Olja Davidov: Multimedijalnost kao životni pravac

Olja Davidov je mlada multimedijalna umetnica iz Sombora koja na sebi svojstven način spaja muziku i slikarstvo. Portreti, Apocalyptica i još mnogo toga uticalo je na njen razvojni put. Uz svog partnera, odnedavno je Novosađanima omogućila i da u lepom ambijentu probaju kvalitetna zanatska piva...

Ovaj razgovor je bez posebnog povoda, ko je Olja Davidov, u kratkim crtama?

Ja sam multimedijalna umetnica, dolazim iz Sombora iako već duže živim i radim u Novom Sadu. Prvenstveno sam slikarka. Počela sam od malena pošto dolazim iz jedne umetnički vrlo obrazovane porodice. Odrastala sam uz muziku, slikare, razne kreativce koji su uticali na moj životni put. Uporedo sam svirala i violinu, bila sam prosto zaljubljena u gudačke instrumente, a tu je uvek bilo i slikarstvo. Sa četrnaest godina sam došla u Novi Sad, u školu "Bogdan Šuput" gde sam počela da pronalazim svoj stil, slikarsko usmerenje i interesovanje. Kako sam nastavila i sa sviranjem mogu da kažem da imam dve prve ljubavi koje sam uspela da ukombinujem.

Šta je to što te najviše privlači kada je slikarstvo u pitanju?

Oduvek me je najviše privlačio crtež. To je ono što sam negovala od samog početka i svaki naredni mi je polako rastao u sliku. Danas to najviše liči na neku vrstu hiperrealističnog pristupa, po američkom stilu slikanja. Ipak, pored portreta težila sam nekoj promeni, možda i iz nekog revolta počela sam da radim apstraktne slike velikih dimenzija. To jesu dve krajnosti, ali negde se podudaraju i stvaraju lepu celinu.

Šta bismo mogli da pomenemo iz tvog prethodnog rada?

Grupnih izložbi je bilo nebrojeno mnogo, ali samostalnih samo tri do sada, a najdraža mi je u galeriji La Vista u Novom Sadu. Uvek sam se trudila da prilikom otvaranja izložbe ukombinujem muziku i slikarske radove, nema govorancije, slike upotpunim muzikom i mislim da je to pravi pristup. Trenutno, moji radovi se mogu pogledati na Ribljoj pijaci u prodavnici zanatskog piva Beeraj gde je izložena kolekcija apstrakcija, crteža i portreta.

Slike prodaješ ili ih ostavljaš za sebe?

Moji roditelji su često govorili da sam jako sebična (smeh) pošto mi je uvek teško da se odvojim od slike. Više volim da poklanjam slike nego da ih prodajem. Desi se i naravno da je predivno ako neko želi da izdvoji novac za ono što sam naslikala.

Da se malo okrenemo muzici. Violina i Apocalytpica?

Tako je. Paralelno sa slikarstvom rasla je i ljubav prema muzici. Ideja je prvo bila da sviram violončelo međutim, u Somboru je na klasi  bilo mesta samo za violinu, što mi je sad jako drago. Svoju prvu violinu sam dobila kad sam imala devet godina, ali prelomni momenat je bio kada sam tri godine kasnije čula finski bend Apocalyptica. Distorzije u kombinaciji sa gudačkim instrumentima, sama muzika i nastup su me očarali. Tada sam i dobila električnu violnu, pa sam praktično sa 12 godina kopmletno prešla da sviram nju, odbijala sam da sviram običnu (smeh). Sve koncerte još u muzičkoj školi sam svirala sa gomilom zvučnika, pojačala i distorzija. Tada je bilo svima čudno ali vidim da danas svi headbenguju uz moj nastup.

Imaš i autorske kompozicije, gde bi mogli to stilski da svrstamo?

Prvo sam naravno svirala kavere po klubovima, mnogo svirki po Somboru, Novom Sadu i Beogradu ali sam se okrenula svom muzičkom izrazu. Imam i autorske kompozicije, a to se može podvseti pod art rock, kreativni rock ili trash heavy metal.

A postoji i treći deo tebe. Gde se u svemu tome nalazi pivo i cider?

Uh, moja velika ljubav je i pivo (smeh). Od kada je u Novom Sadu scena zanatskih piva toliko porasla, sa svojim partnerom sam otvorila prodavnicu zanatskih piva, ali smo prostor osmislili da bude otvoren za sve ljude i za razne sadržaje. Izložbe, mali koncerti, umetnost, kreativni kutak u kojem se može uživati u pravom, kvalitetnom pivu i dobrom društvu.

Kako objašnjavaš toliku popularnost takozvanih kraft piva, koja uopšte nisu jeftina?

Nisu jeftina piva zato što je njihova proizvodnja skupa, postoje namirnice koje idu u pivo a do kojih je veoma teško i skupo doći. Međutim, kvalitet i ukus su nemerljivi u odnosu na komercijalna piva pa se retko ko vrati na klasično kada proba ovo zanatsko.

Koji ćeš od ova tri pravca u narednom periodu odabrati?

Definitivno multimedijalnost. Upravo sam završila osnovne studije na akademiji klasičnog slikarstva u Sremskoj Kamenici. Trenutno tražim opcije gde i kako da nastavim dalje školovanje. Moja želja je da pohađam neku američku skolu, prvenstveno L. A. jer smatram da imaju najbolje akademije pa trenutno guram prema tome.

Gde će publika moći da te vidi u bliskoj budućnosti?

U decembru planiram da napravim izložbu i koncert u Fabrici, a nakon toga i u Firčijevom Think Tank klubu. Tačan datum ću posebno najaviti.

Za kraj, tvoji sugrađani Neozbiljni Pesimisti imaju stih iz pesme "Srbija i ja", "sve to pljunuti ili progutati", otići iz Srbije ili ostati, šta je tvoj plan?

Inostranstvo. Definitivno. Uvek ću se vratiti, ne mogu bez mog Sombora, ali što se školovanja tiče i napretka uopšte mislim da mi je potrebno da promenim pogled i vidike.

Jovan Marjanović