Svaki koncert je izvor sreće

Marina Pešić je rođena 1987. u Užicu. Po zanimanju je Master inženjer građevinarstva. Godinama aktivno fotografiše muzičke događaje, pružajući na taj način podršku izvođačima, sa željom da kroz fotografiju sačuva sve dragocene momente i emocije koje publika i muzičari razmenjuju tokom koncerta. Samostalna izložba koncertnih fotografija posvećenih damama na bini, "Zvuk ženskog srca", njena je ukupno četvrta, a u Beogradu prva samostalna izložba, uz učešće na još sedam kolektivnih. Ljubav koju Marina ulaže u svaku koncertnu fotografiju vratila se kroz naklonost koju prema njenom radu imaju najveći regionalni sastavi i autori.

Na koji način si otkrila koncepciju u vezi sa ovom izložbom?

Već ranije sam imala ideju da napravim jednu izložbu na kojoj bi bile izdvojene samo žene u muzici. Sada se sve lepo namestilo jer sam dobila dobar prostor - RTS klub u Beogradu. Svoj predlog sam saopštila Milici Kuburović, urednici Radio Beograda 202. Na njeno veliko oduševljenje, zajedno smo realizovale moju četvrtu samostalnu izložbu a datum otvaranja se poklopilo sa Međunarodnim danom žena (08.03.). Nekoliko meseci unapred razgovarale smo o tome, rezervisali smo termin a ja sam odvojila finalne fotografije.

Ana Ćurčin

Na jednom mestu možemo doživeti 44. fotografije. Koji se to glavni motiv provlači kroz sve tvoje fotografije sa izložbe?

Glavni motiv je želja da zabeležim koncerte i da ih na taj način sačuvam od zaborava. Godinama sam pratila razne muzičke festivale, kao i samostalne koncerte, pre svega ono što lično volim da slušam. Želela sam da to sve fotografišem za neku ličnu arhivu. Drugi bitan motiv je muzika. To je nešto što dolazi sa bine, što čujemo, što nas pokreće, što doživljamavo i sva pozitivna osećanja koja nam muzika budi. Kroz svoje fotografije ne čuvam samo uspomene na koncerte i portrete muzičara, već i jedno vreme. Nažalost, doživljavamo to da smo već godinu dana bez velikih koncerata. Možda su tek sada neki shvatili vrednost takvih fotografija u dokumentarnom smislu, šta smo zapravo imali i koliko nam sve to fali. Sve je manje kvalitetnih stvari i pravih vrednosti.

Kako ti doživljavaš taj nedostatak koncerata i muzičkih festivala?

Pa jako teško. Meni su koncerti bili na prvom mestu izvora sreće i pozitivne energije. S obzirom da to nije jedina delatnost kojom se bavim, ti koncerti su mi davali snagu da i na svim drugim poljima dobro funkcionišem. Koncerti su kao baterije koje mi napune energiju i tako raspoložena nastavljam svoj novi radni dan. Sebe nikada ne doživljavam kao fotografa koji je došao na koncert kako bi samo fotografisao tehnički. Ja se toliko uživim u sve to jer lično doživljavam pesme i muziku. 

Obožavam da gledam šta oni rade na bini, analiziram kako bend funkcioniše i svira a usput beležim te momente. Sama ta euforija u vezi fotografisanja me baš pokreće. Gledam ovih dana stare fotografije i snimke sa koncerata... Da mi se bar na trenutak vrati to vreme. Teško podnosim ovu novonastalu situaciju. Ne mislim samo u nekom finansijskom smislu već pre svega u emotivnom. Koncerti su jako važni za čoveka kako bi se on osećao zdravo i dobro.

Šta se to najviše promenilo u tvom radu tokom ove četiri samostalne izložbe?

Svaka moja dosadašnja izložba je po nečemu bila specifična. „Zvuk ženskog srca“ je jedinstvena jer je urađeno nešto što do sada nije bilo realizovano. Niko od kolega, koncertnih fotografa, nije tako nešto uradio kod nas, koliko sam informisana. Ista priča je bila i sa mojom drugom samostalnom izložbom pod imenom „Potpisano izvan vremena“ u Užicu na kojoj sam izložila fotografije koje su potpisali muzičari koji su a njima. Treća samostalna izložba zvala se „Love“ i ona je bila organizovana u Novom Sadu, na Svetski dan muzike, 21. juna 2019. godine. Organizator te izložbe, muzički urednik Vitomir Simurdić je izjavio kako se na mojim fotografijama vidi ljubav koju osećam i prenosim kroz muziku. 

Marina Pešić (Foto: Aleksandra Ignjatović)

Čak su posetioci u toku razgledanja fotografija slušali album Bitlsa “Love”.  Svaka izložba predstavlja i neki moj napredak. Suština je da svaka moja fotografija prenese moj lični doživljaj a ne samo ono što vidim na bini. Izložba „Zvuk ženskog srca“ je izazvala najveću medijsku pažnju a imam utisak da su mnogi tek sad čuli moje fotografije i na pravi način doživeli šta ja to radim.

Da li možeš da izdvojiš neke omiljene fotografije sa ove izložbe?

Fotografija na kojoj je Romana Slačala iz benda Artan Lili je po meni, a i mnogim drugima, najbolja. Na njoj je najbolje uhvaćen trenutak. Za neke fotografije se vezujem i kroz uspomene sa koncerata a ne samo kroz studije kakav je kadar. Meni je veoma značajna i draga fotografija Džoan Baez sa koncerta u Sarajevu. To je bilo nešto zaista posebno. Imala sam prostora i vremena da fotografišem ceo njen koncert, ali sam napravila ukupno pet fotografija koliko me je držalo oduševljenje. Posebno ističem Nišvil kao omiljeni muzički festival a i bina je lepo osvetljenja pa je uživanje fotografisati. Izdvojila bih fotografije Džos Stoun sa Nišvila, na kojima sam joj uhvatila pogled. Tu su i radovi sa Arsenal festa u Kragjevcu: Ana Popvić, Maja Cvetković, prateći vokali Litl Stivena (gitarista Brusa Springstina)...

Tri gracije: Romana Slačala (Artan Lili), Džaon Baez i Džoš Stoun

Izložba je zatvorena pre par dana. Kako si zadovoljna odzivom publike?

Ja sam prezadovoljna! Izložba je zbog epidemioloških mera bila pomerena do 30.03. Pričala sam sa devojkama iz galerije, jer nisam dolazila svaki dan, i rekle su mi da je izložba bila baš posećena i da su svi iz organizacije prezadovoljni.  Verovatno je tome doprinela i dobra medijska kampanja. To neko malo svečano otvaranje bilo je bukvalno jedina svetla tačka i radost u moru crnih vesti kada smo iz dana u dan ostajali bez veoma važnih muzičara. Upravo zato su se svi dodatno obradovali jer smo im uneli malo radosti.

Kako ti gledaš na razliku između festivalskih nastupa i solističkih koncerata ili kod tebe ta razlika ne postoji?

Kada je u pitanju neki pravi izvođač, naravno da mi je svejedno jer uvek ističem kako mi je muzika na prvom mestu. To je stvar nekog prilagođavanja i snalaženja kako bi se što bolje zabeležilo kroz objektiv. Svakako, sve mi je izazov na svoj način. Koncert je koncert i spremna sam da sve što je kvalitetno ispratim i podržim.

Sve ostale Marinine fotografije možete pogledati na www.mocmuzike.rs

Dušan Majkić