Nit Za Bit: Daško i Mlađa

Pravi patriota kritikuje svoju zemlju

Popularni voditeljski duo Uzbudilnika Mladen Urdarević i Daško Milinović ponovo će biti u etru najkasnije u oktobru, a uz malo sreće već u septembru. Pričali smo o tome na koji će medij preći i šta ih svakodnevno muči i raduje. Takođe, prvi put u novijoj srpskoj istoriji intervju Nit Za Bit nema didaskalije sa smehom, jer svi znamo u kom je maniru naš razgovor tekao.

Dobrodošli na O radio, kako je prošao godišnji odmor?

Daško: Još smo na odmoru, sada kreće ovaj nedobrovoljni odmor.

Mlađa: Ono je bio privremeni, ovaj je prekovremeni i nepotrebni.

Šta vam se dogodilo na radiju B92?

Zajedno: "Sve se to dogodilo - na putu za ludilo."

Daško: Nije nam prvi put u karijeri da imamo, što kažu mladi, dobar proizvod u lošem okruženju. Umro nam je radio na kom smo radili.

Mlađa: Nakon preminuća radija B92 ostali smo na radijskoj metrovetini.

Daško: Vatrometini. To je ono, umre čovek od raka pa kažu "imao je baš zdravo srce". Tako smo i mi imali super slušanu i popularnu emisiju, ali medij na kom smo radili je preminuo.

Da li je tačno da prelazite kod nas, na RTV, odnosno Radio Novi Sad?

Daško: Aaa, pa, moramo da držimo tenziju, da podignemo tenziju.

Mlađa: Da budemo tenzioneri.

Daško: Da, kažemo kao Baja mali knindža "Još se ništa ne zna". Ako ti kažemo, moraćemo da te ugnjavimo. A i dogovorili smo se s ljudima s kojima smo pregovarali da ništa ne govorimo. Na mediju na kom planiramo da nastavimo da radimo važi omerta.

Odgovarate mi kao izraelski premijer Benjamin Netanjahu...

Mlađa: Da! Odgovor je da!

..."openly evasive". Dakle, podgrevamo tenziju?

Daško: Da, tizujemo. Ne možemo da kažemo, obećali smo ljudima na Fejsbuku da ćemo tamo prvo reći.

Mlađa: Nije radio "Marija" i nije radio "Beseda". Probali smo "Svetigoru"...

Daško: Tamo smo dobili bogoodjavu. Nije ni radio "Buca", ni Hrvatski katolički radio, mada za njih nisam sto posto siguran.

Šta se desilo sa B92, u jednoj reči?

Daško: Kretenizacija. Uzeo privatnik i rasparčao. Kao dotrajali automobil, ne isplati mi se da ga friziram i prodaću ga u delove.

Zajedno pevajući: "Jedan čovek / jedna firmaaa..."

Daško: Nije nas to iznenadilo, nas u Srbiji ni sneg više ne može da iznenadi, iako nismo putari. Tako ni ovo. Ops, zaboravio sam da ugasim telefon u studiju, da sam u pozorištu ispao bih seljačina, ovako sam samo neprofesionalan.

Mlađa: Okačio je nešto smešno na Fejsbuk pa mu lajkuju. Trgli smo se kada se dogodilo, mada je lako biti general posle bitke. Sve što se dešavalo pre toga nam je nagoveštavalo da može da se desi, ali kakvi smo mladi i neuskisni, trudimo se da se pravimo da se ne dešava.

Daško: Istina je da smo tada imali najboljih godinu i po dana profesionalnog rada.

Mlađa: To je bio Summer '69.

Daško: Obično ljudi znaju da je nešto najbolje kada prođe, mi smo znali da nam je super dok je trajalo.  

Mlađa: Kao oni klinci iz crtanog, "umočiću, ne mogu više..."

Daško: I sada čekamo da nam pekar i onaj drugi s kraja ulice donesu kolače.

Mlađa: Daško, hej, nisam više gladan.

Jasno vam je da posle Olje Bećković više ništa nije isto - svi i svugde mogu da lete?

Daško: U istom danu su nam rekli "super, biće novih sponzora, komercijalno ste isplativi", to je bilo u dva popodne, u pet popodne je bilo "nema više radija".

Mlađa: "Titanik" je potonuo, džabe što je kapetan imao sve zlatne zube.

Upravo smo obeležili Međunarodni dan mladih....

Daško: Samo Dan mladosti priznajem.

Da ste omladinci, kako biste se osećali u Novom Sadu?

Daško: Onako kako zaslužujemo, svako se oseća tako. Kada sam bio omladinac i nešto mi nije valjalo, ja sam se bunio. Onda, a i sada, kada god se buniš ljudi ti kažu da si budala. Ako ćeš da se prikloniš njima i odustnašeš, onda...

Problem je što se mladi više ne lože ni na šta konstruktivno?

Daško: Često to govorimo. Volim ljude koji se lože na nešto, makar ja to ne razumeo. Draži su mi oni što drndaju motore po Mišeluku, iako ja to ne kapiram, nego ovi što ništa ne rade.

Mlađa: Masti ruke ceo dan da bi napravio jedan krug, to je odlično.

Daško: Prestali smo da budemo društvo jer se ljudi ne lože ni na šta. Loženje je život!

Mlađa: Treba talasati. Znaš, kada ti matori kažu "nemoj da talasaš, ćuti", to je možda radilo posao kada se išlo u vojsku 12 meseci, pa treba da izdržiš da te niko ne primeti. A u stvari, fora je da te neko primeti. To je osnovna stvar.  

Šta Znači, sa velikim "Z", biti mlad u Srbiji danas? Šta im preti i gde im je šansa?

Daško: Najbolje je biti mlad s velikim "K". Svugde u svetu.

Mlađa: Onda Srbija nije granica, veliko "K" ne poznaje granice.

Daško: Za mene je mladost ispitivanje autoriteta, snaga za stvari za koje se kasnije možda umoriš. Moraš imati snage za sve. Kao eks-mladi, kretenizacija je ta koja preti, perfidan način da se od nikada većeg izbora suzi izbor ni na šta, to me fascinira.

Mlađa: Čovek pomisli da je u pitanju teorija zavere. Da svaki put od dva izbora uvek ispadne gori. To te zabrine. Imaš dva parčeta hleba, na jednom "nutelu", na drugom izmet, imaš pola sata da odabereš i onda čuješ "bolje uzmi izmet, bolje izmet, nemoj nutelu..."

Daško: "Znaš, kada ti ja kažem, bolje izmet..."

Mlađa: A ti vidiš "nutelu"!

Mislite li da smo od upravo od parole "svi su isti" došli do najgorih?

Daško: Ne znam to da objasnim, fascinira me. Moje najveće razočarenje u životu je internet. Kada sam ga prvi put video na Sajmu knjiga u Beogradu 1995. pomislio sam "bog te, za deset godina svi će znati sve, svi će biti pametni, čovečanstvo će biti - zju!" A oni su uspeli da od njega naprave najveći alat za odvlačenje pažnje i zaglupljivanje. Kada je internet osvajao, svi su bili na interentu. Danas su svi na dva sajta.

Mlađa: Pored Vikipedije, na kojoj možeš da provedeš ceo život, klikćući samo na ona zaplavljena slova, ljudi vise na Fejsbuku i Ju-tjubu.

Neki to okreću u svoju korist, kako se bolje iskazati i provocirati?

Daško: Ima samoreklamerstva koliko hoćeš. Ako je svrha toga da budeš popularan, to je besmisleno. To je isto način da se lažna pobuna drži zaključanom u tržnom centru. Prava pobuna je uvek nasilna i dešava se u stvarnom svetu, na ulici. Tako se menja istorija. E sad, što se to nekome ne sviđa... Nema legalnih pobuna.

Na šta mladi moraju obratiti pažnju?

Mlađa: Imaju puno mogućnosti, e sad, treba pričati o tom odabiru, kako odabrati ono parče hleba sa "nutelom". Problem je u količini sadržaja koja je na mejnstrim medijima uslovila da kvalitet nije merilo vrednosti, trajnosti i bilo čega drugog. Broj pregleda je problem, on je najvažnija stvar i po njemu se meri uspeh.

Ipak, Fejsbuk je postao važno sredstvo informisanja, nekada bolje od TV dnevnika?

Daško: Tačno, ali i sredstvo kontrole i praćenja, na prvom mestu. Nekada su čitave službe u paranoji pratile ljude, danas se ljudi sami prijavljuju. "E, danas sam tu i tu", čovek s ponosom izvadi telefoni javi se gazdi, "doing to i to".

Kako će izgledati naslovne stranice novina kada ćemo nedvosmisleno znati da smo krenuli nabolje?

Daško: Upravo suprotno. Kada naslovi budu kritički nastrojeni. Pravi patriota kritikuje svoju zemlju, trudi se da bude bolja, a to će biti samo kroz propitivanje i čačkanje. Dočeci sportista su zabava za sirote ljude, kada novine od perifernih stvari prave velike, pobede proglašavaju velikim uspehom svih nas koji s tim nemamo nikakve veze. Što više slobodne kritike, to više napretka, a ne duvanja u istu tikvu.

Morbidno pitanje: strahujete li od ishoda izbora koji nam slede na lokalu i u Pokrajini?

Mlađa: Mislim, razmišljao sam o tome i ne mogu reći da strahujem. Kuvamo se svi lagano.

Daško: Baš to. Kuvamo žabu, nisu nas ubacili u vruću vodu, ubacili su nas u prijatnu, laganu, pre 30 godina. Da prebacite nekoga iz 1989. ovde i sada - umro bi odmah.

Mlađa: Ne može ništa da nas iznenadi. Političke partije nemaju ideologiju, uopšte, svi su sa svima sve probali, totalni incest.

Seks u pozi kvazi levog centra...

Daško: Sada su kvazi desni centar. Svaki centar je besmislen, može da bude i levi i desni. Izbor se svodi da li hoćeš da te laže i krade seljačina iz pečenjare, ili japi sa Tviterom.

Mlađa: Nama sujeta ne dozvoljava da nas kradu džiberi, a kada te pokrade neko iskusniji imaš utisak da te je preveslao neko ozbiljniji. Biraš ko će da te laže.

Daško: Uz harmoniku ili elektro, biraj.

Stvari će možda krenuti...

Daško: Ovde nikada neće biti nimalo bolje.

Čak ni kada bi imali realnu građansku opciju, s neukaljanim...

Daško: Nemojte mi građansku opciju, molim vas...

Mlađa: Sve je to priča za ljude koji to nisu već prošli. Svi smo verovali tri puta, dizali se i išli...

Daško: Jedna od definicija prave gluposti je da stalno radiš iste stvari i očekuješ drugačiji rezultat.

Mlađa: To je ono, Homer Simpson: "ha, da stisnem crveno" (bzzt), ha (bzzt), ha (bzzt)... i uvek ga pecne. Jasno nam je kuda sve ovo ide ali na Uzbudilniku je da zabavimo ljude, na "Titaniku" koji tone.

Daško: Mi nismo pobuna, mi smo u našim glavama korak u pravom smeru. Da je pobuna, ne bi nam dali da nas čuje toliko ljudi.

Dakle humorom protiv gluposti, primitivizma i licemerja?

Mlađa: Tako je. Mora se ukazati prstom u njih, reći "ovo je glupo, ovo je primitivno".

Daško: Primitivizam i nacionalizam su ovde stalno u ofanzivi. Čak i ako ne činimo da bude bolje, imamo obavezu da činimo da ne bude gore.

To je dijagnoza?

Daško: Da, mi smo svoju misiju odredili, ionako smo se rasplinuli, a ako uspemo da nekoga zabavimo, održimo u stanju mentalnog zdravlja, od nas je sasvim dosta.

Da nam ne bude gore služe i kandidature Novog Sada za prestonicu mladih i kulture?

Daško: To je teška prevara. Da li si video gradove koji su bili prestonice kulture? O čemu mi pičamo?!

Mlađa: Auh, kakav si, kao u Otpisanima, "ma hajte molim vas..."

Daško: Pa, ako je evropska kultura spala da mi budemo prestonica, onda mi je žao evropske kulture.

Mlađa: Ne, pretpostavljam da to donosi neka ulaganja i zato bi mi trebali da se radujemo, da će neki dobar čika zaista od tih novaca napraviti nešto, a ne vikendicu na Kamenjaru. Tako bi mali Mlađa voleo da se desi.

Upravo, većina razmišlja o novcu kojim bi izgradili objekte koje nemamo i zategli raspale?

Daško: Ako su nama kultura investicije...

Mlađa: Novi Sad mora da poradi na sadržajima, jer kada čoveka dovedeš ovde, posle četiri sata shvatiš da si mu pokazao sve. Ima sadržaja ali su ograničeni, nakon Tvrđave i centra ostaje mu da uživa u našim ženama i ćevapima.

Daško: Zašto bi mi bili prestonica kulture, zašto ne bi za početak bili kulturni?

Idemo redom, prvo treba postati prestonica mladih?

Daško: Na papiru sve deluje dobro, na papiru bih voleo da budemo prestonica kulture, ali znam da se iza krije nešto drugo. Politička organizacija kojoj je dodeljena kultura se neće baviti time, ali će biti više vikendica na Kamenjaru.

Mlađa: Meni je to OK, pokušavam da gledam pozitivno, iako je to možda pucanj u svoje stopalo. Ali možda može nešto da se dogodi ako bi novac ušao gde bi morao. Šta da ponudiš gostima? Nakon gledanja Tvrđave mogu da odu da gledaju napuštenu autobusku stanicu.

Daško: Nije ideja da pravimo nešto što će gledati dok traje Egzit, daj prvo da napravimo sadržaje nama kojima smo ovde stalno. Napravite prvo atmosfersku kanalizaciju, pa onda budite prestonice mladih i kulture.

Kakvom vam se čini ideja da Youth polis bude u Kineskoj četvrti?

Mlađa: To bi bilo odlično.

Daško: Ideja je odlična ali se plašim ljudi koji treba da je realizuju. Neću da mračim.

Mlađa: Svi zajednički projekti, gde smo bili negde umešani, pre ili kasnije postanu privatna prćija.

Daško: Društveni centar je pravi primer grupe entuzijasta koja želi nešto da radi. Nikada nije tražio podršku, samo da ne dobije odmoć, saplitanje i sabotažu, pa se dobiju tužbe i izbacivanja. Dobije se odgovor da je bolje da nema ničega, nego da ima nečega.

Tako novosadski?

Mlađa: Problem malih sredina, svugde je tako.

Daško: Ti koji će da dodele pare hoće poslušničku omladinu. DC kao seme slobodarske misli će uvek biti trn u oku. Nikada mi nije bilo jasno, kada čujem "ja sam taj i taj iz omladine neke stranke". To je tako tužno, oni ne mogu da shvate DC, prvo ih nauče da gledaju lični i stranački interes. Pa naravno da im nije jasno zašto su neki ljudi ušli u ruiniranu šupu i prave kulturno-aktivističke sadržaje, a da od toga neće kupiti kola. Znam da ni na jednom nivou vlasti i ni u jednoj partiji ne postoje ljudi koji to mogu da shvate.

Pa, kad se ne lože...

Daško: Ni na šta. Lože se da uzmu sve što nije dobro zavareno.

Preti li džentrifikacija Kineskoj ćetvrti, o čemu je O radio pisao i govorio?

Daško: Da. Ne samo tamo, nego svim lokacijama gde investitor baci oko. Dodatno su zanimljive lokacije koje su zahvaljujući aktivistima postale kul.

Mlađa: To se desilo i na Najlonu, kada su hipsteri počeli da dolaze i kupuju stvari bez cenjkanja. Nastao je haos za nas koji se cenjkamo, sada su Romi podigli nos i počeli da lupetaju cene. Nestao je pravi Najlon, džentrifikacija je počela tamo.

Daško: Ne treba upasti u zamku i praviti od siromaštva vrlinu, to je glupost. S druge strane, ne mora sve da se pretvori u apoteku, a džentrifikacija je upravo to – pretvaranje svega u aplikaciju za moblini.

A "Egzitacija"? Stičete li utisak da festivalski žig preti da postane jedini garant kvaliteta i novčane podrške u gradu, a što naravno nije u vezi sa samim festivalom?

Daško: I ja imam osećaj da žele da nas stave pod istu kupolu i ne sviđa mi se. To je naravo različita stvar u odnosu na sam Egzit festival. Kakva crna prestonica kulture, to je previše ambiciozno, to što ti pričaš je odlika provincijalizma.

Mlađa (glasom Miroljuba Labusa): "Hoćeš da kažeš da treba prvo počistiti u svom dvorištu?"

Daško: Nemam ja tog lokalpatriotizma, niti je grad ja, niti sam ja grad.

Na koncu, sada vas sluša cela Srbija?

Mlađa: Uspeli smo da navučemo ljude od Bora, preko Niša do Vranja, preko centralne Srbije, da počnu da slušaju novosadski izgovor. U početku im je bio jako iritantan, ovo naše odugovlačenje naravno.

- Bili smo izvozni proizvod, novosadski, živeli ovde s beogradskim platama, mogli ste videti Daška kako uzima premaze koji se plaćaju. Uspeli smo da izvučemo nešto iz Beograda i vratimo nazad - kazuje nam sagovornik za kraj, a njega i Daška slušaćemo i gledati u njihovom stendap "Čabareu" 4. septembra na novosadskom Festivalu uličnih svirača.

Igor Mihaljević