Kišni vrtovi na urbanim lokacijama

Mlada naučnica Amela Greksa je student doktorand na Departmanu za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sa kojim je i konkurisala za projekat "Primena koncepta kišnih bašti pri odvođenju suvišne vode sa ulica Novog Sada". Projekat je odobrio resorni pokrajinski sekretarijat u okviru Fonda za mlade talente 2020, a podržalo ga je JKP "Gradsko zelenilo", koje će pomoći u realizaciji same izgradnje.

Amela je učestvovala na mnogim nacionalnim i međunarodnim naučnim skupovima i seminarima, organizovala je nekoliko projekata vezanih za zaštitu životne sredine i klimatske promene, objavljuje radove u međunarodnim naučnim časopisima. Pored rada na popularizaciji kišnih vrtova, članica je "Landscape architecture network group", Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, a piše i autorske tekstove za domaće i strane časopise u oblasti pejzažne arhitekture i ekologije.

"Konkurisala sam na ovaj projekat jer sam prepoznala problem povremenog plavljenja u Novom Sadu i potrebu za primenom klimatski-adaptiranih rešenja za kontrolu i upravljanje oticaja atmosferskih voda. Projekat ima i tendenciju da bude osnova za dalju analizu primene kišnih vrtova, koji mogu doprineti otpornosti na urbane poplave i u drugim gradovima. To je posebno važno, imajući u vidu klimatske promene koje se odražavaju kroz duge periode sa intenzivnim padavinama i urbanim poplavama. Primarno područje mog istraživanja i projektovanja zasnovano je na pristupu koji upravo ispituje potencijal urbanih lokacija za primenu kišnih vrtova kod nas", kaže Amela.

Amela Greksa

Kišni vrtovi su, kako je objasnila naša sagovornica, posebno dizajnirani vrtovi koji se projektuju s ciljem da upravljaju vodom koja nastaje posle padavina kao što su kiša ili sneg. Nakon priliva atmosferskih voda u sam vrt, ona se privremeno zadržava na njegovoj površini sve do njene potpune infiltracije u zemljište. Zbog svoje jednostavnosti i prilagodljivosti, kišni vrtovi se primenjuju na urbanim površinama kao što su saobraćajnice ili parkinzi, uz krovove objekata. 

Prema njenim rečima, cilj projekta je izgradnja kišnog vrta koji bi poslužio kao prototip i kao primer za njihovu popularizaciju i primenu. U naučnom smislu, projekat će kroz evaluaciju hidroloških performansi-monitoringa ukazati na efikasnost ovakvih rešenja u smanjenju urbanih poplava i zagađenja.

"Testiraće se kvalitet vode (koja se profiltrira kroz kišnu baštu) i meriti količina infiltracije, tj. brzine prihvatanja atmosferske vode nakon kiše. Primena kišnih bašti predstavlja inovativan i potpuno održiv način upravljanja atmosferskom vodom. Rezultati će ukazati na mogućnost i potrebu za njihovim uvođenjem kao integrisanih sistema za umanjenje problema plavljenja pojedinih delova grada i generalno poboljšanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda. To će ujedno biti prvi model kišnog vrta u Novom Sadu, a planirano je da bude projektovan u delu Goranskog parka čija se rekonstrukcija uskoro očekuje", ističe mlada naučnica.

Kišnim vrtovima Amela se bavi u svom naučno-istraživačkom radu, ali sama ideja o nastanku vrta proistekla je iz želje da se, kao pejzažni arhitekta, njima bavi i u praksi. Kako bi potvrdila efikasnost ovog sistema izgradila je jednostavnije kišne vrtove u okviru porodičnog stanovanja u Kaću koji su u potpunosti prilagođeni uslovima sredine. 

"Kišni vrt u vidu žardinjere je projektovan kako bi upravljao atmosferskom vodom koja otiče sa oluka krova stambenog objekta uz koji je direktno postavljen. Takvo rešenje se primenjuje u gusto izgrađenim gradskim zonama. On je modifikacija klasičnog kišnog vrta usled nedostatka prostora ili drugih ograničenja. Ovaj kišni vrt uključuje i primenu odvodne cevi za delimično odvođenje viška vode u drenažni sistem u slučaju da dođe do veće količine padavina od onih za koje je projektovan", pojašnjava Amela. 

Značaj kišnih vrtova u borbi protiv klimatskih promena ogleda se u smanjenju rizika od poplava, poboljšanju kvaliteta vode i utvrđivanju što većeg stepena zaštite od oticaja kišnih voda.

"U Novom Sadu prethodnih godina primetne su lokalne poplave, kao i porast maksimalnih dnevnih i prosečnih godišnjih padavina. Svake godine se zabeleži jedan ili više scenarija kada se na mnogim mestima javlja problem zadržavanja vode. Posledice ovih lokalnih poplava ogledaju se u obustavi sabraćaja, plavljenju kuća, ulica, kao i u dugoročnoj materijalnoj šteti, ali i u smanjenoj bezbednosti za pešake i saobraćaj", konstatuje Amela.  

Ona objašnjava da se u kišnim vrtovima voda tretira putem različitih fizičkih, hemijskih i bioloških procesa i na taj način se umanjuju zagađenja i čuva kvalitet voda. Umesto u sistem kanalizacije, voda se infiltrira u zemljište.

"Na taj način se rasterećuje kanalizacioni sistem, koji često nije projektovan za prihvatanje velike količine padavina. Povećanom infiltracijom kišnice u ovim sistemima dopunjuju se podzemne vode, što je od velikog značaja za rešavanje problema prihranjivanja podzemnih voda. Posebnim mikroklimatom koji vlada u vrtovima, umanjuje se efekat toplotnog ostrva i ujedno umanjuje temperatura u izgrađenim sredinama, posebno leti. Kako je vegetacija jedna od važnih komponenti svakog vrta, njenom sadnjom obezbeđuje se kvalitet vazduha i uvećava biološka raznovrsnost", dodaje naša sagovornica.  

Prema njenim rečima, mnoge države u svetu, poput SAD, Kanade, Australije kao i neke evropske zemlje, prihvatile su ovaj način upravljanja atmosferskim vodama i popularizovale ga u okviru svojih standarda i zakona.

"U nekim zemljama u kojima se još ne primenjuju, radi se na tome da ovi sistemi postanu uobičajena praksa. Primena kišnih vrtova i prelazak sa tradicionalnog na održivo navodnjavanje postala je potreba i nužnost u mnogim zemljama širom sveta. Pored toga, atmosferske vode se poslednjih godina dovode u vezu sa mnogim zagađenjima površinskih voda i uzimaju se kao parametar kvaliteta životne sredine", zaključuje mlada naučnica. 

A.Trešnjić

foto: privatna arhiva