Pocket Globe otvara vrata world music sceni

Voju Maleševa, frontmena bendova Kilo Kilo banda i Drum'N'Zez ne treba posebno predstavljati. Njegova muzika, koncerti, spotovi, DJ nastupi, svima su dobro poznati. Ono što se možda manje zna je da Voja već godinama sarađuje na Exitu kao organizator i pokretač jednog čitavog muzičkog sektora, a aktivno je uključen i u organizaciju Dana Brazila. 

"Možda mnogi ne znaju, ja sam oduvek voleo malo drugačiju, neobičnu muziku pa su me često ovi pankeri, Miteseraši, zvali Voja sekta. Kasnije je to dobilo i svoj naziv i takva muzika je objedinjena pod nazivom World music. U sklopu Exita sam svojevremeno organizovao 'Roots and Flowers' stage, kasnije veliki Wold music stage, a danas to radim u okviru World chill in. Ipak, ono što nas ovih dana očekuje nema veze sa Exitom, ali ima veze sa takvom vrstom muzike i sa kulturnom stanicom Eđšeg. Nazvao sam to 'Pocket Globe ciklus', što znači da će se događaji organizovati u ciklusima i uskoro nas očekuje prvi u nizu", ispričao nam je Voja na početku razgovora za Oradio.

Šta od programa pripremaš u okviru prvog Pocket Globe ciklusa?

U prvom ciklusu su tri koncerta koji muzički i stilski nisu međusobno previše povezani, osim što svi dolaze i na naš prijateljski festival "Todo Mundo" koji se organizuje u Beogradu. U nedelju 29. septembra nam u goste stiže jermensko-turski duo Hovanisijan & Gultekin pojačani kolegom na perkusijama. Ova meditativna muzika u svetu je prepoznata i veoma je na ceni, a verujem da će u prostoru Eđešega ova muzika idealno da "legne". Drugi koncert je 2. oktobra, nastupa grupa Rumbaristas koja ima potpuno drugačiji muzički pristup, više "rokerskog" u sebi, a kako je to kombinacija Belgije, Španije i Francuske, kombinuju razne ritmove i melodije. Za razliku od prvog koncerta gde ćemo sedeti i meditirati, ovde lako može da se desi i da zaplešemo. Treći koncert biće trećeg oktobra, u pitanju su vrsni muzičari koji se trenutno nalaze u Norveškoj ali su našeg porekla, tačnije jedan je iz Bosne, a drugi iz Srbije. U pitanju su Daniel Lazar koji je virutoz na violini i Almir Mešković takođe virtuoz na harmonici. Očekuje nas muzika specifična za naše podneblje, uz potpuno neočekivane momente koji muzički idu sve do klasike. Karte za sve događaje mogu se nabaviti u Gigstixu po ceni od 400 dinara po koncertu, dok paket za sva tri događaja košta 1.000 dinara.

Šta planiraš nakon prvog serijala?

Planiram da, kada god neko kvalitetan od muzičara bude prolazio ovom našom ravnicom, probam da ga zaustavim i ovde napravimo koncet. U međuvremenu ću raditi sa lokalnim snagama koje se bave sličnom muzikom, što svakako ne isključuje, na primer, slušaonice muzike i jako me zanima kako će to da prođe. Želeo bih da slušamo muziku određene zemlje ili možda veče posvetimo određenom instrumentu. Uz sve to planiram i da nešto kuvamo, pravimo začine, da spojimo lepo i ukusno.

Kako je tebe privukla ova vrsta muzike koja nije toliko specifična za nas, a različita je i od one koju stvaraš sa svojim bendovima?

Moram priznati da sam prvi kontakt imao preko Borisa Kovača, kada sam učestvovao u nekim radionicama nakon kojih smo napravili bend, koji se zvao Silencio, a izdali smo i jedan album. Od njega sam se ogrebao za neku muziku, a onda sam pojavom interenta samo nastavio da guglam i istražujem slične stvari. I kad sam slušao pank, nikad se nisam zadovoljavao sa onim što prvo dobijem, uvek sam voleo malo da zagrebem i nađem šta ima još na tom polju. Tako sam otkrio takozvanu World music scenu i shvatio da je to neverovatan izvor raznorazne kreativne muzike gde ne postoje granice, gde ljudi međusobno razmenjuju iskustva, sentiment i pristup muzici. Svakodnevno naiđem na nešto novo, iako se većina world music scene zasniva na tradicionalnoj muzici.

Dugo u Novom Sadu nije bilo festivala ili događaja posvećenog ovoj vrsti muzike. Koliko očekuješ da naši sugrađani to prepoznaju i posećuju događaje koje organizuješ?

Mislim da, kao i u svemu, treba krenuti sa edukacijom ljudi što ranije. To naravno ne znači da treba odustati jer nemamo veliki stejdž na Exitu ili neki veliki festival ove vrste muzike. To samo znači da smo u određenoj meri prestali da obraćamo pažnju na ovu scenu i dešvanja u svetu, što, naravno, nije dobro. Ova muzika, koja se neguje širom sveta, daje slušaocu nešto poput putovanja, ona nije opterećena žanrovima ili bilo kakvim uslovima. Baš zbog toga ona će zauvek biti aktuelna. To nam govori i popularnost ove muzke širom sveta. Mi, naravno, zbog situacije i platežne moći, ne možemo računati na neke najveće izvođače i bendove, ali ono što ovim hoćemo da uradimo je da počnemo da navikavamo ljude i publiku na nešto što im možda na prvi mah nije poznato, da svoja čula otvore za nove stvari.

Čini mi se da ovaj projekat ide na dva polja koja su veoma potrebna našem gradu, ali i zahtevna. Jedno je world music scena, a drugo je sama Kulturna stanica Eđšeg, koja sada lepo izgleda ali nema pravog sadržaja i publike?

Ne znam, Novi Sad je čudan grad. Moja ideja je da ljude najtoplije pozovem da dođu i shvate da imamo jedan jako lep prostor, koji prosto izgleda kao neki dvorac, gde ćemo predstaviti muziku i pokušati da gradimo mini scenu, a povremeno ćemo moći da vidimo i neki lep, neobičan koncert. Moguće da smo čak na tragu jednog idealnog spoja.

Imao si prilike da tamo nastupiš sa svojim bendom. Deluje da je prostor čak možda i preakustičan, iako je vaša svirka na kraju bila odlična?

Da, prostor je odličan ali ipak ne za moj bend, mogu to sad iz prvog lica da kažem. Prosto, to nije prostor za rok bendove, gde se i Killo Killo banda u najširem smislu te reči može svrstati. Čim ima puno bubnja i buke, nije idealno, nego je više za suptilne svirke i zato mislim da smo za ovu muziku upravo pogodili ambijent i prostor. Manjim ansamblima, koji sviraju tišu muziku, ovaj prostor će biti idealan.

Postoji i još jedan deo tvoje ličnosti koji nije toliko poznat - ozbiljno se, amaterski, baviš trčanjem. Hoćeš li nekad napraviti spoj svega zajedno?

A ne, ne (smeh). To je već spoj, jer mi trčanje omogućuje da sve ovo postignem.

Jovan Marjanović