Kako pomoći osobi koja razmišlja o samoubistvu?

"Otvoreni razgovor o ovoj temi bez predrasuda i bez unapred postavljenih zabrana jeste najviše što pojedinac može da učini za nekog u svojoj okolini. Važno je otvoriti temu bez straha da ćete time kod nekoga 'generisati' suicidne misli ili ga podstaći na čin samoubistva - to je apsolutno netačno", ističe Tanja Bokun iz Centra za prevenciju samoubistva "Srce".

Ona napominje da je ključno iskoreniti predrasude i rečenice poput: "On već godinama priča da će se ubiti, pa ništa nije uradio" ili "Ona samo želi da privuče pažnju" ili "Ako je neko rešio da će da se ubije, ništa ga neće zaustaviti."

Samoubistvo je kompleksan fenomen koji retko ima samo jedan uzrok; najčešće je reč o spletu različitih faktora rizika - od porodičnih odnosa do problema sa mentalnim zdravljem. Zato je važno da se menja pristup toj temi, od pojedinca do javnih institucija. U tome značajnu ulogu imaju mediji i obrazovni sistem, kao glavne karike u društvu.

"Mislim da smo svedoci velikog senzacionalizma u izveštavanju o suicidu, ali i pojednostavljenih i netačnih informacija koje se plasiraju u medijima, pa ćete onda naći naslove: "Horor na mostu" ili "Užas u predgrađu", zatim "Jedinica ga odvela u smrt" ili "U smrt zbog neuzvraćene ljubavi", kaže Bokun.

U školama i dalje postoji strah i suzdržanost od otvaranja ove teme. Nastavnici se često plaše kako da reaguju ako se tokom radionica pojave učenici sa suicidnim idejama. Međutim, edukacija i razgovor moraju biti prilagođeni uzrastu, kroz crteže i radionice za mlađe, odnosno kroz socijalni, zdravstveni i kulturološki kontekst za srednjoškolce.

Ipak, upoređujući podatke od pre dvadesetak godina, kada je u Srbiji registrovano i do hiljadu i po samoubistava godišnje, današnji broj od 556 slučajeva ukazuje na to da su preventivne aktivnosti i podizanje svesti dale određene rezultate.

Šta možeš da uradiš?*

Ako posumnjaš da osoba koju poznaješ pati, gubi volju za životom, ponudi joj razgovor. Potrebno je da joj pokažeš da nije sama.

Budi pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritiku je, ne morališi, ne sažaljevaj i nemoj da joj govoriš šta je najbolje za nju da uradi.

Nemoj se ustručavati da postaviš pitanje o samoubistvu. Ne možeš joj "usaditi" tu ideju u glavu, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Rečenice koje mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brineš da razmišlja o samoubistvu:*

• "Čini mi se da si u poslednje vreme tužan/-na i nesrećan/-na."
• "Kako se osećaš?"
• "Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?"
• "Da li razmišljaš o smrti?"
• "Da li razmišljaš o samoubistvu?"
• "Kako bi to uradio/-la?"
• "Kada si planirao/-la da to uradiš?"
• "Da li bi želeo/-la da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?"

Gde potražiti pomoć?*

• Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00-24 časa);
• Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva "Srce", na telefon 0800/300-303 (svaki dan, 14-23 časa), putem e-mail-a: vanja@centarsrce.org.rs ili chat-a na: www.centarsrce.org
• Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlja i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć);
• Psiholozi u domu zdravlja, na klinikama i u drugim zdravstvenim ustanovama i udruženjima građana;
• Od 2022. godine, razvijene su i usluge za podršku mentalnom zdravlju mladih u okviru inicijative "Sve je OK": https://svejeok.rs/mladi/podrska/. Preko ove plaforme mladi mogu zakazati „onlajn“ savetovanje, upoznati savetnike, dobiti informacije kako da pozovu SOS centre ili se dopisivati sa psihologom. 

*Izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine

U toku je prijava za volontere Centra za prevenciju samoubistva "Srce". Više o uslovima na njihovom sajtu.

B. K.

Foto: Pixabay