Društvo / Intervju
No Borders Orchestra: Više od klasične muzike
U novosadskoj Sinagogi će 17. septembra nastupiti No Borders Orchestra, ansambl koji čine profesionalni muzičari iz svih delova bivše Jugoslavije. Nakon uspešnih prošlogodišnjih nastupa u Rijeci, Zagrebu, Podgorici i Sarajevu, orkestar će u okviru "Embracing Vulnerability" turneje posetiti Mostar, Maribor i Novi Sad, u koji stižu posle godina. Za tu priliku kompozitor Davor Branimir Vince, sa kojim smo razgovarali, napisao je kompoziciju "The Wound is the Place where the Light enters You". Koncert će biti besplatan i počinje u 20h.
Šta novosadska publika može da očekuje, kakav je program?
Program je mešavina klasičnog i savremenog repertoara. Imamo dela Baha, Arva Perta, Malera, Šuberta, Elgara, ali isto tako imamo i Isidoru Žebeljan, Stiva Rajha i moju novu kompoziciju "Rana je mesto gde svetlost ulazi u tebe" ili na engleskom "The Wound is the Place where the Light enters You". Odlučili smo da je tema cele turneje ranjivost i prihvatanje ranjivosti. Baš zbog svih dešavanja - korona, pa nakon toga rat u Ukrajini. Svaki od ovih komada jako tematizuje upravo tu ranjivost.
O čemu govori ta nova kompozicija?
Ona je zapravo rascepkana na pet kratkih stavki koje su razbacane između drugih šest klasičnih i savremenih, već postojećih komada. Koristim jedan pristup koji zovem "mikrolaženje". Minijaturne elemente okrećem na kompletno drugi način, sprovodim kroz elektroniku i tako dalje. Svih drugih šest komada, koje sviramo, utkani su u tu kompoziciju i ona dolazi kao spoljni faktor koji sve umrežava u toj ranjivosti.
Naziv turneje je "Embracing Vulnerability". Koliko je i zašto je važno pričati o ranjivosti?
Apsolutno je važno, naravno, zbog cele istorije. No Borders Orchestra čine članovi iz svih delova bivše Jugoslavije. Na žalost, još uvek u našim krajevima postoje granice, koje No Borders ruši kroz zajedničko sviranje. Ranjivost je ljudska osobina, nešto što nikog od nas ne poštedi. Baš zbog toga što svi imamo te momente gde ostajemo ranjivi, to je nešto što nas sve povezuje. U ovom trenutku svet je vrlo ranjiv posle korone, a sve to zajedno se može preslikati i na naš region.
Za one koji nisu upoznati, možeš li da nam približiš projekat No Borders Orchestra?
On je pokrenut upravo kao ideja borbe protiv bilo kakve vrste granica, diskriminacije, ksenofobije i svih drugih fobija, upravo kroz to zajedničko sviranje. Članovi su zaista iz svih delova bivše Jugoslavije i atmosfera je uvek fantastična. Upravo to zajedništvo je ideja koju No Borders Orchestra širi. Nisam direktan član, ali sarađujemo zajedno već dugo godina i mogu reći da je reč o jedinstvenom projektu koji, povrh te poruke, ima i visoku umetničku notu. Najbitnije je da su to vrhunski, naši ljudi, koji sviraju po raznim vrhunskim orkestrima u Nemačkoj, Belgiji i tako dalje. No Borders je projektni orkestar i definitivno je jedan od najboljih u ovom delu Evrope.
Kada govorimo o idejama i ciljevima koje No Borders nosi, koliku ulogu tu može da ima klasična muzika, ali i muzika generalno?
Mislim da je klasična muzika ovde polazna tačka, zato što se radi o edukovanim muzičarima i zato što je to muzika koja se akademski uči. Na svim programima No Borders Orchestra radi nove porudžbine i to su vrlo savremena dela, koja do juče nisu postojala, koja su rađena upravo na tim temama koje No Borders postavlja. To nije samo klasična muzika, već dobar balans poznatog, starog i novog, svežeg, otvorenog, svega onog što No Borders predstavlja.
U okviru turneje nastupate u Mostaru, Novom Sadu i Mariboru. Da li će biti još nekih mesta?
U ovom trenutku još ništa sledeć nije izvesno, ali ovo je već drugi put da idemo s tim projektom. Prošle godine je bio u Rijeci, Zagrebu, Podgorici i Sarajevu. Baš zbog toga što je imao izričito pozitivne kritike omogućeno nam je da organizujemo turneju i ove godine. Planira se snimanje novog CD-a sledeće godine. Ukoliko turneja bude i dalje uspešna, kao što je bila do sada, naravno da će biti koncerata u nekim drugim gradovima, koji do sada nisu bili zastupljeni.
S. R.