća scena u problemu, a nekad deluje da baš ima odličnih novih, mladih bendova. Šta mi možemo da ponudimo kao država, odnosno koje mlade bendove sve možemo da ponudimo, šta oni mogu da da pruže inostranoj publici?

Ja bih samo izostavila taj deo kao država, jer kontakt konferencija konkretno, koja postoji evo 10 godina, koja neguje neke generacije muzičara i muzičkih profesionalaca je apsolutno nezavisna 10 godina i potpuno neprepoznata od bilo kog lokalnog ili državnog entiteta, a mislim da to dosta govori o nama.

Kontakt je važan i za razvoj publike, nekakve svesti o  tome o čemu nam govore svi ti muzičari i celo to stvaralaštvo koje je svaki put presek aktuelnog trenutka. Imamo da ponudimo mnogo, mada smo na medijskom panelu ustanovili da je sve više bendova, i to fenomenalnih bendova, ali sve manje prostora da ti njih vidiš i čuješ za nih, mimo društvenih mreža. Ko ne ume mrežama da se bavi na pametan način, neće doći ni do kakve publike, riča... nekima se posreći, nekima ne, ali baš zato je važno da ih ovako predstavimo, na jednoj ovakvoj manifestaciji.

Publika isto ne prepoznaje više važnost, život se menja zahvaljujući tehnologijama i tim društvenim mrežama. Znaš kako je bilo ranije, lovio si pesmu na radiju, sad ti ukidaju radije. Ja dođem na predgrupu, nema veze što ne znam ko je, na festivalima mingluješ sa drugarima po raznim nekim binama, bilo koji festival, uvek ćeš ukačiti nešto, nahranićeš se i to je najvažnije i duševno i mentalno. Dobićeš novog prijatelja kroz život, neku novu pesmu ili novi bend.

Da li je rano da pričamo o Kontaktu br. 11?

Joj, molim te, nemoj. Čekaj da malo prođe i ovo čudo od ove godine. Važno je da napomenemo da smo raspisali novi konkurs sa našim partnerima iz Jamisona za autorske bendove iz Srbije i Crne Gore, a zove se "Bez straha". Suštinski se traži hit, tako da, dragi ljudi izvolite kontaktbeograd.rs, sve je tamo, naći ćete propozicije i pravila i nadam se da ćemo naći neki hit koji će da ima taj Kontaktov potpis, "Bez straha".

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija