Target sprint: Sport za izdržljive i precizne

Nakon bavljenja atletikom, mlada Novosađanka Milana Simić odlučla je da se oproba u sportskoj disciplini koja povezuje trčanje i streljaštvo. U pitanju je zanimljiv sport koji se zove target sprint i koji kod nas još uvek nije previše popularan. Uz to, Milana je i fizioterapeut muškog seniorskog odbojkaškog tima Vojvodine. 

"Target sprint zvanično spada u streljački sport, ali je možda najsličniji biatlonu. Takmičenje se sastoji iz jedne trke u kojoj se naizmenično trči 400 metara i puca u padajuće mete. Dolazi se na vatrenu liniju gde vas čeka  puška, nakon istrčanih 400 metara, a cilj je oboriti svih pet meta sa udaljenosti od deset metara. Nakon toga se trči sledeća distanca od 400 metara, pa opet pucanje i sve to tri puta. Praktično se trči 1.200 metara, dva puta se dolazi na vatrenu liniju i sve to čini jednu trku", ispričala nam je Milana na početku razgovora u okviru emisije Dnevna soba Oradija.

Ovo je dakle kombinacija trčanja i streljaštva. Kako treniraš ove dve discipline, zajedno ili odvojeno?

Kada sam tek počela da se bavim ovim sportom trenirala sam odvojeno, posebno atletski, a posebno streljački deo. Ovakav način treninga je davao rezultate na nivou Srbije, ali kada sam počela da se takmičim na svetskom nivou, onda sam videla da za svetski vrh treba zaista posvetiti način treninga baš ovoj disciplini. Prešla sam na takozvani kombinovani trening, mi ga zovemo i kompleksni trening, odnosno, streljački trening pod pulsom. Praktično, na treningu simuliramo trku, iako radimo kraće deonice, podižemo puls srca, a onda prelazimo na pucanje. Najizazovnije je biti miran, fokusiran i staložen nakon trčanja i ubrzanog rada srca.

Kakva je tehnika, oružje se nosi dok se trči ili te puška čeka na vatrenoj liniji?

Ne nosim oružije sa sobom, čeka me na mestu gde se puca u mete. To je razlika u odnosu na bitalon, gde se puška nosi sa sobom, ovde puška stoji u sošci na vatrenoj liniji.

Koliko se ljudi bavim ovim sportom kod nas i kakva je situacija u svetu?

Kod nas ima nekih pet ili šest klubova koji se bave ovom disciplinom i tokom prethodnih par godina povećano je interesovanje za ovu disciplinu. U svetu je ovaj sport u velikoj ekspanziji. Na primer, u Mađarskoj se baš mnogo ulaže i od njih smo imali pozive da im se priključimo, čak i kao treneri. Italija takođe ima veoma dobre takmičare, ali je u target sprintu neprikosnovena i dalje Nemačka. Dobri su i Englezi i Egipćani, pogotovo njihove muške reprezentacije. U Srbiji se i dalje ne zna dovoljno o ovom sportu, iako se širom sveta njime aktivno bavi baš puno ljudi. Mislim da će se stvar promeniti kada neko od naših osvoji medalju na nekom velikom takmičenju i da će tada ovaj sport krenuti u ozbiljnu ekspanziju.

Na kojim značajnijim takmičenjima si nastupala?

Učestvovala sam na Svetskom prenstvu, koje se održava svake druge godine, a zanimljivi su mi bili i svetski kupovi koji se organizuju svake godine. Oni su prilično izazovni i zahtevni, za njih mora da se pogodi pik forme jer je konkurencija zaista veoma jaka. Bila sam na Svetskom kupu u Minhenu, takođe u Nemačkoj u gradu Zulu, u Italiji u gradu Ori, Mađarska, Budimpešta, Segedin... Uglavnom idemo na takmičenja koja su nam, da tako kažem, blizu. Ove godine bio je Svetski kup u Britaniji, ali tamo na žalost nismo otišli iz, naravno, finansijskih razloga. Procedura je malo komplikovanija kada morate da letite avionom sa oružijem, a izostala je i podrška granskog saveza. Nadam da će se to promeniti sledeće sezone jer imamo ozbiljne šanse za velike medalje.

Kada bi neko poželeo da se bavi ovim sportom, gde bi mogao da nađe informacije o klubu, treninzima i počne da trenira?

Treninzi su svakim radnim danom od 20 do 22h na Sajmu, na vazdušnom strelištu. Lako nas je naći, ko god želi može da dođe i raspita se, tamo će naći naše trenere. Postoji i facebook stranica Target sprint Srbija, tamo možete videti i slikovito o čemu se tačno radi u ovom sportu.

Target sprint nije tvoj jedini kontakt sa sportom. Šta je tvoje zanimnje?

Ja sam po zanimanju diplomirani terapeut rehabilitacije ili kako se kod nas to kaže, diplomirani fizioterapeut. Trenutno radim u muškom odbojkaškom klubu Vojvodina, sa prvim timom, ali i sa mlađim kategorijama ukoliko je to potrebno. Ovo je treća sezona da sarađujem sa odbojkaškim klubom i oberučke sam prihvatila poziv za saradnju. Ne samo da je OK Vojvodina trofejni klub sa dugom tradicijom, nego je i jedan od najorganizovanijih u našoj zemlji. I to ne samo što se tiče odbojke nego generalno, svih sportova. Želela sam takođe da vidim kako je raditi u timskom sportu, pošto sam celog života bila u individualnim sportovima i mogu reći da je zaista sjajno iskustvo.

Odbojka nije kontaktni sport, kakve se povrede ipak dešavaju?

Iako odbojka nije kontaktni sport može da dođe do baš ozbiljnih povreda. Najčešće su to distorzije skočnog zgloba, uganuća, problemi sa ramenom, donjim leđima i slično. Momci su jako visoki i tanki, imaju puno skokova i jako puno udaraca loptom, tako da trenažni proces mora biti dobro isplaniran, kao i period odmora.

Često vidimo da, nakon neke sportske povrede, na teren izađe ekipa lekara i sportista se brzo vraća u igru. Šta može da se uradi za tako kratko vreme?

Lično se trudim da, za to kratko vreme, pogledam da li se radi o ozbiljnijoj povredi ili ne. Ukoliko je povreda ozbiljnija, nije opcija da sportista nastavi utakmicu. Ako je lakša povreda, sledi ili prskanje hladnim sprejem ili neka jednostavnija bandaža i povratak na teren. U tom momentu sportista uglavnom ne oseća bol, jer je zagrejan, a kada se ohladi ponovo gledamo o čemu se radi.

Danas se mnogo mladih bavi rekreacijom što je svakako dobro. Ipak, često bez stručne kontrole. Na šta treba najviše obratiti pažnju kako bismo izbegli povrede?

Kako dolazim iz sveta atletike kojom sam se bavila dugo godina, primećujem da dosta mladih, rekreativaca, posebno onih koji imaju problem sa viškom kilograma, odmah kreću da trče. Milsim da je to velika greška, posebno zbog toga što nemaju dobru šemu trčanja, pa im automatski kolena, zglobovi, donja leđa, kukovi, jako pate. Moj savet je da prvo krenu sa biciklom ili brzim hodom, dok ne regulišu barem delimčino svoju kilažu, a tek nakon toga da se pozabave trčanjem Tako će i rezultat biti bolji i brže će doći do željene forme.

Šta su ti planovi za naredni period kada je target sprint u pitanju?

Vidim se u tagret sprintu i u narednih par godina, iz prostog razloga jer mi je jako zanimljiv. Izazovno je da, kada ste najumorniji i kada vam je puls jako visok, stanete na vatrenu liniju i pogodite metu, odnosno, da tada budete najsmireniji. U sebi tada vodim veliku borbu i sve to mi je jako zanimljivo. Volela bih da u profesionalnom sportu budem još par godina, a za sledeću godinu da se pripremim za svetsko prvenstvo, kao i za svetske kupove od kojih jedan potencijalno može da bude i u Srbiji.

Ukoliko ipak pričamo o privatnim stvarima, vidim da si došla ozbiljnim motorom...

(smeh) Jeste, ispunila sam sebi jednu veliku životnu želju, kupila sam motor pre koji dan i uživam još malo u lepo vremenu i vožnji.

Milanino gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:

Jovan Marjanović