Društvo / Intervju
Važno je da zastaneš i osvestiš svoje uspehe
Uskoro počinje 56. izdanje BITEF-a. Ova godina je posvećena radu i radnim pravima. Sa Mladenom Savkovićem smo, između ostalog, razgovarali i o tome šta sve možemo videti u glavnom programskom delu festivala. Osim toga pričali smo o španskoj kulturi i njenoj rasprostranjenosti u Srbiji, a stigli smo i do rada od devet do pet i neostvarenih želja za budućnost.
Foto: Jakov Simović/Bitef festival
Predstoji nam BITEF koji se ove godine bavi vrlo specifičnom i važnom temom - rada i radničkih prava. Šta nas to očekuje ove godine?
Slogan ovogodišnjeg BITEF-a je "Mi junaci rada svog". Slogan koji je izvučen iz dobro poznate jugoslovenske pesme "Da nam živi, živi rad" i sasvim je prikladan za ono čime se BITEF ove godine bavi. To su radna prava, rad, naša transformacija i transformacija rada. Svi smo svedoci toga da se u proteklih nekoliko godina, naročito sa nastupanjem pandemije, rad promenio i radna prava su mnogo ugroženija. Bilo nam je važno da adresiramo tu temu, da vidimo koji su to problemi umetnika i umetnica i generalno radnika i radnica u kulturi. Imaćemo devet predstava i svaka se na neki način bavi pitanjem rada, bilo da su to predstave koje se bave položajem žena u pozorištu, odlaskom srpskih lekara u Nemačku, položajem žena u akademskoj zajednici. Imamo i predstavu koja se bavi čuvarima u muzeju, kako su završili tu, da li su prekvalifikovani, što je često slučaj. Biće i predstava koje pričaju o ljudima sa margine. To su sve teme koje ovogodišnji Bitef pokušava da otvori.
foto: privatna arhiva
Koliko je značajno da se baš kultura i umetnost u jednoj državi bave ovako važnim temama, egzistencijalnim pitanjima jednog društva?
Jako je bitno. Pogotovo kada radite u institucijama kulture koje su između ostalog i finansirane iz budžeta države. Naročito na tim mestima je potrebno da postoji takav kritički osvrt. Umetnički tim festivala je predstave odabrao još prošle godine, već je tada bilo jasno da je to pitanje rada, prekarijata, nestabilnih radnih pozicija i prekovremenih radnih sati. Svi u kulturi znaju šta znači raditi po ceo dan. Osim BITEF-a, kao i za sve ostalo čime se bavim, ja čvrsto verujem da treba da budemo svesni trenutka u kome živimo, problema koji su naši. Ako mi ne govorimo o njima - zaista ne znam ko će se njima baviti. Kultura i umetnost su tu da se bave svim onim što nam se dešava u svakodnevnom životu.
OBRATI PAŽNJU
Važan deo tvog profesionalnog, ali i privatnog života je španski jezik, koji je povezan sa Institutom Servantes. Odakle ti želja za španskim jezikom i da li u Srbiji postoji zainteresovanost za taj jezik i kulturu?
Ja sam španski počeo da učim tako što sam se prijavio za jedan projekat stipendiranja i želeo sam da učim francuski, ali nije bilo grupe koja je odgovarala za moj nivo francuskog i tako sam izabrao španski. Od tada je prošlo skoro 15 godina i vrlo brzo sam se zaljubio u španski jezik i špansku kulturu. Iz toga je proistekla i upućenost na Institut Servantes. Meni je taj posao nekada mnogo lakši od svega drugog što radim, jer kod nas postoji jako veliki broj ljudi koji vole španski jezik, Španiju ili neku drugu hispansku zemlju. Sve to što radim sa Servantesom na promociji španske kulture i jezika je mnogo lakše jer znamo da publika postoji i uvek je zainteresovana za sve naše aktivnosti. Španski se često nalazi, po broju govrnika, na drugom mestu iza engleskog. Španija, na primer, nije zemlja sa najvećim brojem govornika španskog, na prvom mestu to je Meksiko, pa SAD, a tek na trećem Španija. Španski otvara prozore u svet i meni je doneo mnogo toga lepog.
foto: privatna arhiva
Osim Bitefa, drugih festivala, Servantesa, DW Akademije, tu je još gomila stvari kojima se baviš. Kako izgleda uskladiti sve i ne raditi po principu od 9 do 5?
Ja sam dugo imao problem i sam sa sobom i sa svojom okolinom kako da im objasnim šta ja sve radim, koliko. Mislim da moja porodica i prijatelji i dalje nisu svesni količine poslova koje radim, jer ga ja, što bi se reklo, ne prijavljujem. Moram da kažem da, ko uživa u poslu od 9 do 5 i želi posle toga svoje slobodno vreme, to je sasvim u redu. Ne treba da odustanemo od tog principa sasvim. Ima ljudi kojima on odgovara i koji se vrlo dobro snalaze u njemu, to im prija. Bilo bi dobro da otvorimo polje i za nove načine organizovanje rada. Ja sam preduzetnik, imam različite klijente, radim na različitim projektima. To nekada zna da bude naporno i teško, žongliranje sa različitim informacijama. Nije lako, ali mi je važno da zadovoljstvo koje ja dobijam je jako veliko i daje mi inspiraciju. Odgovora mi fleksibilnost, poverenje klijenta i ispitivanje novih stvari gde mogu da se iskažem i pomognem drugima.
Da li postoji još nešto čime bi voleo da se baviš, da uradiš? Neki neostvareni san, projekat, festival, putovanje?
Jedna od stvari koje sam primetio tokom svog radnog iskustva jeste da kada ostvarite neki san to treba i da osvestite. Ja sam kao klinac noćima gledao razne dodele, MTV, Oskar, Gremi. Kada sam dobio priliku da kroz rad na MTV-u odem na dodelu nagrada u Njujorku, rekao sam sebi "ok, sad si ostvario jedan san, super idemo dalje". Nekada toliko jurimo da zaboravimo da smo stvarno ostvarili neke snove. Imam zilion novih snova i avantura koje me čekaju. Jedna od nijih, za koje tipujem da će se realizovati sledeće godine, na privatnom planu je odlazk na koncet Tejlor Swift - ja sam veliki i zakleti swifty. Pandemija nas je pomerila u 2020. godini, ali mislim da će 2023. biti naša godina.
J. Božić
