"Volem" Frušku goru

Nikola Arežina je zaljubljenik u prirodu, šumu, planine, a najviše u Frušku goru. Upravo zato pokrenuo je sajt pod nazivom Fruškać koji populariše ovaj netaknuti i nedovoljno iskorišćeni deo prirode, iako je tako blizu gradu i ljudima. Vrednim i upornim radom uz svega nekoliko volontera, prikupio je i podelio sa svima nama pregršt informacija u vezi sa Fruškom gorom, ali i pokrenuo niz akcija na njenom sređivanju, čišćenju i uređivanju. Na nama je samo da odemo do Venca, Čota, Popovice, nekog manastira ili jezera, uživamo i ostavimo prirpdu iza sebe onako kako bismo želeli da je sledeći put zateknemo, čistu i urednu. A možemo i da pomognemo...

"Pokrenuli smo akciju doniranja, svi koji žele da podrže to što mi radimo na sajtu Fruškać i u prirodi mogu to da urade, mi ćemo im za uzvrat dati neke poklone, a spremili smo i neke avanture. Jesen je stigla, dani su prelepi za boravak u prirodi, svi volimo da uživamo u blagim danima koje nam je jesen donela", kaže Nikola na početku razgovora za Oradio.

Sajt i platforma Fruškać mnogo su doprineli popularnosti Fruške gore. Šta sve nudite posetiocima ovog nacionalnog parka?

Letos smo napravili novu verziju mape koja je dosta popularna i pored nekih standardnih lokacija, poput manastira, jezera, izvora, postavili smo i neke lokacije gde možete da prenoćite, ručate ili nešto prezalogajite, popijete, tako da možete da organizujete sebi celodnevni izlet. Pored toga, postoje pešački trekovi, gde možete da se pripremite pre šetnje. Mada, Fruška gora je toliko pitoma da možete da se uputite sa bilo koje strane i nećete zalutati.

Vinarija, domaćinstva, restorani, ima li toga dosta i kako ih pronaći?

Mi smo na mapu stavili samo deo fruškogorske ponude, mnogo je razloga za to, a jedan od najvažnijih je to što nam je ovo hobi, pa nemamo ni dovoljno vremena ni sredstava da uradimo sve i do kraja. Pokušavamo da stanemo na noge i da se ovim bavimo celodnevno, ali to za sad nije moguće. Da, na našoj mapi Fruške gore možete da nađete nešto od ponuda jer ih i mi polako otkrivamo, ne znamo još uvek za sve. Nešto od ponuda smo probali, restorani, vinarije, za sad je to skromno ali mislim da je ok. Imamo još dosta posla oko toga. 

Šta su Fruškać vina?

To nismo mi! Kratko i jasno. To nema veze sa nama, neki ljudi su uzeli to ime, registrovali ga i počeli da toče vino. Najveća greška u izboru imena je u tome što nas ljudi mešaju sa tim vinskim brendom, a mi sa tim nemamo nikakve veze. Dešava se da i posle godinu dana od nastanka tog vina meni ljudi šalju poruke da su njihovi prijatelji greškom kupili to vino misleći da će nas na taj način podržati. Da li je to namerno urađeno ili slučajno više nije ni važno.


Mapa koja je dostupna svima sadrži dosta toga. Šta još nedostaje da bi ona bila kompletna, šta planirate da uradite na tom polju?

Mapa je jako zanimljiva i ona se može širiti na razne načine. U narednom periodu želimo da ubacimo i biciklitičke trekove, pa smo s tim u vezi pozvali ljude koji se time bave i imaju određene informacije da nam pomognu. Time bi se zaokružio jedan veliki deo mape, jer mnogo ljudi koristi puteve Fruške gore baš za biciklizam. Takođe, plan nam je da mapa bude još interaktivnija, mada je za to potrebno još vremena i ljudi, ali želimo da stavimo sve događaje koji se planiraju na samoj Fruškoj gori, a da mi to kroz neku vrstu kalendara događaja ispratimo. Ideja je da kroz mapu na mestu događaja iskaču markeri gde se šta nalazi i koji program treba da se dogodi.

Šta ti najviše voleš?

(smeh) Ja baš volim šumu. Volem i planinu i šumu, prija mi svaki boravak u prirodi, uvek dobijem jako puno dobre energije zauzvrat. Voleo bih da ljudi, Novosađani pre svega, prepoznaju čar Fruške gore, jer kad god sam otišao neraspoložen, možda malo i bolestan, vratio sam se pun energije i u još boljem izdanju. Šuma, planina, šetnja, druženje to je ono što definitivno volem.

Gde si bio po Fruškoj gori ovih dana?

Bio sam u Čortanovcima koju su zaista čarobni i malo dalje od same Fruške gore ali pripadaju tom kraju, bio sam u Krčedinu. Išli smo na imanje JandaLa koje je fenomenalno, imamo intervju sa Nikolom, vlasnikom tog imanja na našem sajtu. 

Fruška gora noću je takođe zanimljiva?

Naravno. U svako doba godine i vremenskim uslovima Fruška gora je zanimljiva. Nedavno smo bili u noćnoj šetnji, čisto da vidimo kako je po noći ali i po blatu. I bilo je interesantno. Zapravo, zaista nema lošeg vremena, ima loše opreme i možda loše ekipe. Pomeranje iz tog idealnog stanja je korak napred, jer se navikavaš da se na drugačiji način prilagodiš i napuniš energijom. Sve vremenske prilike su zgodne za šetnju.

Ako privučete suviše ljudi hoće li tvoj projekat biti u problemu?

Mnogo sam razmišljao na tu temu. Nas prate šetači, ljubitelji prirode. Oni koji prate naš sajt poštuju pravila, odnose se prema prirodi na pravi način, neće ostaviti smeće za sobom ili uništavati. Mi i promovišemo nekonvencionalni turizam, etno i eko turizam, a problem je u konvencionalnom turzimu. Jedan od primera je Vrdnička kula. Neko je napravio hotel, iskrčio šumu, dolazi se kolima, više se prlja i ljudi jednostavno nemaju nikakvu svest o tome. Ljudi koji prate Fruškać ostave kola i šetaju po prirodi, to su potpuno dve različite ciljne grupe. Voleo bih da kroz naš projekat ljudi prihvate načela naše ogranizacije i da koriste Frušku goru u skladu sa prirodom.

Kada ćeš biti zadovoljan u vezi Fruškaća i krenuti da sređuješ novu lokaciju?

Napravili smo jednu super stvar, odličnu platformu, ali to je samo početak. Biću zadovoljan kada Frušku goru očistimo od smeća, napravimo biciklističke staze, popunimo sve rupe na putevima, ne moraju biti novi ali makar bez rupa, kad budemo postavili neke znakove o izvorištima, jezerima... Kada budemo uticali na svest građana. Jasno nam je da će to ići polako i da će biti potrebno dosta vremena i ja realno očekujem vidljive rezultate za nekih pet do deset godina. Naravno, sve to ne možemo sami, mnogo će zavisiti od spremnosti institucija i nadležnih da prepoznaju značaj Fruške gore i učestvuju u svemu tome. Fruška gora je jedno malo blago kojim treba da se ponosimo, jer nigde na tako malom prostoru nema toliko kulture, istorije i prirode. Ona je trenutno zaboravljena i zatrpana, pa mi pokušavamo da skrenemo pažnju i oživimo ceo prostor.

Jovan Marjanović